Milan Opačić, 35 godina YUBAC kampa: Vasa Micić došao s Bambi kupom u skijanju

Košarka je za neke faza tokom školovanja, neki roditelji šalju decu na treninge samo da bi imali slobodno vreme, a onima koji se u košarku zaljube, ona je život. Mnogi su kroz košarku naučili šta znači timski duh i timski rad, koliko je važno da u životu imate nekoga da vam pruži ruku kada padnete i nekoga ko će vas gurati napred onda kada mislite da više ne možete.

Ovde u Srbiji, sada evo već punih 35 godina, mnogi su te prve korake povukli na Kopaoniku, jer tamo još od 1991. funkcioniše čuveni Yubac kamp, koji ovog leta slavi veliki jubilej. Jer za ovih 35 godina kroz taj kamp prošlo je čak 35.000 ljudi iz 50 zemalja što je već tradicija za poštovanje. I povod da se na prvih 35 osvrne i tvorac Yubac kampa Milan Opačić, nekada (2008 – 2010) i generalni menadžer Crvene zvezde, a sada tehnički direktor Fibine akademije u Pekingu.

S Opačićem smo govorili i o radu u Kini, izazovima pred koje će evropsku košarku staviti dolazak NBA lige, ali za početak – o Yubac uspomenama koje ga i danas čine najponosnijim. Prva među jednakima svakako je dvostruki osvajač Evrolige, Vasilije Micić, koji se baš na Yubac kampu zaljubio u košarku.
“Uvek smo imali promotere - igrače, ali najviše smo ponosni na Vasu koga smo pronašli na Kopaoniku sa devet godina i sa osvojenim 'Bambi kupom' u skijanju. Njegov otac Mićko je držao ski servis, a trebalo je da naduvamo 800 lopti za učesnike kampa što je bilo jako teško sa običnim pumpama, a na Kopaoniku nije bilo benziske stanice. Ja sam saznao da oni poseduju kompresore za reparaciju skija i mi smo krenuli zajedno da pumpamo lopte i to je potrajalo celu noć. Vasa kada je ušao ujutru video je gomilu lopti i pitao je tatu šta je ovo i to je zapravo bilo njegovo prvo upoznavanje sa narandžastom loptom. Odmah je pitao da li može da trenira sa nama jednu smenu jer će mu to pomoći da bude bolji u skijanju. Godinu dana kasnije je odradio svih šest smena, bio je najbolji, predlog je bio da se preseli u Beograd, prvo u OKK pa u Crvenu zvezdu i tako redom sve do NBA lige”, počeo je Opačić za Mozzart Sport.

Uz Micića je na Yubac dolazilo još nekoliko NBA asova.
“Naravno, nije Vasa jedini učesnik kampa koji je zaigrao u NBA, ali je sa Kopaonika. Saša Vujačić je dolazio iz Slovenije, Žarko Čabarkapa je kao najbolji učenik Zrenjanina dobio nagradu da dođe na Yubac sa nekih 12 godina, Nikola Vučević je dolazio iz Bara, kao i Deni Avdija iz Izraela. Svi su oni bili jako mladi, veoma talentovani i uspešni pobednici u takmičenjima i MVP kampa. Pored njih kao gosti Yubaca bili su Divac, Đođjević, Rebrača, Radmanović, Bogdanović, Bjelica i veliki broj reprezentativaca i prvoligaških igrača. Svi oni su dali značajan doprinos i mi smo im zahvalni. Znate, demostracija jednog asa ne može se opisati sa hiljadu reči”.

E sad, šta je ono što izdvaja Yubac kamp? Specifični programi za specifične potrebe.
“Od samog početka smo imali osnovni program sa fundamentima košarke, a onda se tražilo da imamo specijalizovane programe. Imamo pet programa. Najpoznatiji je kamp za bekove koji vodi Ljuba Vidačić, kamp za šutere predvodi Jovica Arsić, 'Game kamp' Mikica Marković, kamp za devojke Dragan Vuković i od ove godine ponovo imamo meni najdraži 'Prvi košarkaški korak' za decu od deset godina koji vodi Blagota Sekulić, prvi asistent u Mursiji, u Španiji. Polaznici ovog programa treniraju sa loptama manjih veličin i na nižim koševima, prilagođenih njihovom uzrastu. Pored učenja i razvoja motoričkih veština radimo dosta na košarkaškim elementima i sportskom ponašanju. Tu je i 'Pro kamp' na koji dolaze igrači iz vodećih evroligaških klubova sa kojima radi Vlade Đurović. Zaključak je da mi u hotelu 'Grand' imamo najbolje uslove, tu se priprema i reprezentacija Srbije sa svim najboljim igračima i selektorom Pešićem".

(©Privatna arhiva)

Kako se Opačić bavi razvojem košarke, sledeća tema bio je njegov angažman u Kini, gde je tehnički direktor u Fibinoj akademiji u Pekingu.
“FIBA i kineska vlada su u pripremi Svetskog prvenstva 2019. godine doneli odluku da se osnuje FIBA akademija, prva u istoriji FIBA. Potpisali su ugovor na 20 godina i ja sam dobio poziv i pitanje da li bih želeo tamo da radim. To je bio jedan novi izazov posle Crvene zvezde, Udruženja trenera Srbije, mog angažovanja kao trenera i vođenja kampa. Akademija je osnovana sa ciljem da se znanje dvadesetak najboljih košarkaških zemalja na svetu ponudi kineskim trenerima koji će to preneti na mlade igrače, pre svega kako da ih treniraju kako bi napravili vrhunskog igrača koji će da pomogne reprezentaciji za početak da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo, pa onda i na Olimpijske igre".

O sistemu rada u Akademije u Kini:
“FIBA WABC je napravila odličnu platformu, kursevi su u formatu od sedam dana i postoje tri modula. Prvi je namenjen trenerima koji rade sa decom od 12 do 18 godina, drugi od 18 do 22, a treći je najviši nivo, okrenut ka seniorskoj košarci. Najviše jedan modul možete da završite godišnje. Najuspešniji polaznici se regrutuju za rad u akademiji i programima košarkaških asocijacija i federaciji. FIBA WABC je posvetila pažnju i mlađima, od pet do 12 godina koji se dele na tri uzrasne grupe (5-7 godina, 8-9 godina i 10-12 godina). Radimo obuku, edukaciju i sertifikaciju trenera. Program je jedinstven i priznat u celom svetu”.

Da Kinezi žele da se etabliraju kao dobra košarkaška reprezentacija govori i činjenica da je kao selektor seniorske selekcije od 2022. do 2024. godine radio Aleksandar Đorđević.
“Đorđević je uradio dosta u kratkom periodu. Napravio je selekciju po svetskim kriterijuma, ubacio u vatru nekoliko veoma mladih igrača. Okupio je dobar stručni štab sastavljen od naših i kineskih stručnjaka. Prilagodio je satnicu treninga zahtevima savremene metodike treninga. Nedostajao je samo plasman na Olimpijsk igre, a za to je bilo potrebno više sreće. Kini definitivno fali kontinuitet".

Voleo bi da Kina bude više okrenuta ka Srbiji i ovdašnjem sistemu rada u košarci.
“Kineska CBA liga je ove godine proslavila 30 godina postojanja. Dosta podseća na NBA, igra se 48 minuta skoro svaki drugi dan. Po prvi put su održali klupski kup u novembru i februaru. Igraju 48 minuta, svaki drugi dan i pitanje je da li tela igrača mogu da odgovore tim karakteristikama. FIBA im nudi drugi koncept, jer osam minuta više po utakmici je jedna utakmica više na svakih pet odigranih mečeva. Treniranje u grupama 14 do 18 igrača, tri do četiri puta i jednu utakmicu nedeljno. Trenažne grupe moraju da budu sastavljene od igrača rođenih u razmaku od dve godine, da se ne dozvoli da neko od devet godina trenira sa igračima od 14 godina. Kao čovek iz Srbije im propagiram vezu sa Srbijom. Trenutno imamo veliki broj direktnih letova, mnogo smo bliži od Amerike. Imamo dobre hotele, dvorane i što je najvažnije jednu od najboljih košarkaških škola. Imamo dobre timove svih kategorija, možemo da budemo odlični sparing partneri. Postoji posebna veza dva naroda i Kinezi se u Srbiji osećaju kao kod kuće”.

(©Privatna arhiva)

Otkrio nam je Opačić i jedan zanimljiv podatak govoreći o kineskoj ligi.
“Dosta ima stranaca, ali i naših. Od trenera u CBA radili su Ernest Rađen, Dragan Raca, Rajko Toroman, a ove godine  Aleksandar Kesar i Vlada Vukoičić, kao i mnogo pomoćnih trenera. Miroslav Raduljica i Vladimir Štimac imali su zapažene uloge. Košarkaši savez Kine angažuje naše stručnjake u mlađim selekcijama, trenutno Branko Maksimović i Nikola Marković rade sa U15 i U17. Sve je to suviše malo za Kinu koja ima 1.500.000.000 ljudi. Da bi neko bolje shvatio, Kina ima 30.000.000 košarkaša, a 2.000.000 dece trenutno nema trenera, iako su grupe od po 40 igrača na treningu. Po tome je njima potrebno još 50.000 trenera za rad sa mladima i to je nemoguće obezbediti. FIBA Akademija sad radi na edukaciji i sertifikaciji kineskih trenera. Učimo ih FIBA standardima kako u organizaciji treninga, tako i planiranju i analizi trenažnog procesa. Osnovnim tehničkim i taktičkim zadacima za svako godište posebno za igrača i tim”.

Kako se samo nameće, naredni segment razgovora bila je NCAA liga u koju odlazi sve više mladih igrača, ali se Opačić dotakao i FIBA NBA Evrope, nove lige koja treba da zaživi na Starom kontinentu.
“Rekao bih da je svetska košarka na putu tektonskih promena. Jezikom seizmologa NCAA je samo prodrmao jednu ploču. Video sam da je Kuper Fleg na koledžu dobio 28.000.000 dolara, a da kao prvi pik na NBA draftu dobija 13.900.000. Postavilo se pitanje obečtećenja za "male klubove". Sadašnji system nije najsveobuhvatniji. FIBA radi na pronalaženju rešenja sa svim akterima. Drugo pitanje je za koje lige će biti mesta, odnosno za koje će se klubovi opredeliti. Suočavamo se sa prelaznim rokom za klubove.

Horhe Garbahosa, predsednik FIBA Evrope, nedavno je izjavio da je NBA liga uvidela slabosti u Evropi i da želi da ih eksploatiše, sa čime je i Opačić saglasan.
“Najavljena je nova liga - FIBA NBA Evropa, koja će imati veliki budžet. Igraće 16 timova po FIBA pravilima, kalendar će biti usklađen sa FIBA prozorima. To će sigurno doneti promene na evropskom košarkaškom marketu. Videćemo kako će reagovati postojeće lige a i udruženja igrača s obzirom da se predviđa veliki broj utakmica. Koliko vidim liga planira da iskoristi slabosti u marketingu i zaradi. Dugoročno FIBA NBA Evropa hoće da obezbedi mladim igračima kvalitetne utakmice. Liga će biti orijentisana ka kvalitetu, ali i ka profitu. Sasvim izvesno interesantan projekat, s obzirom da nekoliko fudbalskih klubova sprema svoje franšize, da neke velike zvezde NBA planiraju da zaigraju, a vlasnici očekuju da zarade bez obzira bili prvaci ili ne”.

(©Privatna arhiva)

Kako se priča prebacila na Evropu, Opačić je za naš portal opisao period koji je proveo kao generalni menadžer Crvene zvezde od 2008. do 2010. godine.
“Veoma sam srećan što sam dobio priliku da sarađujem sa uspešnim ljudima. Slobodan Vučićević je bio predsednik kluba, Zoran Drakulić predsednik skupštinem a trener Svetislav Pešić. Urađeno je mnogo, klub je stabilizovan, postavljeni su neki principi, uzet je klub u B ligi i omogućeno je igračima Nedoviću, Gagiću, Radosavljeviću, Rondoviću i Šepi da se kale i igraju B ligu. Shodno uslovima napravljen je dobar tim i zadržan kapiten Dragićević, dovedeni su Marinović, Štimac, Bjelica, Kešelj, Roberts i Owens. Prvi put posle 30 godina Zvezda je imala dva reprezentativca u nacionanom timu. Kešelj i Bjelica su bili kod Dude Ivkovića za Evropsko prvenstvo 2009. godine u Poljskoj. To je dokaz da je nešto napravljeno, da je poboljšana organizacija kluba, publika se vratila, sponzori su počeli da dolaze. Zvezda je igrala te godine sva finala, i ABA lige i Kupa i KLS lige. Nažalost, nismo imali kontinuitet, predsednik je podneo ostavku, posle toga otišao je i trener, mi smo probali da napravimo prelazni period, ali to je bilo veoma teško”, zaključio je Opačić za Mozzart Sport.