Džejlin Smit: Bahčešehir cilja Evroligu; Radonjić traži više u odbrani od Obradovića

Da li će ovakav preokret poslužiti kao jak impuls da se napadne trofej u Evrokupu?
”Definitivno. To nam je bio cilj još i pre nego što je sezona počela. Jesmo ušli u takmičenje kao prilično nov tim, sa dosta novih lica, ali suštinski imamo dosta iskustva iz Evrokupa i Evrolige. Veliki cilj je da osvojimo Evrokup i uzmemo kartu za Evroligu. Definitivno ovaj rezultat treba da iskoristimo kao dodatni motiv da ispunimo naš cilj”.

Da li Bahčešehir već sada ima sve što je potrebno da odgovori izazovu evroligaškog nivoa?
”Verujem da ima. U sastavu imamo dosta evroligaškog iskustva, nije da smo tim pun početnika. Mnogi ovde su igrali Evrokup, Evroligu ili Ligu šampiona, tako da verujem da možemo da se takmičimo sa drugim evroligašima. To nije sporno, samo da vidimo možemo li rezultatima da dostignemo status učesnika Evrolige i pokažemo šta je Bahčešehir”.

Koliko je klub u organizacionom smislu blizu nivoa, recimo, Virtusa i Partizan Mozzart Beta, za koje si nastupao prošle sezone?
”Van terena Bahčešehir je vrlo profesionalan klub, baš kao i Virtus ili Partizan. Možda čak i za oktavu više od njih. Već ove sezone je sve maltene postavljeno po evroligaškim standardima. Imamo vrlo dobrog tim menadžera, tu je generalni menadžer Beli (Nemanja Bjelica pr. au) koji je sve postavio kako treba. Imamo kvalitetne sadržaje, od šefa kuhinje, dobro opremljene teretane, ali i kondicionog trenera koji nam je pomagao u Partizanu, sada je glavni u Bahćešehiru. Odlična baza za nas igrače, nama je praktično glavna preokupacija da se bavimo košarkom, da ne razmišljamo o drugim stvarima. Oko svega ostalog se brine klub, mi samo treba da dođemo i budemo spremni za utakmicu i trening”.

Dobro si se snašao u klubu, imaš veću ulogu nego prošle sezone i sada si drugi strelac ekipe u Evrokupu.
”Dobro je što imam sadašnju ulogu, ali još je važnije što pobeđujemo. Kad god si u timu koji pobeđuje, nije važan samo pojedinačni učinak, već iznad svega timski uspeh. Srećan sam što sam deo tima koji je toliko iskusan, što ne moram da dođem i lupam glavom o zid oko toga šta treba da radim, već znam tačno šta je moja uloga, šta je ekipi potrebno. Moje je samo da budem tu i radim ono što se od mene očekuje”.

Koliko ti je u procesu adaptacije na novi klub pomoglo prisustvo Mateuša Ponitke, ali i to što imaš još neke ljude iz regiona nekadašnje Jugoslavije?
”Mnogo mi sve to znači. Često razgovaramo o tome šta se dešava u ABA ligi, najviše oko Partizana i Zvezde. Redovno predviđamo ishode njihovih utakmica, pratimo dešavanja. To što je Ponitka ovde dosta znači, imaš poznato lice pored sebe. Tu je i Marko (Simonović) koji jeste igrao u Zvezdi samo nekoliko meseci, ali nastavio je dalje i zna kako je to igrati za jedan od dva najveća kluba u Srbiji. S njima dvojicom često razgovaram o večitima, ABA ligi, košarci na Balkanu, sada kada to posmatramo sa strane”.

I, šta vam je zaključak po pitanju Partizan Mozzart Beta i Crvene zvezde?
”Baš često analiziramo utakmice i kvalitet oba tima. Verujemo da će oba tima da se nađu u plej-ofu. Bilo je nekoliko mečeva na obe strane koje su mogli da pobede, ali nisu. Sve je to stvar toga kakav ti je dan. Na kraju mislim da će oba tima da se nađu u četvrtfinalu. Sad, videćemo da li kroz direktan plasman ili kroz plej-in, ali verujemo da će proći do osam najboljih”.

Posle saradnje sa najtrofejnijim evropskim trenerom svih vremena u prošloj sezoni, sada radiš kod najtrofejnijeg stručnjaka u istoriji Crvene zvezde. Kakvo ti je dosadašnje iskustvo sa Dejanom Radonjićem?
”Pre svega, on je defanzivno orijentisan trener i to je njegova glavna karakteristika. Prošli smo kroz jedan deo sezone u kojem smo se mučili defanzivno, a on se uopšte nije osvrtao na napad, već samo je brinuo kako da budemo bolji u tom segmentu. To je dobra stvar za igrača poput mene, koji voli da igra odbranu i radi dobar posao u tom delu. Radio sam sa dosta defanzivno orijentisanih trenera, ali on je definitivno najzahtevniji”, priča Smit i nastavlja:
”Dobri smo i u napadu, gde nam daje dosta slobode. Recimo, bilo je tako protiv Cedevite Olimpije. Ako on pozove neku akciju, a ja vidim nešto drugo, pustiće mene da odigram taj napad, čime mi daje slobodu da vodim tim. Uvek će pustiti mene da pozovem napad, čak iako je on ranije zamislio nešto drugo, jer veruje mojoj proceni. Definitivno imamo dosta slobode u napadu, ali zato je defanzivno mnogo zahtevan, na pozitivan način”.

RAZLIKA IZMEĐU RADONJIĆA I OBRADOVIĆA...

Dejan Radonjić i Željko Obradović (©MN Press)

Da li je to najveća razlika u trenerskoj filozofiji Željka Obradovića i Dejana Radonjića?
”Jeste. Rekao bih da je možda malo opušteniji od Željka, ali i dalje vrlo oštar kao Željko. Dejan je dobar, kod njega dobijemo malo više slobode, jer nije toliko napadački orijentisan trener kao Željko. U odbrani Dejan traži mnogo više, ima svoja pravila koja postavlja pred svakog člana tima. Možda kod Željka odbrana ne igra toliku ulogu, mada ne kažem da mu nije bitna, daleko od toga, jer mu je stalo. Ali, rekao bih da je Dejanu možda veći fokus na odbrani nego Željku”.
Kako ti se čini Nemanja Bjelica u svojoj prvoj ulozi generalnog menadžera?
”Uradio je sjajan posao, sastavio dobar tim. Ovo mu je prva puna godina u timu, sastavio je tim po meri, radi sjajan posao. Stalno nam daje male savete, uvek je otvoren za razgovor i možemo da mu priđemo, da ga pitamo šta nas zanima... Ima iza sebe ogromno iskustvo, što u Evropi, što u NBA, to sada pokušava da prenese na nas. Rekao bih da mnogo truda ulaže da ispuni viziju ovog kluba, da ga podigne na sledeći nivo. Njegov uticaj u timu je veliki”.

Nedavno je u Istanbul stiglo još jedno poznato lice, Pi Džej Doužer je potpisao za Efes. Da li ste uspeli da se vidite otkako je on došao?
”Nismo, iskreno nismo. Tih dana kada je potpisao, poslao sam mu poruku i rekao da mi se slobodno obrati ako mu treba bilo kakva pomoć u gradu, s obzirom da sam ovde duže od pola godine. Znam da je zauzet zbog Evrolige, njihov raspored je dosta teži nego naš. Zato, čekam prvu šansu da on uhvati malo slobodnog vremena, pa da sednemo na ručak. Trenutno neću da ga opterećujem, znam koliko posla ima pred sobom”.

NE ZNAM ŠTA JE NEDOSTAJALO DA BUDEMO BOLJI U PARTIZANU

Džejlin Smit (©MN press)

Obojica ste sada u novim klubovima, a pre samo nekoliko meseci delili ste svlačionicu. Kako gledaš na sve ono što vam se desilo u Partizanu?
”Definitivno je veliko iskustvo iza mene i ne bih ga menjao ni za šta na svetu. Kada me bilo ko pita o Partizanu, kažem da je to iskustvo koje dobijaš jednom u životu. Dovoljno je samo da doživiš atmosferu koju prave navijači, da osetiš kako je to kada te zaustavljaju na ulici, da ti pruže podršku... Mnogo veliko i značajno iskustvo, koje ne možeš da stekneš nigde drugo. Možda u Grčkoj, pa i Virtusu, mada u manjoj meri. U Srbiji baš vole košarku i tim za koji navijaju”.

Šta bi izdvojio kao najveći dobitak iz boravka u redovima crno-belih?
”Sama činjenica da sam igrao za klub, ali i da sam sarađivao sa Željkom Obradovićem. Stvarno sam se poboljšao kao igrač, rad sa njim otvorio mi je neke nove vidike i pokazao stvari na koje ranije možda nisam obraćao pažnju. Postao sam bolji igrač i to sam osetio u ovoj sezoni”.

Ipak, Partizan Mozzart Bet napustio si bez osvojenog pehara... Šta je nedostajalo da sezona bude drugačija, uspešnija?
”Iskreno, ne znam ni sam šta nam je nedostajalo. Imali smo sve što nam treba, neke utakmice smo izgubili na jednu loptu... Protiv Zvezde su serije bile vrlo intenzivne i tesne. Čak i kada vratim film na te utakmice, bili smo blizu, ali ne znam... Ne znam šta je nedostajalo da stvari budu bolje”, zamišljeno će Smit, dok mu prenosimo razmišljanja javnosti, kako je sa strane izgledalo da nedostaje hemije među igračima:
”Definitivno nije to bio problem. Stvarno smo bili dobri među sobom, imali dobre veze i hemiju. Nije bilo zle krvi. Ne znam, možda samo nismo znali kako da završimo utakmice u našu korist, da prebrodimo tu prepreku. Ne mogu da kažem sada kako je baš ovaj ili onaj element bio odlučujući u tome da ne uspemo kao tim”.

Za kraj, koja četiri tima vidiš na Fajnal foru Evrolige u Abu Dabiju?
”U ovom trenutku, rekao bih Fenerbahče, Olimpijakos, Monako i Panatinaikos”, zaključuje Smit razgovor za Mozzart Sport.