Nekada Medžik i Džordan, Brajant i Rouz, a sada Dončić i Vučević

Sada već davne 1991. godine, u velikom NBA finalu sastali su se Los Anđeles Lejkersi i Čikago Bulsi. Bilo je to prvo finale najboljeg košarkaša svih vremena Majkla Džordana koji je prekoputa imao dobrog prijatelja i čoveka koji je igrao već deveto finale ispostaviće se poslednju sezonu u karijeri – Medžika Džonsona.

Bila je to primopredaja štafete najboljeg košarkaša sveta u tom trenutku. Već je tada Džordan i bio bolji od Medžika, ali je Džonson bio MVP regularnog dela sezone i još jednom odvukao svoj tim do velikog NBA finala. Imao je punu šaku prstenja čuveni plejmejker, koji je do tada osvojio pet titula, ali želeo je još jednu.

Glavnu pomoć trebalo je da ima Džejmsa Vortija i Bajrona Skota, ljudi sa kojima je osvajao pomenute titule, gde je Vorti bio i MVP finala 1988. godine protiv Detroit Pistonsa. Vorti i Skot odigrali su dobro prvu utakmicu, ali su ih u nastavku serije mučile povrede i od njih dvojice su glavna pomoć u stvari postali Sem Perkins i Vlade Divac.

Posle pobede u prvom meču u Čikagu (93:91), gde je Vlade Divac upisao 16 poena, 14 skokova, tri ukradene lopte i tri blokade, a Medžik 19 poena i 11 asistencija, Lejkersi su imali prednost. Džordan je upisao 36 poena, osam skokova i 12 asistencija u prvom meču, ali je to bilo nedovoljno. Morao je igru da podigne na još viši nivo i to je i učinio. Bio je najbolji strelac u naredne tri utakmice, dok je u odlučujućoj samo Pipen imao više poena od njega i čuveni dvojac se okitio prvom titulom.