MVP Mozzart Sport - Nikolina Milić: Idemo po pet trofeja ove sezone! Srbija? Nije fer da se vodim kao strankinja

Niz intervjua sa laureatima koje je Mozzart Sport nagradio na svečanoj ceremoniji dodele priznanja za najbolje sportiste i sportistkinje u 2024. godini nastavlja Nikolina Milić.

Dileme nije bilo i Nikolina Milić je sa punim pravom najbolja srpska košarkašica u inostranstvu za 2024. godinu. Centar Fenerbahčea imala je sjajnu godinu, pošto je sa Fenerbahčeom osvojila praktično sve što se može osvojiti. Dominirala je na centarskoj poziciji u dresu istanbulskog kluba, koji je osvojio četiri trofeja. Najistaknutija je bila u u polufinalu Evrolige kada je za 28 minuta protiv Čukurove upisala 15 poena i 11 skokova, uz četiri asistencije. U finalu je šampion Turske deklasirao Vilenov, a Milićeva je postigla 16 poena, uz četiri skoka.

Rezultati ankete rekli su svoje – iako nije bila prva među glasovima čitalaca (6.128, ispred nje bile su Ivon Anderson sa 6.640 i Jovana Nogić sa 6.904 glasa) i novinara (Ivon Anderson prva, Jovana Nogić druga), Nikolina Milić dobila je najveće poverenje od kapitena i trenera ženskih superligaša, što joj je dalo konačnu pobedu.

Razgovor sa košarkašicom rođenom u Trebinju započeli smo osvrtom na nedavnu svečanost i dodeljeno priznanje.

“Osećaj je divan i prija mi to što neko prepoznaje moj rad, silni rad i žrtvu koju sam uložila u ovaj sport i što je to nagrađeno. Naravno, lepo je i motiviše me dodatno, mada meni iskreno nikada ne ponestaje motivacije. Ovo je samo dodatni vetar u leđa. Nastaviću da radim dalje, dokle god je to u mojoj moći i da nižem što bolje rezultate“, počinje Nikolina javljanje iz Istanbula za Mozzart Sport.

Iza tebe je godina ovenčana titulama i peharima, kako gledaš na sve što si postigla sa Fenerbahčeom?

“Protekla sezona je ubedljivo najbolja u mojoj karijeri. Ostvarila sam najbolji rezultat u karijeri, popela sam se na krov Evrope sa svojim saigračicama iz Fenerbahčea. To mi je oduvek bio cilj. Otkako sam počela da se bavim košarkom, prva želja mi je bila da zaigram Evroligu, da se takmičim sa najboljim košarkašicama, a onda sam osvojila titulu. Ovo je definitivno moja najuspešnija sezona u karijeri, ne samo zbog Evrolige, već i zbog turske scene, gde smo osvojile sva četiri trofeja! Imale smo za celu sezonu dva poraza i to bezvezna dva poraza. Ali, Bože moj... Desi se i to nekada. Zato mogu da kažem da je sezona protekla savršeno. Kada bi takva bila i ova, ne bih se žalila (smeh)“.

I ove sezone Fenerbahče prednjači da osvoji sve što se može osvojiti...

“Samo što je razlika sada u tome što u igri imamo još jedan trofej. U Turskoj se igra takozvani Predsednički kup, što prošle godine nismo igrale. Ove sezone smo u pohodu na pet trofeja i ako bismo to uspele, bilo bi to nešto savršeno. O tom – potom. Nećemo da trčimo pred rudu, ima dosta kvalitetnih timova i biće dosta teško. U svakom slučaju, zasad smo otvorile sezonu dobro“.

No, ti nažalost imaš dosta manju minutažu nego lani...

“Tako je. Prošle godine i leto ranije u SAD, borila sam se sa povredama. Imala sam problema sa kolenom i to sam rešila tokom leta, uzela sam slobodno i rešila jer sam bila na operaciji meniskusa. Dugo sam to vukla i mučilo me. Srećom, rešila sam i kako sam u tom periodu radila na oporavku, bila sam van košarke i van ritma. Kada sam se vratila u klub, još nisam mogla da radim sa timom, već sam morala da radim individualno. Postepeno sam se uvodila u ritam. Ima mnogo i do toga, trenerica je imala i to na umu zbog ritma i svega, pa me sada verovatno postepeno uvodi. Takođe, dosta se promenio roster u odnosu na prošlu sezonu, znam da ni trenerima nije lako da postave ceo sistem. U Feneru ima 12 vrhunskih košarkašica i onda je teško“.

Kako se sada osećaš?

“Hvala Bogu, dobro sam. Radim, treniram, jako sam pozitivna jer se osećam dobro. Spremna sam, nastavljam da radim i sigurna sam da ću u narednom delu igrati sve više i više. Ali, sve je do trenera“.

Nažalost, zbog košarkaškog državljanstva nema te u reprezentaciji već neko vreme. Kako gledaš na to, da te takva administrativna prepreka sprečava da nosiš dres svoje reprezentacije?

“O tome sam govorila ranije... Znate kako, na početku mi nije bilo svejedno. Po meni, iskreno, nije fer da se vodim kao strankinja. Ja sam Srpkinja, od roditelja Srba, rođena u Republici Srpskoj. Kakav stranac, glupost...“, zastaje naša sagovornica na trenutak, pa dodaje.

“Tako i dalje razmišljam, ali takva su pravila, to su pravila koja je postavila FIBA i to ne može da se promeni. Uvek kažem, na neke stvari jednostavno ne mogu da utičem. Radim ono što mogu, trudim se da promenim ono što mogu, a za takve stvari ne vredi ni nervirati se. Prihvatila sam to s vremenom i razumem“.

Ivon Anderson je strankinja koja je Srbiji dala dosta, mada je potpuno jasno da je prema tebi učinjena nepravda.

“Gledajte, ja znam koliko je Ivon uradila i nemam šta da kažem loše za nju. Ona je sjajna cura, to uvek govorim, sjajan igrač. Uvek nas dve pričamo o reprezentaciji, znam koliko je motivisana da nosi dres Srbije i sa koliko želje igra svaku utakmicu, vidite koliko se trudi i daje sebe na svakom nastupu. Njoj svaka čast. To nije ničija lična krivica, takva su pravila, nema šta da se diskutuje“.

Da li veruješ da bi mogla ponovo da se otvori mogućnost da se vratiš u reprezentaciju?

“Iskreno, o toj opciji nisam razmišljala, biće kako bude“.

S obzirom na sjajne igre u prošloj sezoni i da se polako vraćaš u igru, koliko u tebi postoji još motivacije da dalje napreduješ i dižeš svoj kvalitet?

“Motivacije nikad ne manjka. Neko sam ko razmišlja da, kada prestanem da se trudim da budem bolja, prestaću da igram košarku. Svaki dan je bolji dan da budeš bolji. Svaki dan se trudim da unapredim neke stvari, da budem još bolja i da idem ka novim rezultatima. Eto, ove sezone imamo još jedan trofej više u igri, nećemo biti zadovoljni ako ne osvojimo i njega. Tako je uvek bilo i biće. Jednog dana kada u meni ponestane motivacije, prestaću da igram jer – čemu onda sve“, završava Nikolina Milić.