Dušan Ristić: Posle Zvezde zapitao sam se šta treba da uradim da zaigram Evroligu i ispunim potencijal

Malo ko može da se pohvali da je tokom karijere ubacio 25 poena velikanu kakav je madridski Real, ali od nedelje popodne Dušan Ristić ima takav podvig u svom košarkaškom portfoliju. Nepuna 24 časa kasnije našao se i na širem spisku kandidata za dres Srbije pred mečeve protiv Letonije i Belgije na startu evropskih kvalifikacija za Mundobasket, pa su tako prethodni dani bili protkani lepim događajima.

Ristić sledeći period dočekuje sa nadom da bi vrhunsko izdanje protiv Blankosa uz pet trojki iz šest pokušaja moglo da ga uvede u ritam potreban da dobije ulogu kakvu zaslužuje, dok njegova Fuenlabrada posle deset utakmica u ACB ligi ima skor 2-8. S tim što je utisak da je bolje igre prikazala protiv izrazitih favorita kao što su Real, Barsa ili Baskonija, nego takmaca iz istog ranga. Odmah smo pitali momka rodom iz Novog Sada - šta je razlog?

“I mi u klubu pokušavamo da pronađemo odgovor. Protiv Reala u nedelju i Barselone pre dve sedmice, pa i Gran Kanarije gde smo imali praktično dobijenu utakmicu u produžetku, poraženi smo na nekoliko poseda. Sa druge strane, utakmice od Mursije i Obradoira izgubili smo, žargonski rečeno, lagano“, sa uzdahom otvara Ristić javljanje za Mozzart Sport i nastavlja:

“Mislim da je problem u nama, što nemamo konstantnost. Imamo na papiru dobre igrače, indivudalce. Ali i problem što smo neke utakmice bukvalno izgubili na jednu loptu. Trenutno delimo poslednje dve pozicije sa Betisom, a već sada mogu da nabrojim dve do tri utakmice koje smo morali da dobijemo. Da smo pobedili, verovatno bismo bili blizu plej-of zone“.

Kakve promene ekipa može da napravi kako bi stvari krenule nabolje?

“To je sada pitanje koje postavljamo svi unutar ekipe - kako da pobedimo utakmice. Ne znači nam mnogo to što smo odigrali dobro protiv najboljih, kada se samo pobede računaju. Situacija nije sjajna, ali se vidi da ne gubimo duh, da ne padamo, trudimo se da pronađemo način da pobeđujemo“.

Sreda, 21.00: (1,55) Barselona (14,5) CSKA Moskva (2,70)

Koji su ciljevi Fuenlabrade u novoj sezoni?

“Prvo moram da kažem...ovo je moje prvo iskustvo u ACB ligi i mogu slobodno da konstatujem da je takmičenje izuzetno jako. Timovi iz donjeg dela tabele su veoma kvalitetni, ne možeš da pronađeš rivala iz tog dela za kojeg možeš da kažeš da je sigurna pobeda. Betis, Bilbao i Obradoiro koji su pri dnu tabele sa nama imaju ozbiljne rostere, sa igračima od kojih su neki igrali u Evroligi. Što se tiče kvaliteta, liga je izjednačena“, priča nam srpski centar i dodaje:

“Zbog toga u sezonu nismo ušli sa idejom da moramo da budemo na određenom mestu na tabeli, već da idemo od utakmice do utakmice i igramo maksimalno, da se maksimalno zalažemo svakodnevno. Fuenlabrada nije klub koji može finansijski da parira Realu, Barseloni, Gran Kanariji, Huventudu... Zato nam je cilj da pobedimo što više utakmica, ne da jurimo određeni plasman. Naravno, prva ideja je da opstanemo, a onda da se eventualno pojuri plej-of. Smatram i dalje da nije kasno za nas, jer razlika između nas i tima koji je u toj zoni su tri pobede... Eto, da smo neke ranije utakmice uzeli – bili bismo blizu. Utakmica protiv Real Madrida treba da nam bude reper za nastavak sezone jer smo odigrali maksimalno svih 40 minuta, ali smo izgubili trojkom u poslednjoj sekundi“.

Prvo ti je iskustvo u Španiji, ali i najboljoj evropskoj košarkaškoj ligi, pa kakvi su ti dosadašnji utisci?

“Uvek težim ka boljem i smatram da mogu dosta bolje da igram i pomognem timu, pre svega po pitanju pobeda. Bilo je dosta nekonstantnosti s moje strane, pre svega u minutaži. Dolazak bilo kojeg igrača u Španiju po prvi put zahteva dozu aklimatizacije, dokazivanja trenerima i stručnom štabu, da pokažeš da možeš da igraš tu ligu. Moje dosadašnje vreme u klubu praktično je prošlo u tome da tražim svoju ulogu, na koji način mogu da pomognem timu da ostvari što više pobeda. Zasad je sve bilo OK, ali smatram da može i mnogo bolje. Ne zadovoljavam se dosad urađenim, već gledam kako i gde mogu da napredujem, da pomognem, da zadobijem poverenje trenera kako bih dobio veću ulogu, minutažu, a onda da svi zajedno ostvarimo što više pobeda“.

Da li si sa trenerom Đosepom Marijom Raventosom razgovarao o tome kakvu ti ulogu sprema za ovu sezonu, šta očekuje od tebe?

“Još je rano da iznosim moje iskustvo sa njim, ali trudim se svakodnevno da na treninzima pokažem svoj kvalitet kako bi i moja uloga u ekipi porasla. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan minutažom i ulogom, ali za nekoga ko je prvi put u ACB ligi moram da imam strpljenja. Sve ide svojim tokom i nadam se da će samo biti još bolje“.

Šta možeš da nam kažeš o treneru, koji je posle šest godina rada kao asistent preuzeo dirigentsku palicu...

“Trener jeste dugo godina bio pomoćnik u Fuenlabradi, a onda je početkom godine dobio priliku da bude šef stručnog štaba. Ostao je tokom poslednjih deset utakmica i dobio pet što je donelo opstanak, pa je zbog toga od uprave dobio poverenje da vodi ekipu i ove sezone. Vidi se da dosta zna košarku. Svako ko je toliko godina u košarci mora da poznaje igru na vrhunskom nivou. Tipičan je predstavnik španske škole košarke, dosta vremena provodimo u radu na taktici i za svakog protivnika imamo drugačiju pripremu. To znači da nemamo već postavljen sistem, već se adaptiramo na protivnikov napad i odbranu. Veliki je analitičar, dosta provodimo vremena u analiziranju svakog rivala“.

Pomenuo si i sam da ti je u prethodnom periodu nedostajalo konstantnosti i minutaže, a onda svane dan utakmice protiv Real Madrida kada odigraš jednu od najboljih utakmica dosadašnje profesionalne karijere, uz veći prostor na parketu. Da li je meč u nedelju prekretnica za tebe u nastavku sezone?

“Iskreno se nadam da će partija protiv Reala imati uticaja na moju ulogu u timu za nastavak sezone. Nije slučajnost to što sam dobio šansu baš sada, kao ni to što sam je iskoristio. Dobro sam trenirao i radio prethodnih meseci, svoje samopouzdanje sam zaradio na treningu, ne na utakmici. U susret sam ušao maksimalno fokusiran i spreman, verujem da sam na pravi način iskoristio svoje vreme“.

Da li je bilo dodatne motivacije u činjenici da su naspram tebe igrači poput Valtera Tavaresa i Vensana Poarjea, odnosno Real Madrid kao španski i evropski košarkaški gigant?

“Kada igraš protiv takvog kluba kakav je Real Madrid, odnosno centarske linije Tavares – Poarje koja je možda najbolja u Evropi, mora da postoji dodatna motivacija. U tome sam pronašao dodatnu energiju i motiv da se pokažem u što boljem svetlu. Kroz karijeru, gledajući i ranije sezone, uvek mi je najslađe bilo da se takmičim protiv najjačih timova. Tada se u stvari pokaže ko je kakav. Lako je igrati protiv nekih slabijih protivnika, treba da pokažeš svoje pravo lice kada su naspram tebe najbolji“.

Ti si se dobro uklopio u današnje košarkaške tokove, odnosno sistem gde se traže kvalitetni šuteri...

“Meni kao centru je to posebna tema. Znam ponekad, kada igramo protiv slabijih rivala, da imamo situacije da bekovi neće da dodaju loptu, da više igraju jedan na jedan. Kada su protivnici kvalitetniji, onda se igra pametnija košarka, ne može tu da se traži rezultat na individualni kvalitet jer ćete protiv sebe da imate neke od najboljih defanzivaca u Evropi. Meni lično ovakve utakmice odgovaraju, znače na polju motivacije“.

Dušan Ristić (©MN Press)

Više od tri godine prošle su otkako si se vratio sa koledža. Prošao si put od Crvene zvezde, preko Astane, Breše, Avtodora do Fuenlabrade sada. Koliko si (ne)zadovoljan svim što se desilo u proteklom periodu?

“Nikada ne tugujem za prošlim vremenima i ne razmišljam o tome šta je bilo ili nije moglo da bude, da li sam propustio šansu ili ne. Svi koji me poznaju – znaju da nikada nikoga nisam krivio za stvari koje mi se dogode u karijeri. Uvek sam polazio od sebe i gledao šta mogu da promenim“, otvoreno će Ristić uz konstataciju:

“Posle Zvezde odlučio sam da se 'spustim' koju stepenicu niže i počeo sam opet da se dokazujem kako bih mogao da zaigram na nivou za koji smatram da imam kvalitet – Evroligu. Iskreno, nije bilo sve sjajno i bajno, ali verujem da mi karijera ide uzlaznom putanjom. Nije sad da ću preko noći doći do nivoa kojem stremim, ali kroz neko vreme kontinuiranog rada i zalaganja smatram da ću doći. Ne gledam prošlost, već sadašnjost, kako bih ispunio sve ciljeve“.

U odnosu na momenat kada si se vratio u Evropu, šta je to na čemu si dosad najviše radio, gde si ostvario najveći napredak, a šta bi hteo da popraviš?

“Dosta vremena tokom leta provodim radeći na sebi, na svom telu. U SAD sam naučio kako da treniram i održavam formu, kako da svoje telo držim u zdravom ritmu, da se zaštitim od povreda. Dosta vremena provodim radeći na tome, kao i na tehničkim stvarima. Nemam neke specifične stvari na kojim radim, već je to nekoliko detalja koje ispravljam. Dosta sam vremena posvetio šutu, što se sada potvrđuje na parketu, pa onda na brzini, pokretljivosti, što je jako važno. Na svoju igru gledam kao na celinu i uvek se trudim da napredujem, gledam na duže staze“.

U svetlu onoga što si rekao, igra se ubrzala dosta, ali imamo sve veću tendenciju produžavanja karijera do poznih tridesetih godina...

“Moja je ideja da igram košarku sve dok me telo bude slušalo. Zato uvek radim na sebi i pokušavam da ispravim greške. U današnjoj košarci imamo sve više primera onih koji igraju i posle 35. godine, bliže 40. i to na jako dobrom nivou. Sa napretkom tehnologija, načina rada, pripreme, ishrane, verujem da će u budućnosti biti sve više takvih primera“.

Možemo da konstatujemo da ti je glavni cilj u budućnosti da zaigraš elitni rang klupskog takmičenja u Evropi?

“To nije sporno. Ako budem igrao košarku i do 40. godine i tada ću imati istu želju“.

Možeš li da nam kažeš šta se desilo između Crvene zvezde i tebe? Navijače to posebno interesuje, zašto ovaj put nije išlo, gde je zapelo?

“Iskreno, nisam siguran da li sam kompetentan da govorim o tome šta je bio problem, zašto možda nisam dobio veću ulogu kada sam bio u Zvezdi. Nemam nikakav negativni komentar, prihvatio sam sve to na normalan način. Preuzeo sam odgovornost na sebe, zapitao se šta je to što mogu da uradim da poboljšam igru i dođem do najvišeg nivoa u Evropi, a to je Evroliga. Ne mogu da dam odgovor zašto nisam imao uspešniju sezonu u Crvenoj zvezdi, zašto nisam ostao još neku godinu. To je bila moja želja“.

Dušan Ristić (©MN Press)

Da li bi eventualni treći boravak u Crvenoj zvezdi mogao da bude srećan, u slučaju da se otvori takva mogućnost?

“Ako se otvore kockice i pruži takva prilika, voleo bih da ostavim dublji trag u Zvezdi. Sada nije realno toliko pričati o tome. Sada sam fokusiran na Fuenlabradu i ovu sezonu. Želim da iskoristim ono što imam sada da napredujem, igram što bolje i pobeđujem sa Fuenlabradom. Šta će biti u budućnosti i šta bi moglo da se dogodi – nekad i ne zavisi samo od mene“.

Posle dobrih igara u ACB ligi prvi put si se našao na spisku reprezentacije Srbije. Selektor Svetislav Pešić te je svrstao među kandidate, a da li si već bio u kontaktu sa nekim iz Košarkaškog saveza Srbije?

“Zvanično sam prvi put na spisku, nezvanično sam i ranije imao kontakt sa ljudima iz Saveza, ali nisam bio među kandidatima za dres nacionalnog tima. Vrlo mi je drago što sada jesam. Nisam pričao sada sa selektorom, ali direktor Dragan Tarlać me je pozvao, pričali smo. On mi je rekao da me selektor i on prate, da gledaju moje igre u Španiji i da će me gledati i u budućnosti. Ne znam da li ću se naći na užem spisku, niti razmišljam sada o tome. Fokus mi je na utakmicama u Španiji, da igramo što bolje i pobedimo. Ako budem prošao na uži spisak biću ponosan i zadovoljan, jer će to biti potvrda mog dosadašnjeg rada“, zaključuje Ristić.