Nema dalje, nema bolje: Dve najlepše reči za kraj

Svako ko je ikada podigao košarkašku loptu i na betonu ili parketu gađao samostalno na koš imao je barem jednom situaciju gde zamišlja sebe u finalu Evropskog, Svetskog prvenstva, Olimpijskih igara u dresu svoje reprezentacije. Možda je neko hteo da osvoji Evroligu u dresu voljenog kluba, možda domaće prvenstvo, kup, šta god... Ima nas raznih. Sigurno je da je neko i zamišljao sedmu utakmicu NBA finala. Tri sekunde do kraja, nerešeno, šut za pobedu i tako dalje. Danas će 24 košarkaša imati priliku da to i proživi.

Amerikanci kažu da od 'sedme utakmice' ne postoje dve lepše reči u sportu. Vole u košarci, hokeju, bejzbolu, američkom fudbalu i gde god još može da se igra sedmi meč da izguraju taj narativ i uglavnom znaju da budu u pravu. Sedme utakmice donose poseban naboj kao i svaka majstorica van američkog sporta, ali sedma utakmica u NBA finalu – e, to je već druga dimenzija i drugi univerzum. Pa da vidimo večeras u kojoj su galaksiji Oklahoma Siti Tanderi i Indijana Pejsersi.

Veliki broj sedmih utakmica igran je u eri crno-belih televizora, vrhunca karijere Elvisa Prislija i kada je za dolar u Mekdonaldsu mogla da se napuni ona njihova papirna kesa. Tokom pedesetih godina prošlog veka, odigrano je pet sedmih utakmica u velikom finalu, tokom šezdesetih četiri i tokom sedamdesetih tri, a od ukupno 12 takvih mečeva polovinu su pobedili Boston Seltiksi. Kada je krenula era košarke koju su Medžik Džonson i Leri Bird spasili ulaskom u ligu 1979. godine, prvi sedmi meč devete decenije prošlog veka odigrali su upravo Boston Seltiksi i Los Anđeles Lejkersi ove dvojice velikana. Tada je popularni Ptica izašao kao pobednik i MVP finala.

Četiri godine kasnije imali su i Lejkersi pobedu u sedmoj utakmici, kada su u krcatom forumu srušili desetkovane Detroit Pistonse u neizvesnoj završnici, koji će im se sledeće godine osvetiti i 'ometlati' ih u finalu. Sedme utakmice su se dosta ređe u modernije doba igrale nego u periodu kada NBA liga nije bila toliko popularna i komercijalizovana, pa je sledeća bila viđena tek 1994. godine. Tada su Hjuston Roketsi u 'Samitu' pobedili Njujork Nikse u seriji u kojoj nijedan tim za sedam mečeva nije postigao 100 poena. U 21. veku, San Antonio Sparsi otvorili su prvu 2005. sa Detroit Pistonsima i slavili su svoju treću titulu, dok su Los Anđeles Lejkersi u 'Stejplsu' 2010. godine pobedili Boston Seltikse za osvetu od dve godine ranije.

Poslednje dve sedme utakmice bile su i najgledanije u istoriji NBA lige jer je u njima igrao jedan od najboljih košarkaša svih vremena Lebron Džejms. Prvo je sa Majamijem pobedio San Antonio Sparse 2013. godine, da bi u istorijskom finalu 2016. godine u 'Orakl areni' sa Klivlend Kavalirsima pobedio Golden Stejt Voriorse. Tada su Kavsi postali prvi i jedini tim u istoriji koji se vratio u finalnoj seriji posle zaostatka od 1-3 i uspeo da osvoji titulu. Bilo je to možda i najbolje finale u najboljoj sezoni u istoriji NBA lige, ali sada već to deluje davno.

Koliko 'leti vreme', govori i činjenica da je plejmejker Indijana Pejsersa Tajris Halibarton tada imao 16 godina i bio u srednjoj školi.
"Ne sećam se tog dana tačno, ali sećam se gde sam bio. Sećam se malo kakva je utakmica bila, kakva je bila energija, bio sam sa prijateljima i svi smo gledali zajedno. Neki su navijali za Kavse, neki za Voriorse".

Na drugoj strani, Ol star igrač Oklahoma Siti Tandera Džejlen Vilijams je imao 15 godina, pa i on baš ne zna gde je bio i šta je radio tada.
"Najviše čega se sećam iz tog finala je šta se sve pričalo tada i šta je bilo sa strane. Ne sećam se utakmica. Kada imaš 15 godina, deluje da propustiš mnogo stvari koje se dešavaju. Više vas zanima šta vam radi vaš omiljeni igrač. Kobi nije igrao, pa me stvarno nije ni zanimalo. Sećam se samo koliko se pričalo o tome i da su svi morali da izaberu stranu".