Neće moći preko Kuzmića

Malo je košarkaša koji mogu da se pohvale da su istoj sezoni osvojili razvojnu ligu i šampionsku prsten u NBA, pa i kasnije evroligašku titulu. Jedan od njih je Ognjen Kuzmić, koji je kao 52. pik 2012. godine izabran od Golden Stejt Voriorsa da bude neko ko će u tom malom riziku i velikoj nagradi pokušati da izbori svoje mesto kao startni centar. Košarka se u međuvremenu promenila zbog njegovog saigrača Stefa Karija i njegovog drugog cimera iz svlačionice Kleja Tompsona. Nije imao šta da traži tu u takvoj postavci, posebno kada je Marka Džeksona zamenio Stiv Ker i totalno odsekao staromodni stil igre.

Kao šampion je napustio Voriorse i došao u Evropu da pokaže šta je naučio u američkom stilu sa sve visinom od 214 centimetara po zvaničnim merenjima. "Visinu ne možeš da naučiš", izgovorio je čuveni trener i predsednik Boston Seltiksa Red Oerbah još davnih dana kada se košarka prenosila na crno-belim televizorima, igrala krpenim loptama i šut za tri poena nije bio i u najluđim mislima najvećih sanjara. Visinu ne možeš da naučiš, bilo je lepo u to vreme, ali u vreme kada se Kuzmić probijao u košarkaškom svetu morao si da naučiš košarke.

Počeo je da trenira košarku u srednjoj školi, što taman podseća na Mutomba, Olajdžuvona i Manute Bola koji su isto tako kasno ušli u svet loptanja pod obručima, a put je bio baš dugačak. Od problema sa anemijom, preko odbijanja u raznim timovima, selidbama po Finskoj i širom Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, put ga je naneo u drugu špansku ligu. Ako u Španiji ne možeš da naučiš košarke, onda ne možeš nigde. Tako je i bilo.

Dok su kolena služila i dok su noge radile vrhunski za tu visinu, bio je izuzetno dominantan u Crvenoj zvezdi i reprezentaciji Srbije. Saša Đorđević verovao je u njega i dao mu je priliku da se prilagodi evropskoj košarci u Panatinaikosu. Posle fenomenalne sezone u Crvenoj zvezdi, teška povreda kolena u Real Madridu odvojila ga je od parketa celu sezonu i brzo mu skratila san da bude najbolji igrač najboljeg tima Evrope. Još četiri godine u Zvezdi i poslednje dve u FMP-u bile su na gurku, bez kolena i sa ozbiljnim limitom.

Ne zaboravimo da su ga povrede odvojile i od Svetskog prvenstva 2014. godine u Španiji i da je odbio i Bosnu i Hercegovinu, a kada je bio zdrav i kada je dobijao poziv, 2015. i 2017. godine blistao je u dresu Srbije na Evrobasketu. Možda je moglo bolje, možda je mogao da bude i "veći" igrač, ali kada se svedu računi na kraju, jedini Srbin sa titulom Evrolige i NBA lige bio je veliki igrač.

Ostavio je veliki trag u crveno-belom dresu, stidljivo u reprezentaciji i na kraju previše tiho otišao u zasluženu igračku penziju posle svega što ga je zadesilo.

Pamtiće se MVP partije, pamtiće se doprinos reprezentaciji i pre svega čuveni "krik" Darka Plavšića kroz svačije televizijske prijemnike u jednoj od najvećih pobeda Crvene zvezde tog 12. januara 2017. godine.

Neće moći preko Kuzmića!