MVP Mozzart Sporta - Nikola Jović: Nije lako kad si mlad i želiš više, mnogo su mi pomogli Batlerovi saveti

Novu sezonu NBA lige srpska košarkaška javnost prati sa posebnim oduševljenjem zbog svega što Nikola Jokić radi i statistike koja pleni uzdahe, iako iza sebe ima već tri MVP sezone. Kapiten Srbije Bogdan Bogdanović važna je karika Atlante, Vasilije Micić prolazi kroz turbulentan period u Šarlotu, Nikola Topić i Nikola Đurišić se oporavljaju od povreda, dok Tristan Vukčević nema mnogo prostora za igru u Vašingtonu.

Nikola Jović je takođe neko čije se igre u Majamiju prate sa velikom pažnjom i iščekuje se svaka njegova nova utakmica da uhvati pravi zalet ka stabilnoj formi i važnijoj ulozi. Nažalost, u proteklih mesec dana zadesilo ga je nekoliko pehova, ali uprkos tome u Hitu izuzetno veruju u njegove kvalitete i čekaju njegov potpuni oporavak. Momka koji je nedavno u izboru Mozzart Sporta nagrađen za najboljeg mladog srpskog sportistu u 2024. godini uspeli smo da dobijemo posle treninga u Majamiju, pa je u razgovoru za naš portal napravio osvrt na sve ono što se desilo fokom prethodnih meseci. Na startu, o stanju povrede levog skočnog zgloba.

“Dobro sam, hvala na pitanju. Srećom, nisu ozbiljnije povrede u pitanju, ali nažalost, desilo se da naskočim loše i izvrnem zglob. Nije to nešto što se inače ne dešava, mada nemam sreću jer uvek naskočim baš na taj zglob. Muče me te sitne povrede, ali ništa više od toga. Sve ostalo je kako treba. Dok ih saniram biće sve super“, kaže Jović na početku javljanja za Mozzart Sport.

Šteta je što te je poterao maler, pre nešto više od mesec dana si slomio nos, sada si povredio zglob... Taman kad dobiješ šansu, nešto te izbaci iz ritma.

“Da, nemam sreće. Ovde se igraju utakmice na svaka dva dana i onda moraš da sačekaš i iskoristiš svaku priliku koja ti se ukaže. Svaki minut, svaki sekund, svaka akcija znači i mora da se koristi. U Detroitu sam polomio nos, u želji da stignem do lopte i desi se da se sudarim sa protivničkim igračem, na treningu mi se desilo ovo sa zglobom. Sve je to u želji da se što više dokažem, da iskoristim svaki trenutak. Ne bih rekao da je maler, ne gledam uopšte na to loše, već da se sve dešava sa razlogom. Znam da će možda sve to još više da mi pomogne, koliko mentalno, toliko i fizički“.

Majami je trenutno na skoru 13-11 i nalazi se u zoni direktnog plasmana u plej-of. Kako ocenjuješ dosadašnju sezonu Hita?

“Poslednje tri godine izgledamo slično što se tiče tabele. Uvek smo tu između četvrtog i sedmog mesta, ne uspevamo da nađemo pravi ritam. Mada, izgledamo sve bolje i bolje. Ove godine imamo možda i najviše talenta, najzreliji smo, ali ti problemi sa povredama utiču i na to da se pronađe idealna petorka, to je manji problem kroz koji prolazimo. Ipak, verujem u našu struku jer imamo sjajan stručni štab, znaju šta rade“.

A, kako gledaš na tvoje dosadašnje igre? Počeo si dobro, ali u poslednjih mesec dana si odigrao samo tri utakmice...

“Počeo sam kao igrač u petorci, tu sam želeo da budem. Nažalost, ekipa nije izgledala sjajno i nešto je moralo da se promeni. U tom trenutku je procenjeno da treba da zamene mene i Terija Rozira koji je ispao iz prve petorke. Uspeli smo da nađemo savršenu petorku, koja je izgledala sjajno u poslednjih nekoliko utakmica“, sabira utiske Jović i dodaje:

“Nije prvi put da ispadnem iz rotacije u poslednje dve godine, ali uvek pronađem put nazad. Znam koliko se trudim, koliko radim i koliko mogu da doprinesem ekipi. Verujem da svaki put iskoristim šansu kada je dobijem i treneri to vide, podržavaju me. Pokušavamo svi da budemo bolji, da izađemo iz tog okvira u kojem se nalazimo, kako bi smo probali da budemo u top tri ekipe na tabeli. Zato se stalno i menjaju petorke, igrači ispadaju iz rotacije. Što se mene tiče, znam kakav sam igrač i koliko mogu da doprinesem, siguran sam da mogu da pomognem. Kad god budem dobio šansu, trudiću se maksimalno da je iskoristim“.

S Nikolom Jokićem (©Starsport)

Često smo svedoci ili slušamo priče o tome kako su mladi sportisti nestrpljivi, kako žele sve i odmah. Ti igraš svoju treću NBA sezonu, imaš nepune 22 godine i verovatno sam želiš isto, da dobiješ stabilne minute i ulogu. Kako kao mladi košarkaš uspevaš da ostaneš sa nogama na zemlji, podređen ekipi, odnosno kako uspevaš da ne upadneš u zamku prevelike želje?

“Nije lako. Pogotovo nije bilo lako prošle godine, kada sam prvi put ispao iz rotacije, tada mi je bilo baš teško. Normalno je da mladi igrači, koji imaju neku vrstu uspeha, žele sve više i više. Možda u tom trenutku prošle godine to nije bilo realno, ali sam gledao na to pogrešno jer sam smatrao tada da treba da dobijem više. To nije bila realnost, što sam kasnije shvatio. Nije mi bilo lako da se izvučem iz tog razmišljanja. Stalno sam se pitao šta dalje i šta je sledeće. Shvatio sam u međuvremenu šta je važno, a to je trening. Odatle sve polazi. To treba da razume svaki mladi sportista koji se nađe u sličnoj poziciji. To ti vraća samopouzdanje, kroz trening sam se dokazao sebi, pokazao da mogu i koliko vredim. To me je vratilo u život. Kao i sada, kroz trening sebe ponovo vraćam u život. Dokazujem se ne samo sebi, već i drugima da mogu da igram. Nije lako sedeti sa strane, ali to je realnost i samo treba da radiš, da ostaneš samouveren koliko god je moguće. Znam da nije lako, meni nije, ali pregurao sam to, sada opet pronalazim sebe“.

Džimi Batler je jedina nada Golden Stejta, možda sa njim krene i Jović

Adam Silver potvrdio interesovanje NBA lige da otvori novo takmičenje u Evropi

Da li ti u takvim teškim momentima znače reči starijih, iskusnijih igrača? Imamo priliku da vidimo koliko ste Džimi Batler i ti dobri i van parketa, da li možda razgovarate o tim stvarima i kako da se lakše prebrode eventualni trenuci krize?

“On i ja smo stvarno super, Džimija gledam kao starijeg brata. On je neko ko mi je mnogo pomogao, stalno razgovaramo. Često dođe i kaže koliko mi veruje, da zna da mogu da igram NBA košarku i da treba samo da čekam strpljivo svoju šansu i minute. Kaže mi i on da je važno je samo da ostanem smiren i strpljiv, da ugrabim priliku kada mi se ukaže i pokažem koliko vredim. Mnogo mi pomaže savetima i pričom, drugi sam najmlađi igrač u timu iako sam tu treću godinu. Drago mi je da od nekoga kao što je on mogu da čujem takve reči, da me tako sjajan košarkaš ohrabruje da idem napred“.

Poslednjih dana se dosta spekuliše o mogućnosti da Džimi Batler ode iz Majamija. Da li ste možda uspeli da razgovarate na tu temu?

“To je nešto novo za sve nas u ekipi. Nije lako igrati, s obzirom na to da mediji toliko pišu o tome. NBA je veliki biznis u kojem se nikad ne zna šta može da se dogodi sutra po pitanju trejdova. Koliko ljudi van NBA, toliko ni mi unutra ne možemo da ispratimo sve. Ne znam šta će se desiti, ne samo za Džimija već za bilo kog igrača u bilo kom timu, ali to je nešto čini NBA ligu još zanimljivijom za navijače i javnost. Džimi je svakako neko ko želi uvek da pobedi i sa ovom ekipom uvek ide na najviše ciljeve“.

Šta ti u svemu kaže trener Erik Spolstra? Američki mediji bliski Majamiju često pitaju za tebe i on uvek ima samo reči hvale...

“Pričali smo mnogo puta, komunikacija između trenera i igrača je sasvim normalna stvar. On mi je dosta puta objasnio, da moram da budem spreman kada dođe moje vreme. On, kao i svi ostali, pokušava da napravi ekipu boljom. Zato se dešavaju ispadanja iz rotacije, jer traži perfektnu petorku, rotacije koje će pomoći ekipi da pobedi. On je takođe neko ko mi stalno kaže da nisam van rotacije zato što loše igram, već pokušava da i za mene nađe bolje mesto u timu. Gura me uvek da budem bolji, na treninzima očekuje od nas mlađih da budemo najagresivniji, ali to nije ništa novo. Spolstra je trener koji voli da je uvek sve načisto na relaciji sa igračima, da im sve lepo objasni“.

Sa druge strane, Svetislav Pešić je odlučio da ostane na klupi reprezentacije Srbije. Postao je određeni period neizvesnosti, ali su apeli igrača poput Bogdana Bogdanovića, Nikole Jokića i Alekse Avramovića urodili plodom...

“Meni je baš, baš drago što je ostao. Mnogo lepu priču smo napravili u poslednje dve godine. Kada sam video one priče da odlazi, nisam verovao u njih, iskreno“, smeje se Jović i nastavlja:

“Toliko ga dobro poznajemo svi, da smo negde znali da nas neće tek tako ostaviti. Baš sam bio srećan kada sam video da ostaje. Mogu da se zahvalim momcima koji pomogli svojim apelima da se to desi. Jako mi je drago što ćemo moći da nastavimo da gradimo lepu priču, što ćemo moći da se vidimo već na leto, nadam se“.

S obzirom da smo u novembru obezbedili plasman na završnicu Evrobasketa, u javnosti se uveliko govori o napadu na evropsko zlato sledećeg leta, koje čekamo više od dve decenije.

“To je normalno, što dolazi od strane navijača. Bili smo drugi na svetu, treći na Olimpijskim igrama i ima smisla da idemo na zlato. Ali, to se nikada ne zna. Mi se ne preopterećujemo oko toga. Kao i prethodne dve godine, skupimo se, odradimo neverovatne pripreme i idemo da damo sve od sebe. Znamo da imamo vrhunske igrače, trenere i kvalitet, sve je na nama. Na tim turnirima, kao što već znate, sve su utakmice na jednu loptu i ne smeš da imaš loš dan. Videli ste šta se umalo desilo protiv Australije, a onda i šta smo zamalo napravili u meču sa Amerikancima“.

Razgovara li se možda u vašim grupama o sledećem letu ili ste svi ipak fokusirani samo na klupske sezone?

“Čujem se često sa Bogdanom, pomalo i sa Jokićem i uopšte ne pričamo o tome. Kada bude došlo vreme, tada ćemo da razmišljamo o tome. Skupićemo se i radićemo za najviše ciljeve“.

Pomenuo si maločas utakmice sa Australijom i SAD. Čini se da je spektakularni meč sa Amerikancima pomalo obrisao sećanje na to šta smo proživeli protiv Bumersa, mada svi su mišljenja da je polufinale bilo za istoriju. Kako ti gledaš na isto sa ove distance?

“Znate kako, tu utakmicu nisam igrao mnogo i s klupe sam je pratio na poseban način. Bilo je prosto neverovatno. I sada, kada pokušam da vratim film, slabo se bilo čega sećam sa meča i nakon toga. Toliko sam drugačije preživljavao ceo meč i iskren sam kada kažem da se skoro ničega ne sećam. Želim da tako i ostane. Imam lepa sećanja, jeste da smo izgubili, ali smo celom svetu pokazali ko smo i koliko možemo. Svako ko je gledao meč verovatno ima lepu uspomenu“.

Ne bi je ni sada pogledao, kada bi imao šansu?

“Ne bih. Želim da mi u srcu ostane osećaj koji nosim još iz Pariza, na kompletnu našu igru, kako smo se borili... Nedostajalo nam je tako malo da dobijemo, a ponekad čak i zaboravim da smo izgubili taj meč“.

INTERVJU - Nenad Krstić: Pešićev ostanak jedina logična odluka, veliki fokus biće na mladima

Bogdanović: Da bi te Ameri poštovali, moraju da osete da si im pretnja; To smo videli u njihovim očima

Koliko ti je značilo to što je selektor Pešić celog leta verovao u to da ćeš ići u Pariz? Nažalost, na pripreme se došao sa pehom i dugo je u javnosti vladala neizvesnost oko tvog učešća. Međutim, selektor je nekako od početka bio ubeđen da ćeš biti deo ekipe.

“Samo mogu da budem zahvalan. Na Mundobasketu se videla konekcija između nas, zato je on verovatno i verovao da mogu da pomognem ekipi, čak i van terena. Mnogo sam mu zahvalan na tome, otkako sam se vratio iz SAD sa povređenom nogom, ulivao mi je nadu da mogu da idem. Iskreno, ja u to nisam verovao i mislio sam da neću biti ni blizu spreman kao što sam bio u Parizu. To je bilo neverovatno. Ni ljudi iz Majamija nisu verovali da mogu da budem spreman na vreme, bilo je skoro pa nemoguće. Selektor je ipak verovao u mene, naterao me je da verujem da ću biti spreman i eto, završio sam u avionu za Pariz i vratio sam se sa bronzanom medaljom oko vrata. Ne znam ni šta bih drugo rekao, osim što bih izrazio veliku zahvalnost svim ljudima iz Saveza što su verovali u mene“.

Da zaokružimo priču kako dolikuje – kompanija Mozzart je nedavno organizovala veliku anketu na nivou Srbije i nagrađen si za mladog sportistu godine u Srbiji za 2024. Dobio si maksimalan broj bodova, odnosno čitaoci, novinari, treneri i kapiteni su svojim glasovima jednoglasno poručili da si ti najbolji mladi sportista.

“Jako mi je drago, ne znam šta bih mogao da kažem više od toga. Bio sam presrećan zbog nagrade, mnogo mi je drago što se prepoznaju moj trud i rad, da to i drugi vide. Imao sam sreće, koliko u individualnim stvarima, toliko i u timskom delu, jer sam sa reprezentacijom imao dobre rezultate. Drago mi je bilo što je i moj otac uspeo da primi nagradu za mene, jer važno mi je što činim moje roditelje i familiju srećnim. To sam uspeo i ovaj put. Ponosan sam“, zaključuje Jović razgovor za Mozzart Sport.