Huančo o "bratu" Lesoru: Komadić srca mi se polomio kada se povredio

Porodična atmosfera vlada u Panatinaikosu. Između ostalog da nije tako, ne bi grčki velikan bio aktuelni evropski šampion. O tome svedoče i reči Huanča Ernangomeza koji je u podkastu grčke košarkaške lige rekao da mu se srce slomilo kada se Matijas Lesor povredio s obzirom da sa njim deli posebnu vezu.

Podsećanaj radi, francuski centar je doživeo tešku povredu kolena na meču sa Baskonijom zbog koje će van parketa biti četiri meseca. Možda i više.
"Kada se Matijas povredio, slomio mi se komadić srca, ne znam kako da to objasnim, ali volim ga kao brata. Matijas i ja smo odrasli zajedno, znam ga od 15-16 godina, jer smo iz iste generacije, igrali smo mnogo puta jedan protiv drugog u nacionalnim timovima", rekao je vrlo emotivno Španac pa nastavio u istom tonu: "Znam i da je na početku karijere bio u raznim ekipama, da nije našao pravo mesto sve dok nije otišao u Partizan, a onda je dokazao da je najbolji centar Evrope. I ove godine, pre nego što je potpisao novi ugovor... Povrede su nešto što može da se desi i dođe kada se ne očekuje. Pa kad se povredio i vrisnuo, ja sam bio na terenu, već sam znao šta znači, da će biti napolju cele godine. Znao je i da igra bez ugovora. Bila su to veoma teška vremena."

Na kraju je sve dobro prošlo pošto je klub potpisao novi ugovor sa Lesorom.
"Dimitris Janakopulos i Panatinaikos postigli su dogovor sa Matijasom, uložili su veliki napor da ga zadrže još tri godine i tu dokazujete da ste sjajan tim. Veliki timovi ne napuštaju svog igrača posle povrede, vole više kakva je on osoba nego igrač. Dakle, ovim ugovorom, pokazujete celoj Evropi ko je najveći tim. Za mene je to bila jedna od najlepših stvari koje sam video u košarci."

Nastavio je Huančo da lepi superlative na prvog čoveka kluba za koga kaže da živi košarku. I da mu je to porodično urođeno.
"Jedan od najzanimljivijih ljudi koje sam ikada sreo. I zaista bih voleo da upoznam njegovu porodicu, jer je istorija Panatinaikosa veoma interesantna. Pre neki dan kada sam razgovarao sa njim, pričao mi je kako su njegov otac i ujak proživljavali utakmice sa puno intenziteta. Svaki put kada su izgubili, to je bilo kao tragedija, i zaista, njihova strast su košarka i tim."

Nije mogao da se ne dotakne ni navijačke podrške za koju kaže da nije nigde drugde doživeo.
"Posle godinu i po dana otkako sam ovde, mogu da kažem da je to način života, to je način gledanja na košarku. To je ljubav prema košarci iznad svega. Mislim, igrao sam u Španiji, igrao sam sa reprezentacijom i u NBA, ali nigde nisam video ovako nešto. Navijači svuda idu da gledaju košarku, ali je nigde ne žive. Ovde kada pobedimo i odemo sa aerodroma u OAKU, vidiš sto hiljada ljudi na motorima, vidiš ljude koji nas prate od aerodroma do OAKE. Oni to rade jer je to najsrećniji dan u njihovim životima. Onda shvatiš da oni stvarno žive za košarku... Oni definitivno skupljaju novac da kupe kartu, skupljaju novac da dođu na Fajnal for. Kada smo mi igrali završni turnir u Berlinu i ti izađeš na teren i vidiš da je cela tribina ispunjena zelenilom. To je Panatinaikos", zaključio je Ernangomez.