.jpg.webp)
Crno-beli posle 15 godina nisu doveli nijednog igrača u toku sezone, baš tada igrali F4 Evrolige
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sre. 26.02.25. | 12:21
Sezona 2009/10 i 2024/25 po tome imaju sličnosti, a možda budu imali i po još nečemu...
Prelazni rok u Evroligi se zvanično završava danas u 18.00. Što znači da je ostalo još veoma malo vremena da se timovi pojačaju na pozicijama koje su im deficitarne. Mada, većina ih je to uradila još mnogo ranije, dok su jedina dva tima koja će u aktuelnu takmičarsku godinu završiti sa istim rosterom sa kojim su je i počeli Partizan Mozzart Bet i Pariz.
Zadržaćemo se ovog puta na crno-belima s obzirom da imaju mnogo veću istoriju od debitanta u elitnom evropskom takmičenju. A, i svakako je nama u Srbiji interesantniji. Ovo je za tim iz Humske i više nego zanimljiv podatak i situacija u kojoj se nije našao praktično deceniju i po! Od čuvene 2010. kada je ekipa učestvovala na Fajnal foru Evrolige. Prvi put posle 15 sezona će se desiti da crno-beli neće doveli nijednog novog igrača u toku sezone. A ni otpustiti.
Izabrane vesti
I mnogo je faktora zašto je to tako. Najpre, zato što je u toku leta, parni valjak promenio praktično ceo tim angažujući čak 14 novih košarkaša. Što je nešto što mu se nije dogodilo gotovo nikada pre. I kada je tako, deluje normalno i očekivano da ne dođe do doselekcije u toku sezone. Takođe, ima i do toga što Partizan prosto nema potrebu za pojačanjem s obzirom da poseduje nikada dužu klupu i po najmanje dva igrača na svakoj poziciji. Pa tako da i čak kada se dese povrede (a desile su se već nekoliko puta), u stanju je da se adaptira i to nadomesti. Što između ostalog pokazuju i rezultati kako u Evroligi tako i u ABA.
Međutim, ovakvu praksu klub nije imao veoma dugo. Gotovo da nije bilo sezone kada nije dolazilo do menjana igračkog kadra. Iz ovog ili onog razloga. Dovoljno je za početak osvrnuti se na dosadašnje sezone od povratka Željka Obradovića na kormilo kluba. Lani su naprimer nešto kasnije došli Bruno Kaboklo i Džejlin Smit koji su ostavili značajno drugačiji utisak. Sezonu pre toga je na polovini godine došao Vladimir Brodzjanski koji se pokazao kao totalni promašaj, dok su se godinu dana ranije naknadno ekipi priključili Matijas Lesor i Tristan Vukčević.
Priča nije bila ništa drugačija ni u sezonama kada su crno-beli bili daleko od sadašnjeg nivoa i kada su tavorili. Tada je to zapravo bilo još izraženije pošto je neretko skauting bio dosta lošiji, a i generalno su u pitanju ipak bili igrači koji su koštali dosta manje. U godinama kada je na klupi tima sedeo Andrea Trinkijeri, kasnije su se ekipi pridružili momci poput Redžija Redinga, Džejmsa Mekadua i Brajana Angole. Takođe, kada je reč o onoj nesrećnoj post-kovid sezoni u kojoj je Partizan pao na najniže grane, oni sa boljim pamćenjem se sećaju Džoša Perkinsa i Treja Drekslera koji nisu od starta sezone zadužili klupsku opremu.
Na polusezoni 2018/19 je u tim stigao Ognjen Jaramaz, godinu dana ranije i Entoni Braun koji jedva da je debitovao pre nego što je razdužio opremu, ali i Aleks Renfro koji je ostavio dobar trag osvojivši i nagradu za MVP-ija Kupa Radivoja Koraća.
U sezoni 2017/18 su kasnije došli Kvame Von, Bandža Si i "čuveni" Amida Brajma, dok je godinu pre toga klub naknadno pojačao Džamont Gordon. U januaru sezone 2015/16 se klubu priključio Darel Vilijams, a 2014/15 Džoš Akojon. Kao što se može videti, gotovo isključivo stranci.
Sezona 2013/14 koja je bila poslednja pre nego što je kriza udarila klub, a ona će ostati upamtljiva i po tome što je tim pred najvažnije bitke pojačao Aleksandar Pavlović i činio veliki deo osvajanja šampionske titule u Superligi Srbije. Kao i Milenko Tepić koji je iste sezone došao nešto pre Pavlovića.
Kao pogodak u toku sezone se pokazao i Žofri Lovernj, voljeni Francuz među partizanovcima i prvi strani kapiten u istoriji kluba. Pretposlednja sezona u kojoj je Partizan angažovao pojačanje posle starta je 2011/12 kada je Dominik Džejms pojačao ekipu Vlade Jovanovića u januaru, dok je godinu pre toga u tim kao zamena za nesnađenog Olivera Lafajeta došao Kurtis Džerels i pokazao se kao pun pogodak.
Od njega počinje dugotrajni niz doselekcije koja se nekad pokazala kao dobra, a nekad kao loša po crno-bele. A kojoj je sada došao kraj. I koja će se na kraju aktuelne takmičarske godine pokazati da li je bila ispravan potez.
Za Fenerbahče (Erik Mekolim), Žalgiris (Loni Voker), a najviše Crvenu zvezdu se pokazalo kao više nego tačan. Pogotovo za crveno-bele koji su angažovali Filipa Petruševa (nešto kasnije i Džona Brauna), čiji doprinos je nemerljiv i koji se iskristalisao u vodećeg igrača tima Janisa Sferopulosa.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
