Polonara i dalje žali za crveno-belima: Svaki dan sam govorio menadžeru - želim u Crvenu zvezdu!
Vreme čitanja: 2min | pet. 20.12.24. | 17:04
Član Virtusa iz Bolonje, Akile Polonara pričao je za Mozzart TV u emisiji "Tajmaut sa Kristinom" i otkrio kako su tekli pregovori sa Crvenom zvezdom
Šta bi bilo kad bi bilo? Obično košarkaši ne žele previše da zalaze u transfere koji se nisu realizovali, ali u ovu grupu igrača ne spada Akile Polonara. Italijan je otvoreno pričao za Mozzart TV o periodu kada je zaista bio vrlo blizu da obuče dres Crvene zvezde, sve zbog Duška Ivanovića koji je tada sedeo na klupi Zvezde.
Izabrane vesti
"Pre svega, da se to realizovao to tada bio bih presrećan. Znao sam da je Duško trener ekipe, imali smo saradnju, njegovo prisustvo mi je značilo", rekao je Polonara u podkastu "Tajmaut sa Kristinom".
Naredne rečenice kristalno jasno opisuju šta je Italijan želeo.
"Zvao sam menadžera i svaki dan sam govorio da želim u Zvezdu, da nađe način da odem u Zvezdu. Prvi put smo pričali kada je Kampaco potpisao, on nije mogao da igra neko vreme u Evorligi, dešavala se situacija sa Evroligoim... Na kraju se nije realizovalo. Nažalost tako se završilo".
U superlativima je nastavio da priča o košarci u Srbiji.
"Beograd je košarkaški grad, imaju dva bitna kluba u Evroligi. Čast je dobiti ponudu od Crvene zvezde, ne možeš da dočekaš da uhvatiš taj voz. U mom slučaju se nažalost nije poklopilo, nije bila greška kluba, jednostavno se nije uklopilo".
Sudbina je htela da Duško Ivanović i Polonara ponovo sarađuju - sada u Virtusu.
"On je mnogo bitan za moju karijeru, imao sam najbolju sezonu kada mi je bio trener u Baskoniji. Dao mi je poverenje i zauvek ću mu biti zahvalan.
Opisao je kako su tekli ti prvi, ispostaviće se ključni dani u njihovoj saradnji.
"Bilo je neverovatno. Stigao sam u Baskoniju 2019, to je bilo moje prvo iskustvo u Evroligi. Trener je bio prvo Velimir Perasović, koji sada vodi Uniks. Pre toga nisam igrao Evroligu, znao sam da me čeka manja minutaža, ali prihvatio sam taj izazov. Posle nekoliko meseci, Perasović je dobio otkaz, došao je Ivanović i moja minutaža se povećala. Sa 5 do 10 minuta, igrao sam 25. Sezonu smo na kraju završili titulom u Španiji gde smo pobedili Barselonu, Posle toga sam postao standardan član petorke, imao sam ogromnu minutažu i zahvalan sam Duško što je cenio moju igru. Mislim da sam bio igrač sa najvećom minutažom u Evroligi tada. Uspostavili smo lep odnos. Bila je to moja najbolja sezona u Evroligi".
Pogledajte kompletan razgovor.