Najbolji srpski košarkaš u Evropi

Ako ćemo samo okom statistike, Petrušev je drugi najkorisniji Srbin u Evroligi posle Nikole Milutinova. Centar Olimpijakosa je na prosečnom indeksu korisnosti 15,1 na 16 utakmica, od čega je četiri počeo kao starter, dok je Zvezdin as drugi sa koeficijentom 14 iz 20 nastupa. S tim što postoji jedna caka - ako računamo samo nastupe u redovima beogradskih crveno-belih onda je na indeksu 17! Iza centarskog tandema reprezentacije Srbije su Nikola Kalinić i Marko Gudurić na prosečnom indeksu 10,8.

Sve ono što kaže statistika, realno potvrđuje i objektivan utisak. Kalinić i Gudurić su poput multipraktika jer mogu da rade više stvari na terenu i više kroz svoje partije nose ulogu timskih igrača nego nosilaca, mada jako dobro znaju kada treba da preuzmu odgovornost i reše utakmice. Nikola Milutinov je godinama u Top 3 centara Evrope i da ga povrede nisu usporile nesumnjivo bi pružao još kvalitetnija izdanja, iako je i sada praktično nezamenjiv u rotaciji Olimpijakosa. Iznad njih je, tu više nema dileme, Filip Petrušev je po povratku na Mali Kalemegdan dodatno unapredio svoju igru, podigao letvicu i postao udarna igla top klase!

Posle oborenog rekorda karijere po broju ubačenih poena (29) i treće utakmice sa bar 30 indeksnih poena - pet sa bar 20 i sedma sa bar 19 - na nekadašnjeg studenta univerziteta Gonzaga može da se gleda kao na najboljeg Srbina u Evropi.

Najveće zasluge za tako nešto idu na račun stručnog štaba i pre svega Janisa Sferopulosa. Nije tajna da je grčki stručnjak želeo samo Filipa Petruševa kada se izlazilo na tržište i tražilo rešenje za unutrašnju liniju. Strpljivo ga je čekao dok se u Pireju nisu stvorili uslovi za realizaciju njegove pozajmice, posle čega su Željko Drčelić i njegovi saradnici uradili sve kako bi posao bio uspešno zaključen.

Ogroman uticaj imala je i Filipova želja da se vrati kući i ponovo bude Zvezdin košarkaš, što je kasnije javno potvrdio i Jorgos Barcokas. Bio je svestan i Petrušev da u Olimpijakosu ne bi imao ni izbliza ulogu kakvu je dobio na staroj adresi u konkurenciji Saše Vezenkova, Nikole Milutinova, Mustafe Fala i Aleka Pitersa, pa se na delu brzo potvrdilo da je obnavljanje saradnje bio pun pogodak za sve!

Bio je od vitalan u obe pobede nad Monakom, kao i protiv Bajerna, Barselone i Virtusa. Kada nije bio u svom modu Zvezda je i te kako patila, što se osetilo najviše protiv Armanija i Panatinaikosa. Dao je drugu dimenziju u odnosu na Džoela Bolomboja i Janisu Sferopulosu dao mogućnost da ih rotira - kao što je to bilo sinoć protiv Monaka - u napadu i odbrani, zavisno od toga šta je ekipi potrebno u datom trenutku.

Znali su na Malom Kalemegdanu da pogreše sa izborom kada bi radili doselekciju i to nije tajna, ali kada govorimo o Filipu Petruševu njegov povratak može da se svrsta u red najboljih poslova odgovornih u Crvenoj zvezdi! Kao što je to svojevremeno bio Kvinsi Miler.

Ima u igrama koje pruža Filip Petrušev i uticaja reprezentacije Srbije. Nakon prve sezone u Crvenoj zvezdi Svetislav Pešić ga je svrstao na spisak putnika za Mundobasket i brzo mu pokazao koliko ozbiljno računa njega. Kroz turnir na Filipinima je tražio sebe, rastao i probio barijeru protiv Litvanije u četvrtfinalu, kada je zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem vodio Srbiju do borbi za medalje! Još je veći uticaj na igru Orlova imao u Parizu kada je i stekao nadimak "Srpski Eron Gordon" zbog izuzetne konekcije koju je na parketu ostvario sa Nikolom Jokićem, identičnu onoj koju najbolji na svetu ima sa letećim asom rodom iz Kalifornije.

Tako se, baš kao i nekim ranijim slučajevima - poslednjih godina Alekse Avramovića ili Nikole Jovića - pokazalo kolika je moć igara u dresu sa nacionalnim grbom, odnosno koliko je jak eho velikih rezultata! Petrušev je posle dva leta sa reprezentacijom dostigao potpuno nove visine, ali ni blistavih rola u opremi Srbije ne bi bilo da nije posle sedenja na Efesovoj klupi ili čak civilu izabrao Crvenu zvezdu. Sve je povezano jedno sa drugim...

Još je zanimljivije to što Petrušev ima tek 25 godina, pa tako tek treba da uđe u zenit karijere. Još ne može da se kaže za njega da je najbolji košarkaše Evrope kao što su to svojevremeno bili Vasilije Micić ili Miloš Teodosić, ali otvara sve veći prostor da možda jednog dana preuzme i tu laskavu titulu.

Da ne trčimo pred rudu, Crvena zvezda je napravila posao sezone vraćanjem Petruševa, a Janis Sferopulos njegove kvalitete koristi bar podjednako dobro kao Duško Ivanović, koji ga je gurnuo na 'četvorku' na evroligaškom nivou i otvorio mu nove horizonte.

Neki mu zameraju na tome što se često, možda čak i previše, raspravlja sa sudijama, ali to je deo njegovog karaktera, ono što ga izdvaja iz mase. Van onoga što izgovori, Petrušev ogromno poverenje opravdava na delu, a tek dolazi period sezone kada će moći da pokaže da (li) je satkan od najfinijeg materijala i donese Crvenoj zvezdi trofej(e).