Fišerova druga strana medalje: Sve više mladih će odlučiti da krenu put Evrope
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp){kind=spacer}
Vreme čitanja: 3min | čet. 07.08.25. | 11:58
„Mislim da ćemo u budućnosti sve češće viđati takve slučajeve. NBA je i dalje vrhunac košarke, ali kako igra globalno raste – sa vrhunskom konkurencijom, investicijama, vlasnicima, sponzorima, odličnim uslovima – videćemo sve više mladih koji odlučuju da karijere razvijaju u Evropi ili drugde“, kaže nekadašnji član Lejkersa
Nekadašnji NBA šampion i aktuelni trener Derek Fišer boravio je u Atini tokom internacionalnog kampa, gde je za Eurohoops govorio o evropskoj košarci, svom iskustvu, Lejkersima i, naravno, Kobiju Brajantu.
Nakon skoro dve decenije provedene na najvišem nivou, Fišer ima jasan uvid u ono što razlikuje dobre od zaista velikih igrača, ali i u to kako se košarka menja i zašto Evropa postaje sve atraktivnija destinacija za NBA talente.
Izabrane vesti
Za Fišera, ključna razlika između prosečnih i vrhunskih igrača krije se u sposobnosti da istraju kroz neprijatnosti i prepreke.
„Veliki igrači su prošli kroz toliko teških stvari, ali i dalje nalaze način da se svakog dana pojave i rade ono što je potrebno,“ rekao je Fišer. „Ljudi iz medija ili sa društvenih mreža mogu govoriti negativno o njima, sumnjati u njihove sposobnosti. Ali oni najbolji se svakog dana iznova pojavljuju i rade. To zvuči jednostavno i pomalo dosadno, ali upravo u tome je tajna – oni ovladaju dosadnim stvarima, i zbog toga su toliko veliki.“
Govoreći o odnosu sa Kobijem Brajantom, s kojim je osvojio pet NBA titula, Fišer je istakao da ih je spojila ista filozofija.
„Ne znam da li je to bila neka posebna tajna, koliko činjenica da smo delili isti mentalitet kad je reč o pobeđivanju. Bez obzira na to šta je bilo potrebno – vreme, trud, energija, radna etika, disciplina – bio sam spreman da dam sve. A Kobi je bio isto tako ‘programiran’. Naravno, bio je mnogo bolji igrač od mene, ali smo imali istu posvećenost pobedi. Zbog toga smo se savršeno uklapali, i zauvek ću biti zahvalan što sam imao priliku da budem blizu nekoga toliko posebnog,“.
Fišer se dotakao i sve učestalijeg trenda NBA igrača koji karijere nastavljaju u Evropi – trenda koji, veruje, tek dobija na snazi.
„Mislim da ćemo u budućnosti sve češće viđati takve slučajeve. NBA je i dalje vrhunac košarke, ali kako igra globalno raste – sa vrhunskom konkurencijom, investicijama, vlasnicima, sponzorima, odličnim uslovima – videćemo sve više mladih koji odlučuju da karijere razvijaju u Evropi ili drugde.“
Povodom vesti da je Kendrik Nan nastavio karijeru u Evropi, Fišer je priznao da to nije znao, ali da ga odluka ne iznenađuje.
„Zapravo nisam znao da je Nan prešao u Evropu, pa me to iznenađuje – ali ne iznenađuje me sama odluka. Ako voliš košarku, igraš gde god da te zovu. Ako možeš da izdržavaš sebe i porodicu i da živiš lep život, zašto da ne? Pogotovo ako si mlad i još uvek nisi vezan za školu, porodicu i slično – mislim da ćemo sve češće viđati takve slučajeve.“
Fišer se osvrnuo i na manjak strpljenja u profesionalnom sportu, posebno kada su treneri u pitanju.
„Timovi imaju manje strpljenja. Igrači imaju manje strpljenja. Navijači takođe. To je jednostavno svet u kojem živimo. Društvene mreže i digitalni mediji podižu ogromnu energiju i pažnju oko sporta, što je sjajno, ali to može biti i negativno – stvara se osećaj da sve mora da se menja odmah: treneri, igrači, sistemi...“
Ipak, bez obzira na izazove, Fišer kaže da ostaje zahvalan.
„Naravno, kao trener se nadaš da ćeš imati što više vremena da izgradiš šampionsku kulturu. Ali treniranje u profesionalnom sportu je jedan od najređih i najposebnijih poslova na svetu. Čak i ako traje samo 18 meseci – to je blagoslov, i treba biti zahvalan na toj šansi,“ zaključio je Fišer.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA
