INTERVJU – Marko Pešić: Seleri kep ne dotiče Bajern, već druge; Evroliga sa 20 klubova zahteva reforme

Da li je ova odluka Evrolige, korak u pravom smeru?
"Pitanje je šta je cilj, naravno. Mogu da vam dam subjektivan odgovor, zato što gledam situaciju iz ugla mog kluba i načina kako mi funkcionišemo, kako se mi finansiramo i kako planiramo finansije... Ovako, finansijski fer-plej ne utiče na nas previše, on možda više utiče na klubove koji su spremni da iz nečijeg džepa ulože više novca koji nije zarađen kroz funkcionisanje organizacije. Uopšte ne želim to da ocenim kao nešto loše, to je isto jedan način funkcionisanja. Naravno, nemačko tržište je potpuno drugačije nego, recimo, srpsko, italijansko ili tursko tržište i sve razumem. Verujem da je uvođenje seleri kepa korak u dobrom smeru, ako se uskladi sa nekim drugim temama, jer to nije jedino rešenje. Mora nekoliko stvari da se desi, paralelno i sinhronizovano, da bi sve to imalo smisla. Zato i smatram da Evroliga i FIBA treba da rade zajedno sa ostalima, nadam se da će vrlo brzo sve da bude malo jasnije, da će ljudi shvatiti zašto je finansijski fer-plej dobra stvar. Da li će to staviti određeni pritisak na klubove zbog igrača, hoće. Ali, odluke su tu da se donose i nadam se da će jedna odluka pogurati neke druge stvari".

Možete li nam ukratko reći koje stvari još treba da se dogode?
"Da se reguliše i način takmičenja. Vidite, mi igramo toliko utakmica na kraju dana. Mi kroz te utakmice zarađujemo i novac u određenoj meri. Da li postoji i neki drugi način finansiranja takmičenja, dakle ne klubova, već takmičenja? Kako bi to izgledalo? Ko su ti fondovi, sponzori koji bi uticali na to da se Evroliga kao takmičenje, zatim ABA liga ili recimo Bundesliga razvijaju dalje... To ostaje na onima koji donose konačne odluke, ali treba dobro da se razmišlja i o finansiranju liga".

EVROLIGI TREBA VIŠE KLUBOVA, ALI NE MOŽE ODMAH

Vaš poslednji odgovor je dobar šlagvort da se otvori sledeća tema, a to je sve češće pominjanje mogućnosti širenja Evrolige u narednoj sezoni sa 18 na 20 ili više klubova. Da li vi to vidite kao realnu stvar i da li je to možda indirektna najava mogućnosti da se ruski klubovi vrate Evroligu?
"Kao prvo mislim da, ako se broj klubova u Evroligi podigne, bilo to 20, 22 ili 24, koliko god, onda mora da se reformiše takmičenje. Jer, vrlo je jasno da u ovom sistemu proširenje je praktično nemoguće. To je broj jedan. Pod dva, ta odluka ne može da se donosi od danas za sutra, već mora dobro da se razmisli kad se ta odluka donosi. Jedan primer ću vam reći, ovog leta imamo Evrobasket koji se završava 14. septembra. Za razliku od, recimo, prošle godine kada su se Olimpijske igre završile 11. avgusta. Mi sad imamo igrače koji su igrali sezonu, pa otišli na Olimpijske igre, pa ušli u novu sezonu, pa treba da idu na Evrobasket... A, pogledajte kakva je trenutno situacija sa povredama u svim klubovima. Po meni nije logično da se odluka o proširenju donosi za sledeću sezonu", kaže Pešić i ulazi dublje u tematiku:
"Ako se igra sa 20 ekipa, sezona mora malo ranije da počne. Igrači dolaze kasno sa reprezentativnih takmičenja, timovi su praktično bez priprema, a igrači bez odmora. Mi imamo pet reprezentativaca trenutno, sigurno ćemo ih imati više na leto. Koliko će Zvezda ili Partizan imati, to vi bolje znate. Ali, možete da zamislite situaciju kada sezonu treba da počnete u poslednjoj sedmici septembra, a igrači dolaze 15. sa Evropskog prvenstva. A, morate da im date pauzu. To sve nije moguće. O svemu tome treba dobro razmisliti, strateški sagledati i doneti odluku. Kada izađete na tržište, imate toliko klubova koji bi želeli da igraju u Evroligi i na srednje ili duže staze budu članovi takmičenja, što je vrlo pozitivno. Iz tog razloga, o tome treba vrlo intenzivno razmišljati".

Da li ste vi za proširenje Evrolige?
"Da, problem je samo u kom momentu to treba da se desi. Da vam odgovorim i na deo prethodnog pitanja koje sam ostao dužan, što se tiče ruskih klubova... Situacija je vrlo jasna, dok rat traje, to neće biti moguće. Nadam se da će rat da se završi što je pre moguće, kako bi u nekom momentu mogli da se vrate naši prijatelji iz CSKA, koji su stvarno fenomenalni ljudi, od Vatutina, do Natalije koji vode klub, ali i klub kao takav".

Bilo je u poslednje vreme spekulacija na tu temu, da bi moglo da se dogodi za narednu sezonu...
"Da, čuo sam i ja neke spekulacije, da se piše o tome, mi interno o tome uopšte nismo diskutovali".

Govorili ste o promeni sistema takmičenja i rekli da trenutni sistem u praksi nije izvodljiv. Da li u tu priču onda ulazi sve češće pominjana podela Evrolige na konferencije?
"To je sigurno jedan pravac u kojem treba da se krene, ako se donese odluka. Zašto da ne... Međutim, velika prednost ovog takmičenja sa 18 klubova jeste da mi, na primer, sa svakom ekipom igramo na strani i kod kuće. I sad, ako se promeni način takmičenja, onda će vrlo teško biti da se garantuje nama da igramo svake godine protiv Zvezde i Partizana, Barselone, Reala i Fenera... Ako se bude igralo po konferencijama, sigurno neće biti moguće protiv svakog kluba igrati kod kuće i na strani, jer onda ostajemo u sadašnjem sistemu što, logično, ne može da funkcioniše. Treba biti vrlo pametan, kako se takmičenje organizuje i igra, kao i sve ostalo. Ako se poveća broj na 20 ekipa, onda nema druge nego ići i razmišljati u smeru podele na konferencije".

NBA EVROPA? NISAM VIDEO NIKAKAV PLAN

O potencijalnom ulasku NBA lige u Evropu sada se jasno govori iz ugla vodećih ljudi tog takmičenja, ali i FIBA, Evrolige... Nedavno je čelnik odbora FIBA Evrope Darijus Gudelis izjavio da će, ako NBA bude ulazio u Evropu, ići samo u saradnji sa Fibom. Opet, direktor Evrolige Paulijus Motiejunas istakao je kako je potrebno da se opet pokrenu razgovori sa NBA. Da li je to još jedan od onih pritisaka koje ste pominjali ranije u razgovoru?
"Ne mogu da komentarišem nešto što čitam u štampi, ili što mi neko kaže, dok neko ne popriča sa mnom. S nama kao klubom, niko do sada nije pričao. Sve što znam, znate i vi. FIBA se dosta interesantno ponaša, jer ima takmičenje za koje oni (ljudi u FIBA) sami kažu da je jedno od najboljih u Evropi, a to je Liga šampiona. FIBA i NBA, određeno vreme zajedno organizuju jednu ligu, u Africi. To je nova liga i treba da analiziramo kako ona funkcioniše i da li se razvija onako, kako su oni mislili da se razvija, odnosno da li bolje ili lošije od zamišljenog", poručuje generalni menadžer Bajerna, pa nastavlja:
"Nemam informacije oko toga. Međutim, mi kao klub imamo osećaj da većina javnosti isto misli, da je Evroliga jedno od najboljih takmičenja koje imamo. Podržavam Evroligu, zato što je Evroliga kao takmičenje nešto što praktično ne postoji nigde na svetu. Ako analiziramo NBA ligu koja je potpuno drugačije takmičenje, pa imate Aziju ili Australiju i Japan, vidite da nemaju taj sistem koji imamo u Evropi. Ne podržavaju svi Evroligu, zato što im možda malo smeta, međutim lično je podržavam. Opet, nisam uopšte protiv da Evroliga sedne sa čelnicima NBA lige i vidi kako mogu zajedno da sarađuju, šta njih interesuje i kako možemo da dignemo košarku na malo viši nivo, kako možemo od njih da naučimo i obrnuto".

A, šta ako NBA uđe u Evropu?
"U ovom trenutku ne vidim kako će sada NBA liga doći i preuzeti takmičenja ovde. Sve je zasad samo na priči, međutim, nisam video nikakav plan, niti je neko sa mnom pričao, pa ne mogu o tome da komentarišem. Zato mi kao klub više gledamo ka onom što imamo, nego što nemamo i razmišljamo kako možemo prvo da dignemo klub i dalje da razvijamo, a onda i kako možemo da pomognemo Evroligi. To je naš prioritet".

Ono što imamo, jeste prisustvo Dubaja u ABA ligi. Sada se pominje i mogućnost da Abu Dabi ima svoju franšizu, odnosno svoj tim u Evropi. Da li bi i okretanje Evrolige ka Bliskom istoku jedan od koraka ka daljem napredovanju košarke, pre svega finansijski, ali i kvalitetom?
"Menadžment Evrolige je primoran, to je njegov zadatak, da vidi koja su rešenja u budućnosti Evrolige što se tiče finansiranja. Bliski istok je jedno od tih rešenja, ne samo Saudijska Arabija, Emirati ili Katar. Mi već imamo tamošnje investitore koji daju ogromne pare u druge evropske sportove. Pre svega u fudbal. Zadatak Evrolige, posao ljudi tamo je da analiziraju to tržište, da vide kako to tržište može da funkcioniše isto za Evroligu. Sad, razlika između Evrolige i svih drugih takmičenja jeste da je Evroliga samostalno takmičenje, koje ne pripada nijednoj krovnoj organizaciji, recimo kao Liga šampiona koja je produkt UEFA. Evroliga mora naći način svog finansiranja i svog daljeg razvijanja. E sad, da li je to Bliski istok, SAD ili Južna Amerika, Azija... Zadatak Evrolige da analizira tržišta i ponudi rešenja. Ne znači da se to mora raditi, ali mislim da se mora znati koje su mogućnosti".

Dubai je probio led...
"Sa Dubaijem imamo klub koji je praktično počeo ni iz čega i koji radi, po mom mišljenju, vrlo dobar posao. Znam odlično kako je to, kad se krene od nule. Došao sam ovde pre 2011. godine, mi smo takođe praktično počeli od nule da gradimo klub. To što Dubai sada radi i šta je uradio dosad, kako se razvija i kako to sve izgleda je vrlo dobro. Našli su ligu koju mogu da igraju i idu korak po korak, ne preskaču tri koraka odjednom, nego stvarno idu korak po korak. To sve izgleda profesionalno i ozbiljno. Da li je to dovoljno da u jednom momentu igraju u Evroligi, to će da se odluči kada bude došlo vreme. Kao što sam rekao, imate stvarno bezbroj klubova u Evropi koji su svojom tradicijom, svojim načinom funkcionisanja i rezultatima zaslužili isto da igraju Evroligu. I to je pozitivna stvar, ali te odluke moraju da se donose strateški i vrlo oprezno. Nisam protiv ničega što pomaže evropskoj košarci, ali sam protiv onoga što škodi evropskoj košarci. Da se razumemo, ne kažem da Dubai škodi evropskoj košarci, daleko od toga. Sve treba dobro da se analizira i da se donesu odluke koje su strateške, jer strateške odluke se donose ne samo za sledeću godinu, sledeću sezonu ili za sutra, nego za sledećih pet do deset godina. I to je sad zadatak i vreme je da se Evroliga bavi tim stvarima".

NEKAD MILER I ŠVAJNŠTAJGER, DANAS OBST I LUČIĆ

Koliko ste zadovoljni razvojem Bajerna?
"Opet, vrlo subjektivan odgovor na jedno vrlo jasno pitanje, ali pokušaću da iznesem što objektivnije razmišljanje. Mi trenutno živimo san ovde u Bajernu. Kad smo počeli 2010. i 2011. godine, košarka praktično nije imala nikakvu ulogu igrala u gradu, ni u društvu. Minhen je bio i ostaće uvek fudbalski grad. Imamo Bajern Minhen, kao i drugi klub koji igra u trećoj ligi. Obe dvorane u kojima mi igramo, ova u kojoj sedimo, ali i BVM Park u kojem igramo Bundesligu, su uvek rasprodate. Uspeli smo sa vremenom, ne da osvojimo tu ili onu titulu, jer osvajanje titula ne zavisi uvek od tebe, već da plasiramo košarku kao sport u fudbalski grad. I to smatram velikim uspehom svih ljudi u klubu. Za kratko vreme smo adaptirali košarku koja je sada bitan element društva u Minhenu. Deca se više bave košarkom, ljudi na ulici prepoznaju igrače. Nekada su bili Švajnštajger i Miler, sada su tu još Obst, Bonga dok je bio, pa Fogtman, Gifaj, Lučić... Oni su prepoznatljiva lica na ulicama Minhena i to je veliki uspeh".

Šta biste promenili ili gde biste nadogradili dodatno klub?
"Infrastrukturno smo prilično daleko od našeg cilja. Voleli bismo da imamo trenažni centar, na kojem radimo i sigurno će doći, samo je pitanje u kom trenutku. Što se tiče infrastrukture i načina finansiranja kluba, Bajern je na vrlo stabilnim nogama. Sledeći korak koji Bajern treba da napravi jeste da pravi internacionalne rezultate, odnosno u Evroligi. Koliko je to teško, to posebno srpski klubovi mogu da vide. Kažem 'srpski', jer ste iz Srbije, pa da ne pričamo o drugima... Konkurencija je ogromna, finansiranje igrača koje pre pet godina možda niste mogli da zamislite u Zvezdi, Partizanu ili Bajernu, ne garantuje ti uspeh. Jer, ima drugih koji daju više. Mi smo 2020. napravili petogodišnji plan koji ističe na kraju sezone i sve što smo zapisali, posebno što se tiče finansiranja, organizacije i infrastrukture, uspeli smo da realizujemo. Sada treba da se pravi novi plan, a on mora u sebi da ima stavku da Bajern treba svake godine da igra plej-of Evrolige. Jer, kada uđeš u plej-of, Fajnal for nije daleko. Mi smo dvaput igrali plej-of i u oba navrata nesrećno izgubili u petim utakmicama, od Barselone i Armanija. Lično sam prezadovoljan, ali rezultati u Evroligi su nešto što klubu nedostaje i nešto što ovo društvo mora da ima", završava Pešić.