Partizanov dan odluke - finale ili propast

da je srece da oba drzavna projekta ispadnu i da mega igra finale abe sa vojvodinom ili zlatiborom, to je jedino u interesu srpske kosarke sve ostalo je u interesu pretplacenih trenera i igraca stranaca...

Crvotočni JAVOR.DOKLE?Zločin koji traje.

Da odradimo ovo divlje pleme Bokanovo, pa u finalu lagani brejk u Pioniru i ABA trofej ostaje tamo đe mu je i mjesto. 🖤🤍

Večeras da vidimo ko je novi Nolan Smit...

A sudije protiv Buducnosti ce po obicaju da budu ostojini provereni ljudi od zadatka: Javor,Boltauzer i Pukl...sa punim dzepovima parfema od po 200-300 evra!

Da se malo vratimo nazad i podsetimo na fantasticne uspehe ovog kluba sa 35mil budzetom koji tvrdi da je "najbolji" u galaksiji i vasioni: 1) Izgubljen ABA super kup od Studenata, 2) Izgubljena sva 3 poslednja derbija od Zvezde i Nebojse i to za redom u razmaku od samo 20 dana, 3) Izgubljen Kup i to lagano, 4) Fantasticno top 12-13 mesto u EL, 5) ispadanje iz EL na kraju....za tako nesto da postignes sa najvecim budzetom u Evropi zaista moras da budes veliki talenat!😂

....pokrasti buducnost,nece im dati da pobede u Areni smem da se kladim!

Veoma interesantna anegdota koju je za Bosanske medije ispričao Emir Hadzihafisbegovic, poznat po mnogim ulogama, između ostalih po filmu "Karaula" i seriji "Lud, zbunjen, normalan". Ispričao je anegdotu sa snimanja filma ''Karaula'' i priču oko toga kako se grb Partizana našao u njegovoj kancelariji. Rajko Grlić je hteo da u mojoj kancelariji stoji poster Crvene zvezde. Ja kažem: ''On (misleći na lik poručnika Safeta Pašića) nije Delija, on je Grobar. ja ako budem igrao Deliju to neće biti taj lik - rekao je Hadžihafizbegović, pa dodao: Kaže nebitno. Ma, bitno je. Jako je bitno, jer sam ja proverio da su svi oficiri muslimani u JNA navijali za Partizan. Ne postoji nijedan slučaj da je oficir musliman u JNA navijao za Crvenu zvezdu. I ja sam snagom argumenata ubedio Grlića da tu stoji poster Partizana, a ne Zvezde - rekao je poznati BiH glumac!

Da će se stegnuti ruke i da će Budućnost zasluženo u finale.

SLEDEĆE SEZONE ĆU DA PLATIM JOŠ SKUPLJU SEZONSKU KARTU ZA CRVENU ZVEZDU I U FUDBALU I U KOŠARCI. VIDEĆU DA LI IMA DA SE PLATI ZA RUKOMET, ODBOJKU, VATERPOLO, HOKEJ NA LEDU SEZONSKA KARTA. U INAT

Državni projekat

Kakva propast oni svake god.na fajnal foru evrolige...u njihovim glavama:)))

U kaficima gledam Partizana veceras, namerno su izgubili da bi im pomogao iz kafica.

Jesu odabrali sudije po meri? Ko sudi? Zna li se šta?

Nego šta bi sa Boltauzerim, dokle je cz stigla sa tužbom znali se? Ima li saopštenja?

Partizan više uradi za 2 sezone u EL, 6. I 11. mesto nego neko za 10+ godina.

Važno je da je CZB "rutinski" kao i u KLS.

Kao navijac Partizana, SVE osim aba titule je za ovu sezonu PROPAST. Prosle sezone izgubili 2 utakmice u aba ligi ove godine 6!!!!!! Za sada je sezona blago receno KATASTROFA! Sto se same igre tice to je KATASTROFA x10, kao da su se skupili pre 10 minuta i da nemaju manje vise ni JEDNU uigranu akciju.

Skrivaju kao zmija noge.

Definitivno kraj ideje da se bude u evropskom vrhu,mnogo veća logistika je potrebna za tako nešto,i previše je dva tima u evroligi za Srbiju, trebalo bi iskoristiti priliku ako Željko stvarno hoće da radi do penzije,da radi sa našom decom, bez stranaca,kao što je i bila ideja ...da igramo neki evro kup bilo šta da ta deca napreduju da se izbaci bar 5 reprezentativaca ozbiljnih.

Kapiten je fulio 2 slobodna za pobedu... Dok Kamenjas da je svoje koristio bilo bi ubedljivije ... Narovucenije vezbajte slobodna bacanja

propast

Zasto bi bila propast? U pitanju je samo sport, kosarka, cemu praviti takve tenzije, naelektrisanu atmosferu ? U sportu se i pobedjuje i gubi! Partizan je za sezonu 2023/24 ubedljivo najveci deo svoga budzeta obezbedio od svojih navijaca i u tom smislu oborio sve rekorde. Navijaci su dali svoj novac za svoj Partizan i svim srcem zele da pobedjuje ali ako nije tako, to nije nikakva katastrofa, i dalje cemo ga voleti i podrzavati, ko koliko moze i zeli!

Evo jednog košarkaškog vica - kako se zove Markus Hauard kada studira ? Markus Harvard

Bukvalno je nebitno da li ušli u finale ili ne kada titula ne garantuje vajld kartu već odluka Evrolige. Tako da i da ispadnemo danas veće su šanse da mi igramo Evroligu sledeće sezone jer imamo Željka, navijače, istoriju za razliku od zvezde ili budućnosti.

Bukvalno je nebitno da li ušli u finale ili ne kada titula ne garantuje vajld kartu već odluka Evrolige. Tako da i da ispadnemo danas veće su šanse da mi igramo Evroligu sledeće sezone jer imamo Željka, navijače, istoriju za razliku od zvezde ili budućnosti.

A Partizan je kao navikao na titule pa će biti propast. Prošle sezone se provukao protiv Derbija. Izgubio super kup i kup Srbije.

Zar partizani nisu na F4 ?

Propast naravno.

Nisam znao da je osvajacu ABA zagarantovano mesto u EL. Do sada je bila praksa da ABA liga dobije vajld kard za jednog clana ako ima slobodnog mesta. Uopste nije bilo bitno ni da li je prvak.

NASTAVAK: "Posle mandata Crne Gore, na mesto predsednika KSJ 2003. dolazi ponovo Miša Babić, koji je predsedavao i krajem osamdesetih, ali i kao prelazno rešenje posle smene Nebojše Čovića do postavljanja Dragoslava Ražnatovića 1997. Želja Zvezde i Refleksa za Draganom Kapičićem nije imala većinu, uz previranja oko punomoćja i napuštanja sednica u Kući košarke. Međutim, samo godinu kasnije Babić se našao na udaru Partizana, pošto je promenio tabor u vezi Jadranske lige, uz optužbe za ucenjivanja i druga uslovljavanja oko napuštanje KLS i odlaska u Jadransku ligu. Zbog protivljenja da se pristupi Jadranskoj ligi leta 2004. Partizan napuštaju Divac i Danilović, ali se Predrag ubrzo vraća, ovog puta na predsedničko mesto uz nove unutrašnje sukobe. Tada odlaze eks-predsednik Jovica Pavlović i njegovi ljudi, koji su godinu pre ušli da pomognu obezglavljenom klubu. Organizovana su čak dva odvojena slavlja šampionske titule, a prepucavanja oko kamata i kredita Marfin banke još dugo će trajati. Partizan uprkos turbulencijama nastavlja dominaciju u Srbiji, počinje i u regionu, ali i da pobeđuje velikane Evrolige. Naslovni sponzor postaje Igokea, prvi čovek RS Milorad Dodik – počasni predsednik, ulazi i portparol DSS-a Andrija Mladenović, ali se za sve u klubu pitaju i dalje Danilović i Vujošević, koga treneri Evrolige biraju za najboljeg u Evropi 2009. (iako nije stigao na završni turnir). U narednoj, godini pariskog fajnal-fora i triple krune, Partizan nije imao naslovnog sponzora, kao što su to početkom decenije bile privatne kompanije ICN, Mobtel, MB pivara. Predsednik Danilović izneo je više puta javno opužbe da svaka kompanija koja uloži u Partizan ubrzo dobija telefonski poziv „odozgo“ da mora da uloži isto toliko i u komšiluk, ili dobija inspekcije. Do najuspešnije sezone posle istanbulske, Vujošević je došao slabiji za Pekovića, Veličkovića, Tepića, Tripkovića, Lazmea. Planirane Palasija i povratnika Milojevića zamenili su tek tokom oktobra anonimni plej turskog Mersina, Bo Mekejleb i zbog povreda iz Zvezde otpušteni Roberts. Iz Granade, gde skoro nije ni igrao, stigao je – na preporuku Vlade Šćepanovića – još manje poznat Aleks Marić, koga je u Top 16 zbog povrede menjao Milošević, uz Vraneša i Đekića na centarskim pozicijama. Tim po imenima slabiji od prethodnog, a čini se i nastupajućeg sa Džavaijem, Gistom ili Džerelsom, koji je zaustavljen u Top 16. Za razliku od crno-belih, posle svakih izbora Zvezda je dobijala nove čelnike. Nakon Đinđićevih kadrova – Vesića, Anđelkovića i Žeželja, u UO crveno-belih iz DS je ušao i premijer Zoran Živković. Dolaskom DSS i Koštunice na vlast – braća Petrović, prvi ljudi najvećih državnih kompanija i sponzora kluba, Telekoma i Dunav osiguranja. Dovođena su zvučna trenerska imena, od Mute, Trife, Zmaga, Šakote, Karija Pešića, Amera i stranaca – Pena, Ekezija, Frimena, Hendersona, Viznevskog, Avodžobija… do srpskih asova Rakočevića i Gurovića, Aleksandrova, stranaca sa srpskim prezimenom Antića i Markovića… Titula nije bilo, pa čak ni ABA finala, posebno Evrolige. Nije bilo ni priliva od prodaje igrača, kao kod komšijskog Partizana koji je preživljavao prodajom Krstića, Perovića, Vujanića, Veličkoviča, Tripkoviča, Tepića, Marića, Veselog, Lučića. Ili Ercega, Tea, Savanovića, Rašića, Raduljice, Muslija, Đekića, Mačvana, prethodno Radmanovića… u FMP-u, koji se okitio dva puta ABA prstenjem, odnosno nacionalnim kupovima Koraća. Hemofarm je od transfera Darka Miličića, drugog pika na NBA draftu, ostvario rekordno obeštećenje u istoriji srpske košarke. Novi spasioci Zvezde, povratkom na vlast DS, bili su privrednici bliski demokratama, Vučićević i Drakulić. Grb je založen kod Milana Beka, Opačić 2009. postavljen za generalnog menadžera, u UO sadašnji gradonačelnik prestonice Siniša Mali. Umesto rezultata – novi, treći kolaps. Posle godine posrtanja klub ispada iz Jadranske lige, i dolazi do čuvenog leta 2011. i UPPR-a, kad Zvezdu preuzima Čović uz asistenciju DS gradonačelnika Dragana Đilasa i njegovog pomoćnika Žike Anđelkovića. Po prvi put posle 2004. se izlazi iz „blokade“. Dele se mesta u organima, pa se Žika Anđelković, pomoćnik gradonačelnika, vraća i postaje predsednik Skupštine. Taj deo uprave je obezbedio novac za ABA pozivnicu, pošto je FMP (promenio ime u Crvena zvezda Beograd) bio četvrti u KLS, za povratak Karija Pešića, „odricanje od dugova“ poverilaca bliskih stranci, ali i podršku KSS za preregistraciju, dok je Čović dao logistiku, infrastrukturu, igrače i mlađe selekcije. Proleća iste te 2011. Đilas je izabran, uz podršku Partizana, Zvezde, FMP i Hemofarma, na mesto predsednika KSS, takođe kao gradonačelnik Beograda i drugi čovek DS. Prethodno je Boris Tadić stopirao dolazak prvog čoveka Telekoma, Branka Radujka, na to mesto, a sredstva Telekoma su iz KSS prebačena u Crvenu zvezdu Beograd, pošto se reprezentacija 2011. nije plasirala za Olimpijske igre u Londonu naredne godine. Inače do odlaska Crne Gore i osamostaljenja Srbije 2006, predsednik Košarkaškog saveza bio je Goran Knežević, tada funkcioner DS i gradonačelnik Zrenjanina, koji je ubrzo posle unutarpartijskih previranja završio iza rešetaka (kasnije postao SNS ministar poljoprivrede). Između Kneževića i Đilasa, na čelu KSS, bio je as Zvezde, Dragan Kapičić (od 2007. do 2011.). On je tada uživao podršku Partizana u odnosu na protivkandidate Čovića i Boru Stankovića, a posebno posle novih sukoba zbog obaranja trogodišnjeg ugovora crno-belih sa Evroligom i izborenih bodova kroz sva četiri takmičenja. U međuvremenu Lajonsi iz Vršca su izborili plasman u ABA, ali se iz kluba povukao finansijer i prvi čovek kompanije Rodoljub Drašković (polubrat Vuka Draškovića). Umesto u Milanovcu, novi ABA ligaš je zvršio u Kragujevcu. I to sa novim imenom, Radnički KG, sponzorima Verkom Stevanovićem i Mlađanom Dinkićem, tačnije „Ujedinjenim regionima Srbije“ . Sa Mutom Nikoilićem na klupi klub je rastao, ali i dugovi. Imao je podršku publike, ali je posle novih parlamentarnih izbora sve stalo. U godini u kojoj su igrali Evrokup, i došli u Laktašima na šut za finale ABA i Evroligu, desio se krah u Superligi. Vojvodina (ne ona originalna, kao što nisu bili ni Zvezda, Radnički i FMP) došla je do četvrtog mesta, koje je uz plaćanje pozivnice vodilo na Jadran. Uprkos tome što je u rukovodstvu kluba bio Goran Elezović, iz Demokratske stranke, posle političkih i promena u DS Novi Sad je izvisio za ABA, koja je ostala u Kragujevcu jer je taj grad imao novca za pozivnicu, za razliku od Vojvođana. Ipak, zbog dugova, a bez priliva, i Kragujevac ubrzo ostaje bez elite, jer mu „reorganizacija“ nije dozvoljena, a slična „gimnastika“ ni Virtusu i Fortitudu u Bolonji, potom Montepaskiju u Sijeni, pa ni FK Crvena zvezda. Novi parlamentarni izbori 2012. doneli su nove košarkaške promene. Nakon pobede Nikolića nad Tadićem, i nove koalicije SPS i SNS, Đilasovi ljudi iz DS u UO Zvezde, uključujući predsednika skupštine Anđelkovića, bivaju zamenjeni SNS kadrovima. Andrej Vučić postaje potpredsednik kluba, ali samo godinu dana. Ubrzo se u Beogradu uvode privremene mere, a gradonaćelnika Đilasa menja privremeni organ, koji sačinjavaju bivši čelnici Zvezde, Siniša Mali i Goran Vesić (sada gradonačelnik i gradski menadžer ispred SNS) i aktuelni predsednik kluba Čović. Posle smenjivanja u gradu, ali i od Pajtića u stranci, Đilas, poput Čovića 1997, gubi uticaj u Savezu, ali ne i poziciju predsednika. Pokušaji da vrati ligu pod svoje propali su posle pisma novog predsednika Udruženja prvoligaša Jovičića ministru sporta Udovičiću. Vrlo brzo Đilas dobija još „packi“ u Kući košarke, pošto ne uspeva u više pokušaja da sazove skupštinu KSS, tačnije skupi kvorum. Ko preuzima Savez, svima je bilo jasno, kao i da je samostalnost predsednika KSS prošlost, još od prekida finala Kupa u Kragujevcu. Politika je i tu uzela maha. Sukobi na relaciji Kragujevac-Beograd, tačnije rat Dinkića i Đilasa, „Regiona“ i DS, rezultirali su bušenjem guma na više desetina automobila sa BG tablicama, a svega je bilo i u dvorani “Jezero” na finalu Kupa Koraća 2013. Prvi policajac tog grada, koji nije bio blizak gradonačelniku Verku Stevanoviću, oglasio se oko incidenta preko TANJUGA. Mnogi su se pozivali na njegove reči u novom ratu izjava, ali je načelnik PU sve objavljeno demantovao – tek nakog trećeg poluvremena prekinutog finala, dva dana od prekida. Predsednik Saveza, koji nije krio da se čuo i sa prvim potpredsednikom vlade, tražio je da se prekine finale, iako je to jedini mogao prvi sudija (Belošević). Napuštanjem DS, Đilas ostaje predsednik KSS, ali iz Saveza odlaze potpredesednik Dejan Bodiroga i direktor mlađih selekcija Dragan Tarlać. Ipak, u tom periodu Dragan Đilas je, sa saradnicima, stabilizovao Savez, vraćao mu ugled, birao prave saradnike… Seniori su osvojili srebro na Mundobasketu, a ono što nikome nije pošlo za rukom ni u SFRJ – pošlo je Đilasu. Preporodio je žensku reprezentaciju, koja je osvojila evropsko zlato i plasirala se na OI u Riju, čime je sa Marinom Maljković i igračicama ušao u istoriju. Prethodno, ni predsednik prvoligaša Darko Jovičić nije imao kvorum da ostane na mestu sa koga je smenio direktora Peđu Bojića, ali su umesto u Kuću košarke na Krstu, predstavnici većine klubova bukvalno dovedeni u Skuštinu Beograda?! „Objašnjeno“ im je za koga treba da glasaju, pa je Jovičić naprasno dobio „poverenje“ posle nedelja bojkotovanja i nedostatka kvoruma. Politika se opet uplela. Partizan u tom periodu počinje da pada, najviše svojom zaslugom, iako je posle Pariza imao najveća ulaganja države. Loši potezi, kupovine i gomilanje igrača koji kasnije nisu prodati, zatvaranje, spavanje na lovorikama, nesolventnost, nelikvidnost, neservisiranje dugova, uzeli su danak, ali i propusti na parketu. Poraz od Cedevite pred 17 hiljada grobara u Areni, posle +11 u 35. minutu fajnal-fora ABA bio je koban. Otišli su najbolji mladi igrači, neki i bez obeštećenja, a poslednje šanse ipsuštene su lane u Podgorici na +7 uz loptu u kontri u 37. minutu, kao i brejk protiv Zvezde Telekom u polufinalu i dva meča pred „svojim“ Pionirom. Greške nije imao ko da ispravlja, dugove „da reguliše“ iako su iz Humske isticali da su bili tri puta manji od košarkaškog, ili skoro deset puta manji od fudbalskog kluba večitog rivala. Partizan je najveći krivac za ovo što ga je snašlo, ali neki politički fakori su nepobitni. Trenažna hala koju su Ministarstvo sporta i i tadašnja ministarka Snežana Marković-Samardžić obećali posle Pariza, a gradonačelnik Đilas se slikao pored makete, nikada nije ugledala svetlost dana. Posle sledećih parlamentarnih izbora trenažna sala je trebala da se deli se Zvezdom, a onda ni to. Rečeno je da nema sredstava, u protivrednosti od nekoliko stotina hiljada evra. Partizan je pre dve godine, kao jedini srpski predstavnik u Top 16, ostao bez naslovnog sponzora MTS, koji se preselio u Evrokup, a vraćen je crno.belima tek kada su došli na začelje ABA ove zime. Čak su i odluke o nagradama na gradu menjane retroaktivno. Partizan nije prijavio reprogram poreskog duga, ali je jedini klub koji je plaćao kamatu na celu poresku glavnicu (ne 2,5 %), dok mnogi po Srbiji koji su kasnili, nisu „ispadali“ iz reprograma, kako zakon nalaže. Odlazak Vujoševića u Kombank arenu na rođendan SNS nije dao rezultata, kao ni kasnija strategija njegovih žestokih optužbi na račun vlasti za diskrimaniciju. Nije ni Pekovićevo “neprodužavanje ugovora“ sa Vujoševićem, niti povlačenje Danilovića, nedavno i potpredsednika Berića, posle TV prozivke premijera i skandiranja u Hali “Ranko Žeravica”. Mnogih klubova više nema, neki su promenili imena, adrese ili matične brojeve… Činjenica je da je ove godine po prvi put Srbija imala samo jednog predstavnika u evrkupovima, jer Partizan i Metalac nisu imali novca da putuju. Činjenica je i da ćemo dogodine, ako bude ABA, igrati sa samo tri predstavnika, nijednim van Beograda. Radničkog KG više nema, ni Hemofarma, nema prvoligaške košarke u Novom Sadu, dok je Metalac takođe u političkoj (finansijskoj) nemilosti zbog dr. Đukanovića… U KLS nema ni donedavnih superligaša Radničkog sa Krsta, OKK Beograda, Crnokose, Užica…. Šta će biti u Savezu, sa reprezentacijom oko pretnji FIBA, šta sa ABA ligom? Zašto se Beograd kandidovao za FF Evrolige 2018, a ne pre, koji li će se evrokupovi igrati….? Mislim da će se o svemu odlučivati u Nemanjinoj, kao i za mnogo toga do sada."

UPDP pre 8 minuta "Politika je odvajkada na ovim prostorima imala upliva u košarku. O vremenu SFRJ, Dedijeru ili Dolancu, odnosno Nebojši, Bori ili Raši, ne bih. Tada je bila jedna partija, a o tom dobu mnogo više znaju „čika Šotra“, pa i urednici Aca i Vlada (da ne kažem savremenici te epohe). Sa druge strane ne bih da zbog „čika Šice“ i dramskih zapleta u seriji i filmu „Bićemo prvaci sveta“ opovrgavam arhivom, slikama i dokumentima, pojedine scene, događaje na koje se neki pozivaju. Kao ni beogradske buržujćiće (a malo ko je iz prestonice), mangupariju ili disidente (a dobijali su poslove kao glavni urednici televizije ili dekani fakulteta). Uostalom, ko je gradio terene na Kališu, ko ima velelepnu klupsku zgradu koja ne narušava ambijent tvrđave, a kome sa druge strane ograde nije dozvoljeno da je napravi do današnjih dana… Baviću se periodom od devedesetih, kada je uvedeno višestranačje, ali se i SFRJ raspala, svela na SRJ, kada sam se ja „navukao“ na novinarski posao. Posle Veselina Barovića, predsednika KSJ iz Crne Gore, nakon osvojenog zlata na EP u Atini 1995. mandat je dobila Srbija. Tačnije, vladajući SPS i njegov visoki funkcioner Nebojša Čović, nekada igrač i trener ILR. Večite rivale su početkom devedesetih vodili legende, Dragan Kapićič, odnosno Dragan Kićanović. Umesto Kaponje, Zvezdu su na kratko preuzeli potpredsednik vlade i prvi čovek železere u Smederevu, Dušan Matković i Nebojša Ćović. Klub je doživeo prvi kolaps, završavajući utakmice i sa četiri igrača, odlaskom najboljih, borbom za opstanak. Posle dve godine od osvajanja evropske krune, ali i dve sezone bez titule uz previranja u Humskoj, Dragan Kićanović, tvorac modernog Partizana, odlazi iz kluba. Čović se nije dugo zadržao ni u Zvezdi, ni u Savezu, kome je kao gradonačelnik izdejstvovao kuću košarke, na čemu srpska košarka treba da mu bude trajno zahvalna. U Železniku je iz fabričkog kluba ILR iznikao FMP, ali i nova dvorana i prvoligaš umesto Pande iz Mladenovca. Posle gubitka izbora u Beogradu 1996. izbačen je iz SPS. Obreo se u opoziciji što ga je koštalo mesta u KSJ. Na skupštini Saveza u “Interkontiju”, s proleća 1997. smenjen je, a glavni egzekutor bio je njegov gensek Zoran Radović (od tada traje i animozitet prema bivšem Zvezdinom kapitenu). Novi predsednik postao je Miša Babić, tvorac vršačkog čuda u ženskoj, a onda i u muškoj košarci, još osamdesetih pozicioniran u KSJ, koji se okitio zlatom na EP u Barseloni1997. pa na SP u Atini godinu kasnije. U Partizan je iz JUL-a stigao savezni ministar za spoljnu trgovinu Boriša Vuković. Previranja su se nastavila, a klub je napustila struja potpredsednika Aleksandra Tijanića, koji je želeo braću Karić na čelu, a Duška Ivanovića na klupi crno-belih. Prethodno je posle katastrofalne sezone smenjen Ranko Žeravica, a Muta Nikolić i Kime Bogojević su grupu mladih domaćih igrača, Lukovskog, Brkića, Radoševića, Đokića, Čubrila, Drobnjaka, Tomaševića doveli do nove titule, pa među četiri u Evroligi 1998. Posle ekspresnog ulaska u prvu ligu, sredinom devedesetih, Čović, bivši član mlađih selekcija Partizana (u istoj selekciji sa Duškom Vujoševićem) koji nije prošao među crno-belima, „osvetio se“ uzevši Partizanu Kup u Nišu 1997. sa svojim FMP, a naredne godine i mesto u Evroligi, posle pobede u polufinalu plejofa, samo nedelju dana po povratku Beograđana sa final-foura iz Barselone. U Zvezdu su tada iz SPS stigli Boban Mladenović, bliski saradnik Nikole Šainovića, odnosno prvi čovek finansijske policije Voja Stojaković. Nije se žalilo novaca da se skine Partizan sa trona, ali ni trenera, domaćih i stranih, od Džakovića, Ludviga, Lučića, Pavićevića… Dovedeni su Topić (pod velom tajne, iza kulisa, Partizan ga pustio Zvezdi iako je več imao poptpisan predugovor), Topalović, Kuzmanović iz BFC, Stanojević i Bolić iz Vojvodine, pa Popović, Benčić, Mišković iz Spartaka. Kako je Zvezda „pomogla“ Partizanu eliminacijom Cibone 1987. iz polufinala, tako je FMP eliminacijom Partizana, „pomogao“ Zvezdi da osvoji titulu i plasira se u Evroligu. To je nadomestilo krah u finalu Kupa Koraća u Pioniru, protiv Meša, i to nakon pobede u Veroni. Legendarni Praja Dalipagić, postavljen je za tim menadžera, ali se malo šta pitao, već iskljućivo Voja Stojaković. Sa trošenjem se nastavilo, a vrhunac je bio za Božić 1999. kada je za vreme „lokauta“ doveden Vlade Divac, za pola miliona maraka, za dve utakmice u Evroligi. Tada je na košarkaškoj mapi Srbije, sa ozbiljnim nastupima u Evropi, postojala i Beobanka sa Zlatanom Peručićem, Radnički Jugopetrol sa Milutinom Mrkonjićem – oba bliski vlastima, jedan kao bankar a drugi u CIP-u. Borovica i BFC, iza kojih su stajali istoimene kompanije, stizali su u finale plejofa, Jak je bio i Beopetrol, pa Spartak, Vojvodina, Zdravlje, prethodno Profikolor. Odlična liga. Posle ratnih razaranja 1999, ali i razmimoilaženjem Slobe i Mila, sve što vredi po Beogradu pokupovala je Budućnost. Sa Tomaševićem, Brkićem, Topićem, Topalovićem, Kuzmanovićem, Obradovićem, Rakočevićem i Milojevićem, uz najbolje iz generacije koja je u Nikšiču 1996. osvojila Kup SRJ i crnogosrkim talentima, Muta, pa Boša Tanjević su osvajali domaće titule, obarali rekorde, ali nisu mogli da ponove uspeh Partizana iz 1987, 1992. i 1998. i odu na final-four Evrolige. U to doba, pred istorijske izbore 2000. na čelo Partizana, dolazi Ivica Dačič, tada mladi socijalista, portparol SPS (kao danas Đorđe Milićević, ako znate ko je to). Njegov istorijski potez usledio je sredinom oktobra, posle političkih promena u Srbiji. Još se dim na Saveznoj skupštini nije slegao, a Dačić je predviđajući šta sledi, abdicirao sa mesta predsednika Partizana, pozvavši Vladu Divca da spašava klub od upada „revolucionara“. Jedina Partizanova greška bila je vernost Bori Stankoviću i KSS, izbor FIBA Supro, umesto Evrolige, tada ULEB-a. To je Partizana koštalo trogodišnjeg ugovora, za razliku od Podgoričana koji su koji su bolje procenili pa su izabrali ULEB, a potom i ABA, pre nego što su izašli iz zajednice sa Srbijom 2006. Umesto Radničkog Beobanke pojavljuju se Atlas (banka) sa crnogorskim bankarom Duškom Kneževićem, umesto Beopetrola – Lavovi sa Karićima, a dolaskom Čovića na poziciju potpredsednika Vlade Srbije, ubrzo i šefa Koordinacionog centra, ponovo jača FMP (prave se dve nove dvorane), a raste i njegov uticaj u KSJ, kao što je i danas. Reprezentacija tih godina osvaja dva poslednja zlata, na EP u Istanbulu i na SP u Indijanapolisu, poslednji put pod nazivom Jugoslavija. Dok Divac i Danilović, sa Vujoševićem i finansijkom injekciom njihovog kapitala (uz obećanje da će uskoro privatizacija u sportu), preuzimaju primat od Budućnosti, Zvezda oprhvana dugovima iz perioda bahatog trošenja, doživljava posle sredine devedestih drugi kolaps. Vujanić i Ostojić prelaze u Partizan, a najskuplju nadu Radmanovića u sred sezone uzima FMP, odakle odlazi u NBA. Trener Krečković odlazi u Vladu Srbije, kod premijera Đinđića, a novi spasioci, ovoga puta iz DS, poslati su u vidu Vesića, Anđelkovića i Žeželja. Ubrzo se po prvi put pojavljuje ideja o fuziji Crvene zvezde i FMP, ali i o ABA ligi. I tu je politika umešala prste. Pritisci na Partizan iz Saveza, lige, klubova, da moraju da gledaju „srpske košarkaške interese“ i ne idu ni u ULEB ni u ABA, zamenjeni su političkim frazama o okretanju ka Evropi, regionu, ali tek kad su neki drugi krenuli ka Slovencima i Hrvatima. Političke, i posebno biznis kombinacije, odveli su Zvezdu u ABA, a Zmaga Sagadina, jednog od privatnih akcionara lige (tada to nikome nije smetalo), doveli na klupu Beograđana. Našla se i privatna televizija koja će prenositi ABA ligu, koja inače prethodno nikada nije prenosila košarkaške utakmice. Ona, nekada bastion JUL, danas SNS, tih godina je bila pod patronatom DS. Jedan po jedan, srpski klub je „otplovljavao“ na Jadran, posle Zvezde to su učinili FMP, Hemofarm i na kraju Partizan. Zanimljivo je da je tada šampion SCG ucenjen upravo od „poštenog“ Đordija, koji sada za uslovljavanja proziva druge, da neće igrati Evroligu ako ne odu iz KLS u ABA ligu. Tada su počela saopštenja, razmirice, sukobi "večitih" koji traju do današnjih dana…" (nastavice se)

Ko god da dođe biće melta u finalu LAGANO! Čeka vas magični Miloš Teodosić.

Propast,kada ti kapiten plete kikice.

KK Državni projekat, tri godine sipanja novca građana ove zemlje u NIŠTA, jedino u mogućnost da se gomila napaljenih +40 likova oslobodi nagomilane agresije na nekom od mečeva, da urlaju protiv Asvela i Žalgirisa kao da je finale SP. U međuvremenu država i sponzori ( opet čitaj država ) sipaju novac u projekat koji je odavno postao gubitaš, samo od dobre volje države zavisi da li oni igraju ili ne. Šta smo dobili 11 mesto od 16 ekipa, i jedan trofej u poslednje 3 godine. Izgubljena 3 finala od tri različita trenera CZ, i dalje nam ovde prodajete neku magiju o svevišnjem Obradoviću. Ovo više nije sport, kada te država finansira 100% moraš za tog gazdu i da radiš.

Propast se već desila jer nema play in-a

30+ razlike za Partizan, lagano bez brige !

Kako radi spin mašinerija. Posle sudijskog masakra u dve utakmice sada se potura priča o pritisku na sudije iz Budućnosti. Kreira se atmosfera u kojoj se rival postavlja u poziciju nekoga ko se bavi igrama van terena dok oni drugi jedino žele da sve reši na parketu. Pomoć sudija se podrazumeva. Znači, osim Čovića i ljudi iz Budućnosti se bave zakulisnim radnjama protiv prepoštenog Partizana. Ovo je najava da je Budućnost unapred otpisana a da bez obzira šta se dešavalo na parketu krivicu nosi klub iz Podgorice. Ako Partizan prođe u finale onda ćemo svedočiti još drastičnijoj sudijskoj otimačini nego u polufinalu. Jer je ulog veliki. To znači da Zvezda treba da bude bolja dvadeset i više razlike da bi utakmicu dobila jedva pet.

Posto unutrasnju igru i skok nemate, dovoljno je da bekovi Buducnosti krenu malo da ubacuju neke otvorene suteve i komsije mogu samo da se ceskaju...

Slovenacke hrvatske sudije su spremne da kradu

Ma ne brinite grobari....resice Vam to onaj Vas "MVP Naneli"....

Naravno da je propast! Ja stvarno ne mogu da kažem ništa ružno za Željka, vrstio se kada nije morao, bori se protiv znate koga i kako, poziva na fer plej i navijače da dođu u velikom broju, ali njegova igra cele godine ne uliva poverenje i nadu da mi možemo da uđemo u finale Aba. Čak i da se to desi, imam utisak da bi nas počistili u tri utakmice bez problema. Šta je u pitanju ja ne znam, ali nešto tu ne štima. Imaš toliki budžet, a rezultati nikakvi. Izgleda mi pogubljeno, kao da ne drži sve konce u svojim rukama. Ponekad mi deluje toliko nemoćno da imam utisak da ga niko ne sluša. Na žalost, biće ovo još jedna sezona bez trofeja i zaključak da je najveći trener svih vremena osvojio samo jednu titulu ABA za tri godine. Poražavajuće. Kako god, nadamo se boljim vremenima za KKP.

nadam se propast

Ako je to izbor, onda neka bude ovo drugo 🤣

Propast naravno, Punter samo jako. hahaha

Partizan će svakako dobiti pozivnicu bez obzira na ABA ligu to je već rešena priča,Obradović ne bi ostajao da nije siguran u dobijanje licence

Vec u ponedeljak finale?! Svasta. Opet isti problem kao i u odbojci, umesto da samo rutiniramo znatno slabijeg protivnika u drugom mecu i odemo u to finale sa 2-0, mi se sad potpuno bespotrebno umaramo da bismo potom otisli u goste mnogo odmornijem rivalu koji ionako ima spreman "arsenal" svojih metoda...