Fotka koja raspaljuje optimizam: Sa Stefanom Jovićem na evropsko zlato

„Kari in the house“. Potpis uz, danas uslikanu, fotografiju iz jednog restorana - verovatno u Valensiji, gde njegov klub sutra igra prvi meč polufinala Evrokupa protiv Hapoela - na kojoj je u društvu svoje supruge i selektora Svetislava Pešića, što ju je Stefan Jović postavio na svoj instagram profil. Fotografiju koja, što kaže izlizana fraza, govori više od stotinu reči. Barem ih mi čitamo između redova onog jelovnika tamo na stolu.

Jović i Pešić. Toliko se toga može ispričati o toj saradnji. Bio je decembar 2021. godine, igrač već neko vreme bez kluba, nažalost zaboravljen od jednog dela javnosti, iako je tešku povredu zbog koje je i pravio tu pauzu zaradio u dresu reprezentacije, na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Tokiju. Onom na koji se, za razliku od mnogih saigrača, odazvao, kao istinski vojnik nacionalnog tima, što je bio otkako ga je Aleksandar Đorđević pronašao kao rezervinu rezervu u Kragujevcu i dao mu u ruke onu čuvenu svesku... Elem, Svetislav Pešić je prihvatio poziv niških sportskih novinara da bude gost na njihovom tradicionalnom „Sportskom balu“, jedinstvenoj manifestaciji tog tipa na našim prostorima, uz komentar: „Doći ću, jer želim da se vidim i sa Stefanom, imam ozbiljne planove sa njim.“

Koliko su zaista ozbiljni, pokazao je nekoliko meseci kasnije, kada je iskusnog plejmejkera pozvao u reprezentaciju za kvalifikacione mečeve za Svetsko prvenstvo u Manili, iako je u tom momentu bio bez kluba. Pešić je Jovića čekao do poslednjeg trenutka i za sam Mundobasket, iako se kasnije priključio zbog privatnih problema, sustizao saigrače u fizikoj spremi, pa je na Filipinima bio jedan od lidera ekipe u pohodu na svetsko srebro.

Kada se Jović, jedini uz Borišu Simanića iz vicešampionske dvanaestorke iz Manile, nije našao na spisku kandidata za Olimpijske igre u Parizu, dobar deo košarkaške javnosti to je shvatio kao njegov oproštaj od nacionalnog tima.

„Ama, ljudi, nisam se oprostio. Preskočiću ovo leto zbog privatnih problema (ubrzo je postalo jasno i kojih, prim. aut), u budućnosti, ako budem potreban, tu sam, kao i uvek što sam bio za reprezentaciju“ – pričao nam je tada Jović, i to baš na ceremoniji dodele počasnog doktorata niškog Univerziteta selektoru Svetislavu Pešiću prošlog leta.

Bodrio je Stefan svoje drugove uživo u Parizu, a u reprezentaciju se zaista i vratio prvom sledećom prilikom – u mečevima protiv Danske u kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, u kojima je čak poneo kapitensku traku, za koju je rekao da je samo pričuvao svom kumu Bogdanu Bogdanoviću do leta. A nedavno, nakon pobede nad Gruzijom, kojom su Orlovi kvalifikacije okončali bez poraza, selektor je za organizatora igre iz Niša istakao:

„Meni je bilo važno da vidim u kakvom je stanju Stefan Jović. Videli ste kakva je to sigurnost, kakva je to snaga, kakva je to odbrana, kakva su to rešenja... To njemu nikad nije falilo, ali on sad igra bolje nego na Svetskom prvenstvu u Manili. Mnogo je pripremljeniji sada, vidi se da je u dobrom treningu. Ako ovako nastavi, mislim da ćemo od njega imati i dalje koristi, ne samo ja kao trener ili ekipa, nego svaki igrač ponaosob. Mnogo je lakše kad imaš takvog jednog igrača iza leđa.“  

I zato, da se vratimo na početak priče. Verujemo da tu nikakve neizvesnosti nema i da su Pešić i Jović počeli da kuju planove za Evrobasket, za koji će i jedan i drugi, i svi mi, protivnike saznati već u četvrtak na žrebu u Rigi. Za prvenstvo, za koje se svi nadamo da će nam doneti ono što sanjamo već 23 godine. Predugo.

Ako verujete u simboliku, dogodiće se to baš na 30-godišnjicu najznačajnije kalendarske godine u istoriji srpske košarke ("ono" zlato u Atini, rođen Nikola Jokić).

Ako verujete u iskustvo, rad i kontinuitet, doneće nam ga baš onaj koji nam je doneo i poslednja dva, u Istanbulu i Indijanapolisu.

Ako verujete u kosmičku pravdu, igrom Orlova će dirigovati Stefan Jović.

Samo da zdravlje posluži...