Legenda PAOK-a: Duda mi nije dao da ostavim košarku

Nikos Buduris nije možda veliko ime u grčkim granicama, mada je bio reprezentativac na tri velika takmičenja - dva Mundobasketa i jednom Evrobasketu - na kojima su Grci za korak ostajali bez medalja. Ali jeste na spisku legendi PAOK-a, kao važan član tek druge generacije solunskih crno-belih i poslednje, one iz 1992, koja je osvojila nacionalnu titulu i to posle 33 godine.

A teško da bi i te titule bilo da na klupi nije sedeo evropski velikan, nedavno preminuli Dušan Ivković, kome Buduris kako kaže duguje mnogo, bez obzira na to što je baš zbog Dude umalo ostavio košarkašku loptu.

"Za mene je ta godina, kada je Duda došao (u PAOK) izuzetno značajna. Memos Joanu je tada otišao, pa je uprava pitala Dudu da li će da angažuje novog plejmejkera? A on im je odgovorio: Imamo ga - broj 6. Igraće mnogo", prisetio se Buduris za grčku Gazetu početka saradnje sa Ivkovićem koji ga je snimio još dok je vodio Vojvodinu, na prijateljskom meču sa PAOK-om.

"Raspitivao se za mene. Pročitao sam to u novinama i pitao sam se: Da li je to stvarno? Zapravo mi je to bila prva velika pohvala, a da nisam ni znao... Sećam se toga sa emocijama. A onda me je kasnije uveo u tim da igram 30-40 minuta. Te sezone (1991-1992) uživao sam u košarci i osećao sam se strašno bezbedno uz Ivkovića. Kada smo osvojili titulu bilo je veoma dirljivo jer smo prethodnih godina stizali blizu osvajanja pehara protiv Arisa, ali nismo uspeli. Čim se to desilo sa mnom, bio sam presrećan."

Duda je bio poznat kao čvrsta ruka... Znao je da plane na igrače...

"Imali smo veoma dobre odnose. Voleo me je kao što sam ja voleo njega. Međutim, to nikome nije dato unapred. Ni Fasulasu, ni bilo kome. Nije vam palo na pamet da pravite nered. Zamislite, jedan od naših saigrača, Nikos Filipu... Zakasnio je jedan dan na trening i pomislio je da gurne auto u ogradu i kaže da je imao sudar...", pokušao je Buduris da objasni kakav je Duda bio autoritet.

Ali Ivković je znao i da smiri stvari, posebno kada je atomsfera bila previše uzavrela, kao sezonu kasnije.

"Uzeli smo Klifa Livingstona kao trojku koja može da pogađa spolja, ali on je bio četvorka. I morao je da se uklopi sa Kenom Barloum. Neko bi morao da ostane spolja gde sam ja igrao 30-35 minuta, a oni su počeli da budu tu 20-25 minuta. Tada sam postao negativan. Duda, sa druge strane, nije želeo da to dopusti i u utakmici protiv Peristerija gde smo na poluvremenu vodili sa 30 razlike, postigao sam koš pod faulom i digao publiku. Ali bilo je 'na silu'. Krajičkom oka sam video kako reaguje na klupi. A ja sam govorio: Šta je sada? Ulazeći u svlačionicu Duda je počeo da viče. Filipu mi je rekao da ne odgovaram. Ali odgovorio sam. Bio je veliki incident. Izbacio me je iz tima. Otišao sam kući, u Volos. Rekao je neke loše stvari o meni, zbog čega sam se osećao uvređenim, pa sam uzeo nešto novca i rekao im da odlazim iz košarke. Našao sam u Kanadi školu za pilote..."

Međutim, stvari su brzo legle...

"Sutradan me je pozvao menadžer tima i rekao mi da okrenem Dudu. Jesam i ponovo je eksplodirao! Ali mi je rekao da prestanem da pravim gluposti i da ne razmišljam o tome šta se desilio, već da se vratim u Solun i razgovaram sa njim. Tako je i bilo. Javno sam se izvinio i vratio. Igrao sam u meču sa bolonjskim Virtusom na predstavljanju Danilovića. Igrao sam i dva dana kasnije dobro u pobedi nad Olimpijakosom u Pireju. Postigao sam dve važne trojke."

Bez obzira na taj nesporazum ističe da je Duda uvek igračima dozvoljavao da iznesu svoje mišljenje.

"Bio je čovek koji je mogao da te pritiska, ali i koji te je grlio, ukazivao veru i poštovanje, što ti daje prostora. Iako je bio veoma strog, nije bio nesiguran. Kada pričamo u onom tajm-autu (kada je Duda saslušao igrače), ja dečko od 21 godine sam nešto rekao. Nije se okrenuo da kaže: Ko si ti i zašto pričaš? On nam je lično ulivao hrabrost da možemo da kažemo svoje mišljenje, ali smo na kraju uradili ono što je on odlučio", pojasnio je Buduris.

I jeste odlučila u toj neverovatnoj utakmici Dudina zamisao da Bane Prelević pretrči pola terena i trojkom sa zvukom sirene sruši najvećeg rivala, Aris, u njegovoj dvorani...