Još malo o seleri-kepu: Dozvoljeni budžet klubova do aprila, plate igrače javne samo ako klub dozvoli

Po uzoru na NBA i američki sport generalno, a sve zbog brige da košarka u Evropi više troši no što zarađuje. Zbog toga je uostalom NBA i odustao, bar privremeno, od širenja preko Atlantika. A Evroliga se zato potrudila da uvede nova ograničenja pre no što ceo kontinent ne ode u debeli minus.

E sad, svaka novina uvek bude pomalo komplikovana. Pa se još držimo osnova. A u osnovi svega je takozvani LCDR, odnosno suma koja je uzeta kao prosečan prihod svako od vlasnika Evroliginih A licenci i koja će poslužiti kao osnova za neto plate igrača. Nju tek treba izračunati, ali ako ona bude recimo 10.000.000 evra svaki klub će na neto plate igrača morati da izdvoji minimalnih 3.200.000 (32 odsto). To je niski nivo plate. Bazični nivo iznosi 40 odsto, a u tu sumu ne bi ulazila dva najskuplja igrača, momci stari do 23 godine, pa igrači na bolovanjima dužim od dva meseca, “medium range exception" igrači…

I hajde odmah o tome, jer to već nije sasvim jasno, pošto je u prvom saopštenju Evrolige navedeno da je "medium range exception" plata jednog igrača obračunata na osnovu „minimalnog i maksimalnog procenta bazičnog nivoa plate“. Izvršni direktor Paulius Motijejunas u intervjuu za Basket News pojašnjava da će to u suštini biti igrač sa platom koja iznosi sedam do osam odsto od onog LCDR-a, odnosno prosečnog prihoda klubova.

“Taj izuzetak pokriva platu igrača koja iznosi sedam do osam odsto osnovnog nivoa renumeracije. Na primer, ako osnovna baza za plate bude 10.000.000 evra svaki će klub moći da dobije izuzetak za igrača sa platom između 700.000 i 800.000 evra”, pojašnjava Motijejunas za Basket News.

U praksi, to znači da će čak i ako baza za plate bude 10.000.000 evra klubovi moći da troše značajano više. Moći će, dakle, da na tu sumu dodaju tih 800.000 evra, pa dvojicu najplaćenijih igrača, a u onim najbogatijim klubovima to su košarkaši sa godišnjim zaradama u visini od 2.000.000 i više. Pa ako dodamo i te U23 igrače, plus “Extended Tenure Players” (igrači sa trogodišnjim stažom u klubu, a njima će se obračunavati 75 odsto od plate) odosmo verovatno na više od 15.000.000.

Običnom ljubitelju košarke teško je odmah da prihvati sve ovo, posebno kad u jednačinu uključi i “visok nivo plate”, koji je postavljen na 60 odsto i u koji ulaze i dvojica najplaćenijih igrača što verovatno neće odgovarati timova sa igračima skupljim od 2.000.000 po sezoni?

Seleri-kep i u Evroligi! Minimum za plate 32 odsto od prihoda vlasnika A licenci, maksimum 60

No, to su sada sve pretpostavke, a teško je bilo šta i računati dok ne saznamo: koliko će zaista u sezoni 2027/2028, kada seleri-kep stupi na snagu, iznositi ta osnovna baza za plate?

“Naša namera je da LCDR objavimo pre kraja svake sezone, negde oko aprila”, kaže Motijejunas.

To znači – trku za potpisima. Jer bar u teoriji timovi neće moći da budu formirani već na proleće? A, šta ako se ipak preračunaju i ulete u taj “porez na luksuz”, koji će se onda deliti ostalim učesnicima. Kada će ti penali da stignu na naplatu?

“Pre kraja sezone, jer ne zaboravite da, primera radi, u narednoj godini klubovi mogu da dovode nove igrače do 27. kola, a svaki potpis utiče na ukupnu sumu za plate”.

Tvrdi dalje Motijejunas da klubovi neće moći da manipulišu finansijskim knjigama, jer će sve njihove ugovore češljati nezavisna revizorska kuća kako se ne sume ne bi veštački “pumpale”. A šta ako klubovi ne budu uspeli da obezbede ni ovih 32 odsto?

“Kazni neće biti, ali svi će klubovi morati da obezbede taj minimum. Time se garantuje da će 32 odsto LCDR-a ići na plate igrača. Ako u nekom trenutku sezone klub ne bude dobacio do tih 32 odsto, imaće dve opcije: ili da tu razliku rasporedi igračima koje već ima u sastavu ili da potpiše još nekog igrača”.

Sve ovo je, tvrdi direktor Evrolige, učinjeno da bi klubovi bili finansijski održivi što bi trebalo da bude osnov za dalji rast. Takođe i da samo takmičenje postane uravnoteženije. No, jedna želja dela navijača verovatno se neće ostvariti, a to je da plate svih igrača postanu javne kao u NBA ligi.

“Da li će klubovi da otkrivaju plate igrača – to je na njima. Evroliga će od klubova dobiti sve neophodne informacije, ali njihovo objavljivanje će zavisiti od odluka klubova ili u nekim slučajevima od pravnih okvira u određenim zemljama”, odgovara Motijejunas.