Miler Mekintajer može biti Zvezdin Markus Vilijams ili Šabaz Nejpir

Konačno je stiglo najiščekivanije pojačanje Crvene zvezde ovog leta. Praktično mesec dana nakon inicijalno uspostavljenog kontakta, Kodi Miler Mekintajer je stavio potpis na ugovor sa srpskim i regionalnim šampionom u koji dolazi sa ogromnim očekivanjima vaskolike crveno-bele javnosti.

Što i ne treba da čudi pošto je u prošloj sezoni bio jedan od najboljih plejmejkera Evrolige, lider po broju asistencija u elitnom takmičenju i istinsko otkrovenje takmičenja u kojem je postao tek treći igrač koji je upisao tripl-dabl nastup.

Koliko u taboru ekipe sa Malog Kalemegdana veruju da će se isplatiti 30-godišnja akvizicija iz Severne Karoline pokazuje i to što je za njega plaćena solidna otkupna klauzula (600.000 evra) kako bi igrač pre isteka ugovora sa Baskonijom pojačao redove tima Janisa Sferopulosa u kojem je viđen za startnog plejmejkera i onog oko koga će da se gradi igra u narednoj takmičarskoj godini.

Buduće vreme će pokazati koliko će i da li će ta ideja uroditi plodom. I da li će staž američkog organizatora igre u crveno-belim bojama biti sličniji Markusu Vilijamsu ili Šabazu Nejpiru, dvojcu koji je kada je stigao u klub bio u gotovo identičnom položaju kao sada Kodi.

Situacija u kojoj se Miler Mekintajer nalazi ima neverovatne dodirne tačke sa pomenutim duom. Obojica su u Zvezdu došli da budu lideri, vodeći igrači na poziciji "jedan", posle sjajne sezone u Evroligi u kojoj su napravili iskorak i nakon samo jedne ili dve godine igranja na najvišem nivou na Starom kontinetu. Razlika je samo što su sudbine Vilijamsa i Nejpira otišle potpuno različitim linijama. Prvi je potpuno opravdao "nalepljena" očekivanja, u sezoni 2014/15 stigao iz Lokomotive Kubanj na poziv Dejana Radonjića i bio jedan od krucijalnih šrafova na putu ka osvajanju prve tripl krune u modernoj istoriji kluba. One koja je označila početak crveno-bele dominacije u domaćim okvirima.

Iako je još tada dobro poznat bio njegov komplikovan karakter, ležernost i nesvojstven "modus operandi" koji mu ne dozvoljava da se svugde uklopi i može da bude "tempirana bomba", crveno-beli su odlučili da rizikuju sa njim, a to im se višestruko vratilo. Uspeli su od njega da naprave vođu na terenu koji je u Evroligi prosečno po meču beležio 9,7 poena uz 6,1 asistenciju, dok je u jadranskom prvenstvu imao 8,8 poena i 4,7 uspešnih dodavanja na utakmici. Takođe je jedno vreme bio rekorder po broju asistencija na jednom meču u elitnom takmičenju pošto ih je protiv Galatasaraja podelio čak 17. Godinu dana kasnije ga je prestigao saigrač Stefan Jović (19), da bi od prošle sezone upravo Miler Mekintajer izbio na čelo te liste (20).

Na dijametralno suprotnoj strani se nalazi Nejpir. Sa identičnim recenzijama kao i Vilijams je stigao prošlog leta iz Olimpije Milano gde je eksplodirao. Za ogromnu platu i sa zadatkom da bude glavni baja. Otišao je posle samo tri meseca na zadnja vrata i okrivljen je kao "najzaslužniji" za neuspešnu sezonu u Evroligi. Malo preterano, ali to svakako nimalo ne umanjuje njegov nedoprinos koji je za kratko vreme ostvario. Ostaće upamćeno da je polomio nos u duelu sa Fenerbahčeom, kao i da je odbio da igra protiv Reala zbog želje da napusti klub.

Nije se nikada svojeglavi momak iz Bostona uklopio. Ni kod Duška Ivanovića ni kasnije kod Sferopulosa pa je otišao posle samo 23 odigrane utakmice (14 u Evroligi i devet u ABA). Nepotrebno je reći da su svi jedva čekali da mu vide leđa. U Evropi je beležio 9,8 poena uz 2,3 asistencije, dok je u regionalnom takmičenju imao 10,9 poena i 4,4 proigravanja za saigrača. Sve u svemu, bio je to krajnje pogrešan potez sportskog sektora, međutim na vreme su uspeli da se otarase štetnog dela i da se na kraju sezone ipak raduju troduplom šampionskom zvanju.

Ostaje da se vidi na koju stranu će Kodi Miler Mekintajer. Onu Vilijamsovu ili Nejpirovu. Među obožavane ili ocrnjene. Onu koja će da se pamti za sva vremena ili ona koja će da se zaboravi istog trena.