Od provalnika i beskućnika do Fajnal fora u Beogradu: Nikada se nisam predao, čak i u najtežim momentima
Vreme čitanja: 3min | čet. 19.05.22. | 12:34
"Mogu samo da budem zahvalan što sam ovde, posle svega što sam proživeo i odakle sam počeo"
Izreku "čudni su putevi Gospodnji", oživeo je nemali broj profesionalnih sportista, među kojima uvek ima živopisnih likova, s raznolikim iskustvima ali i teškim životnim momentima. Baš te najteže prevazilazio je i na kraju prevazišao Šekil Mekisik. Iako možda i danas oseća memlu zatvorske ćelije i hladnoću američkih noći na ulici jedan od učesnika Fajnal fora u Beogradu bez zadrške je spreman da za Mozzart Sport priča o životu pre Olimpijakosa i glamura Evrolige koji je pre više od decenije izledao daleko, ali mu se činila blizu lepa košarkaška karijera.
Kao talentovan igrač iz okoline Sijetla bio je na meti mnogih koledž skauta, ali 2009. godine na velikoj životnoj raskrsnici ušao je u pogrešnu ulicu. Zbog izrazito loših ocena u srednjoj školi nije mogao odmah na koledž, već je ostao u gradu. I umesto da uzme knjigu u šake, sa dva drugara latio se prljava posla - pokušao je da obije kuću. Policija ih je odmah uhvatila, a nedugo potom stigla je i sudska kazna - dve godine uslovno. Međutim, po sopstvenom priznanju proveo je tri meseca iza rešetaka.
Izabrane vesti
A kada je oslobođen, zbog uslovne kazne ponovo nije mogao da se odseli, već je morao da upiše lokalni koledž.
U prvi mah je izgledalo da se vratio na pravi put. Ali usledile su nove nevolje. Majka ga je napustila jer je želela da pobegne od bivšeg muža, a onda je 2010. Mekisik ostao i bez najboljeg prijatelja na najsuroviji način - ubijen ispred kuće. Počeo je da luta ulicama jer nije imao prebivalište. Ali nije dozvolio da mu odlutaju misli i želja za košarkom koja ga je, na kraju i dovela do Fajnal fora u Beogradu.
"Mogu samo da budem zahvalan što sam ovde. Posle svega što sam doživeo i odakle sam počeo došao sam do Fajnal fora Evrolige. Možda nisu svi verovali u mene da ću dogurati tako daleko, ali nikada se nisam predavao. Ni u najgorim momentima", rekao je Mekiskik za Mozzart Sport.
U najgorem periodu Šekil je radio po nekoliko poslova, uglavnom po restoranima i prodavnicama nameštaja gde je raznosio robu. Uspeo je da uštedi dovoljno novca da pohađa školu posle čega je uspeo da dođe do Arizone gde je u potpunosti preokrenuo život.
"Teško je bilo spavati u kolima svaku noć. Ne znaju ljudi ni pola priča iz tog perioda, ali dobro sve to je stvorilo osobu kakva sam danas. Koliko god čudno zvučalo, ne bih ništa menjao".
Izbor urednika
Međutim, imao bi jasnu poruku da pošalje sebi iz mlađih dana.
"Rekao bih sebi da malo smirim doživljaje, da sam previše lud, ali isto tako da nikada ne odustajem jer sam imao plan koga sam morao da se držim".
Sada je Mekisik isključivo koncentrisan na polufinale sa Efesom.
"Trener Barcokas nas je sjajno pripremio, imamo dobar tim koji može da se bori i pobedi. Očekujem predivan ambijent, rekli su mi da će biti puno naših navijača. Sve je moguće kada se igra jedna utakmica", zaključio je Amerikanac u dresu Olimpijakosa.