Čovek koji najbolje poznaje strance večitih: Odželej se divi Teu; Sterling kao Majkl Džordan

Priča se prebacuje na najnovije pojačanje crno-belih Šejka Miltona o čijem transferu u Parni valjak je Jovanović već govorio za naš portal.
"Mislim da je Šejk Milton mogao da izbori još jedan ugovor u NBA, ali je on želeo da uigra. Baš sam bio sa njim kad se sve dešavalo. On je iznajmio kuću, došao u Los Anđeles na četiri nedelje kako bi trenirao. Onog momenta kada su ga Lejkersi 'katovali' počele su priče sa evroligašima i meni je drago što je izabrao ovu opciju. Što se tiče savetovanja igrača, ovi sa kojima sam radio nisu me pitali za mišljenje jer imaju savetnike, dok sam sa Šejkom proživeo to. Mi kao treneri smo u komunikaciji sa klubovima, znamo dosta igrača po Americi i to nije ništa neuobičajeno da nas klubovi pitaju za mišljenje, kao što me sad kontaktirala Sutjeska. Uglavnom nas pitaju za mišljenja o manje poznatim igračima, da li možemo da se raspitamo kakvi su, pribavimo neke sveže informacije i slično. U principu, samo sam sa Šejkom pričao jer on nije imao znanja o Evropu. Poslao sam mu neke snimke utakmica, zatim nešto o gradu i na kraju se čuo sa Semijem. Srećan je što je potpisao i zna za koga će i gde da igra".

Nastavio je srpski stručnjak u pozitivnom tonu da priča o novom šuteru Partizan Mozzat Beta, ali je ispričao i zanimljivu anegdotu u kojoj su glavni akteri Semi Odželej, Miloš Teodosić i legendarni trener Leri Braun.
"Bilo mi je drago kad sam čuo od Šejka da mu nije bila bitna NBA klauzula u ugovoru, čak je rekao da ne mora ni da se vraća, ako ovde sve prođe kako treba. Većina njih razmišlja da mora da se vrati, ali recimo Sterling Braun koji je odigrao ovde sjajno nije ni pomišljao da se vraća i u NBA služi kao neko za rotaciju, već je želeo da bude ovde zvezda i da igra. U momentu kada osete šta je Evroliga, onda im sve bude jasno. Pre sam morao Semiju da objasnim šta je francuska liga, šta je Evrokup, šta Liga šampiona, a sada zna sve i to je veliko iskustvo. Rekao je da mu je žao što nije uhvatio da igra sa Teom još jednu sezonu. Leri Braun mi je rekao da je najbolji dodavač Stiv Neš, a onda sam mu pokazao Teodosića i njegovo ime je zapisao na tablu. Posle toga svako ko je ušao u kancelariju dobio je od Brauna zadatak da pogleda Teodosića. Odželej je gledao Tea i onda kada je potpisao za Virtus zvao je da mi se hvali da je sa njim čovek kojeg je gledao na snimcima".

Nemanja Jovanović i Semi Odželej gledaju kako igra Miloš Teodosić (Foto: Privatna arhiva)

Pričao je Jovanović za naš portal o razvojnom putu Sterlinga Brauna kojeg je trenirao na SMU, a sada je istakao šta je glavna osobina šutera crno-belih.
"On je rođeni pobednik, nikad nisam video toliku kompetitivnost kod nekog. Imao je želju da pobedi i u klikerima u autobusu. Sada da mu kažete Sterling, hajde da se trkamo do bandere u 100 dolara, iako čovek ima milione, odmah bi ustao i bacio se u sprint. Braun je po tom pobedničkom mentalitetu sličan kao Majkl Džordan".

Biti trener na najtrofejnijem univerzitetu je velika stvar, ali i obaveza.
"Pre svega sam presrećan i zadovoljan zbog svega što mi se dešava. Ako gledamo pet najvećih škola Djuk, Severna Karolina, Kanzas, Jukon i UCLA, onda nema dileme da je Los Anđeles najbolje mesto za život jer su sve ovo mala mesta, lokalna. To je razlog zašto su sve ove ostale škole popularne jer se ništa drugo ne dešava u gradu. Živeti na plaži i igrati za UCLA je nešto neverovatno. Raditi u timu koji je osvojio 11 titula i biti deo takve istorije od Džona Vudena, pa nadalje je ogromna čast. Kada sam bio mlad, san mi je bio da budem trener u Zvezdi, pa se to dogodilo. Onda maštate o nečem drugom, pa i to dođe i zaista sam zahvalan zbog svega. Što se tiče mog posla, jedan sam od petorice asistenata. Zaduženi smo za regrutovanje, pripremanje i odrađivanje treninga, pripremu utakmice, odnosno tog sportskog dela. Zna se ko je prvi asistent, ko drugi i tako dalje. Moja titula je direktor za internacionalni rekruting, ali radim to i unutar Amerike kad pratimo igrače. Na terenu sam takođe zadužen za bekove i napad".

Opisao nam je mladi stručnjak kako izgleda njegov radni dan koji počinje prilično rano.
"Ako smo u sezoni i krećemo sa timskim treninzima koji počinju u 10 ujutru, onda mi dođemo u 7.30 kao treneri. Igrači dođu negde oko 9.00 da šutiraju sa svojih pozicija i da se malo zagreju i onda idemo u 10 na timski trening. Igrači imaju svoj ritam. Prvo dođu na doručak, onda idu kod fizija ako treba nešto da se izmasira, neko ide kod kondicionog da se zagreje i odradi aktivaciju gornjeg dela. Ima momaka koji dođu u 9.15, doručkuju, a onda im u 9.30 počinje šutiranje. Neko dolazi ranije, neko kasnije, ali smo u 10 svi na terenu. Treninzi u predsezoni su duži i traju tri sata, nakon toga imamo ručak, zatim idemo u kancelariju, a onda oko 14-14.30 se ide kući kako bi se izbegao haos od saobraćaja u LA. Međutim, kod kuće se nastavlja posao dalje. Prošle godine je kod mene bio Lazar Stefanović i on je neko sa kim sam šutirao svaki dan".

Poslednjih godina MVP NBA lige ne dolazi iz Amerike, pa nas je zanimalo da li Amerikanci osećaju "opasnost" što više nisu dominantni u svojoj ligi.
"Ne vidim ni paniku, ni strah kod njih. Možda iz razloga što su previše nadmeni, imaju mnogo samopouzdanja i slično. Što se tiče te trke oko MVP-a, to je isključivo u NBA ligi. Znam da koledž treneri vole internacionalne igrače jer oni igraju na način kako se nekad igralo na koledžu. Pre se dosta forsiralo sa dodavanjem, igrači su znali da se kreću bez lopte i slično. U Americi imate četiri divizije koje su iznad ostalih i one su svet za sebe, odnosno to je taj "Paver for". Prva stvar tu su jake fudbalske škole, novac i TV prava. Taj naš glavni nivo se igra se dosta na fizikalije, dok internacionalni igrači najviše mogu da se koriste na srednjem nivou. Videćemo kako će Ilinoj proći sa eksperimentom u kojem ima dosta igrača sa Balkana".

Ističe Jovanović da je izuzetno teško "odgajati" mladog igrača koji dolazi u Ameriku sa drugog podneblja, kao i to sa kojim se sve problemima suočavao, a nije da ih nije bilo.
"Prošle godine sam imao četvoricu evropskih frešmena. Bilo je svega, od suza, preko mentalne borbe i slično. Prva prepreka je kulturološka razlika. U Beogradu možete da odete iza ćoška i kupite nešto, dok je u Americi to malo drugačije. Ne jede se ista hrana, ne jede se u isto vreme, a jedna od stvari je i vremenska razlika. Između LA i Evrope je ona devet sati i ukoliko propustite vreme da se čujete sa porodicom, onda postoji verovatnoća da oni spavaju, zatim ste vi na poslu i to može da traje danima. Tu na scenu stupamo mi, internacionalni treneri kako bi im pomogli da prevaziđu kulturološku razliku i mislim da će timovi u budućnosti imati još više stranaca u struci. Tranzicija je težak period jer imate navikavanje na ekipu, stil igre, trenera, kulturu, ma na sve. Imali smo dosta problema na takve stvari, pa u šali kažem da sam radio i kao psiholog. Evo vam primer, igrač iz Turske želi da kupi baklavu. Okej, imate vi gde da kupite baklavu u LA, ali ne baš kod kampusa, već morate da se vozite, znači nije tako jednostavno".

Imao je i sam Jovanović mnoštvo situacija kroz karijeru u kojima je morao da se prilagođava situacijama, kulturama i slično, ali je njegova uloga na koledžu pred trenerske bila i pedagoška.
"Ako ste u UCLA, to znači da ste bili najbolji u srednjoj školi. Mi smo ti koji moraju da nauče ekipu zajedništvu, da ih pripremimo za ono što sledi, a ne da oni umisle da su zvezde. Moramo da ih iskontrolišemo jer postoji dosta spoljnih faktora poput telefona, društvenih mreža, novca, menadžera i to sve treba kontrolisati. Osećam veliku razliku u ovih 10 godina koliko sam tamo. Znam koliko mi je bilo teško da se prilagodim na sleng, da ih razumem. Ako shvatite šta je suština te osobe i njena motivacija, kao i to da joj pokažete da vam je stalo do nje, onda će ta osoba izložiti karte i sve će se otvoriti u smislu njihove motivacije i onda možete lakše da se sporazumete sa igračima. Naučio sam od Radomira Antića mnoge stvari. Uvek je govorio da je magarca jako teško gurati, ali sa šargarepom ispred nosa možete da mu radite šta hoćete, samo morate da nađete šta je čija šargarepa. Recimo, sa Darkom Rajakovićem imam pravilo da ostavimo telefon i ne smemo da pričamo o košarci i onda shvatite šta ta osoba u stvari misli i oseća. Imao sam razne igrače kroz karijeru, recimo čiji su roditelji narko dileri i onda je košarka njihov beg. Imao sam igrače koji nemaju jednog roditelja, a počeli su da treniraju košarku zbog njega. Imali smo igrače koji su izašli iz najgoreg dela Čikaga, kao i onih čiji su roditelji pobegli sa Jamajke noseći samo njega i dve torbe".

Budući da se Jovanović uglavnom bavi bekovima, pojasnio nam je šta jedan bek treba da ima da bi igrao na UCLA-u, kao i to šta se traži od jednog igrača.
"Pravilo broj jedan je da nema problem sa izgubljenim loptama. Takođe, uvek je lakše da imate igrače koji je pretnja za tri poena, odnosno mora da ima određeni procenat koji zadovoljava naše potrebe. Košarka u Americi je širok pojam. Ja tražim igrače koji mogu da igraju za UCLA i ocenjujem ih prema onome što naš trener želi. Naš trener je specifičan, njegove ekipe igraju fajtersku košarku i dve stvari su najbitnije. Da imamo više skokova i da igramo jače. Rekruting za njega je jako lak. Ako igrač ne igra jako i ako nije dovoljno snažan ne može da igra za nas".

Vratio se Jovanović na novu akviziciju Partizan Mozzart Beta za koga ima samo reči hvale.
"Meni je bilo najlakše da radim sa Šejkom Miltonom, sa njim sam ostvario najbolju konekciju. Osam godina radimo zajedno, njemu prija moj način rada. Zvalo ga je bezbroj trenera koji imaju po 1.000.000 pratilaca na mrežama, on ode i proba, ali se vrati".

Nemanja Jovanović i Šejk milton (Foto: Privatna arhiva)

Gledali smo kako brojni mladi igrači odlaze zbog NIL ugovora i deluje da je to prilično uzdrmalo stanje u ovdašnjoj košarci.
"Jeste, to je promenilo stanje u evropskoj košarci. Real Madrid i Barselona se sada bune i kažu da će da ugase mlađe kategorije jer im igrači odlaze u NCAA. Ja sam radio tamo tri godine u klubu koji se zove Torodones i tada su Real i Barsa dolazili i potpisivali naše talentovane igrače i tada im je sve bilo okej. Oni su godinama kupili sve što su mogli i sada neko njima kupi i sada se bune. Deca idu tamo gde su bolji uslovi za rad. Evropa će biti u problemu jer dosta igrača odlazi tamo, ali morate im ponuditi nešto, pa će ostati. Ti neki momci koji bi trebalo da popune mesta na treningu i na manjim utakmicama neće biti tu. Prošle godine je budžet bio apsolutno neograničen, ove je drugačije. Svaka škola ima 22.000.000 dolara da plati sve sportiste. Po 11.000.000 ide muškom i ženskom sportu, kasnije u muškom ide 6.000.000 za američki fudbal, tri-četiri za košarku i ostalo drugim sportovima".

Mnogi će reći da je uloga univerziteta da razvijaju igrače, ali kad ste na UCLA, onda morate da pobeđujete.
"Mi gledamo da pomognemo igračima da oni ostvare svoje individualne ciljeve. Pomažemo da isprave neke stvari, gledamo snimke, dovodimo predavače kako bi naučili što više. Pre neki dan nam je bio Bob Majers, nekadašnji generalni menadžer Golden Stejt Voriorsa. Ali kada dođemo na teren, mi moramo da pobedimo. Na usluzi smo im i tada, ali se razmišlja samo o pobedi".

Jovanović je u Danskoj sarađivao sa Bogdanom Karaičićem kojeg je upoznao još u Mađarskoj. Trener UCLA-a navodi da je doskorašnji pomoćnik Željka Obradovića njegov najbolji prijatelj iz košarke, dok je humor nešto što je sedje ime srpskog stručnjaka.
"Jako lepa vremena. Mi smo se brzo zbližili, on je moj najbolji drug iz košarke. Počeli smo da sarađujemo brzo i kada smo krenuli da radimo u Danskoj bili smo mladi i puni energije, imali smo san. Napravili smo dobre rezultate. Skoro mi je rekao da su neke stvari koje je koristio sa Partizanom ono što smo mi igrali u Danskoj. Tamo smo mogli da eksperimentišemo. Radili smo dve godine zajedno, čak smo bili glavni treneri obojica, odnosno delili smo tu ulogu. Mada sam ja sedeo, a on stajao, pošto ima malo više energije. Klub se zvao Horšlon, ušli smo u finale Kupa, pre toga iznenadili nekoliko favorita, ali smo izgubili od Baken Bersa. On je takav, meni to njegovi nastupi na konferencijama uopšte nije bilo iznenađenje. On se non stop šali, vidim da je bio interesantan publici".

Pričao je Jovanović o velikoj perspektivi ne samo Karaičića, već i ostalih srpskih trenera. Međutim, tvrdi da je ono što je uradio Rajaković nešto posebno.
"Ima sve sklopljeno, spreman je i nemam sumnje da će odraditi dobar posao. Apsolutno može da bude novi naš trener u Evroligi. Željko Obradović je sam rekao da ga vidi kao naslednika, uz Dušana Alimpijevića, takođe mog dobrog drugara. Mi smo takva škola i tradicija da će neko uvek da iskoči. Imamo Darka Rajakovića, Ivu Simovića, ja sam tu. Treba dati šansu, tako je Alimpijević dobio i iskoristio je, Karaičić isto, nadam se da će još neko dobiti priliku. To što je Rajaković uradio je tri nivoa iznad svega. NBA liga je specifična, to je liga igrača. On se nametnuo kroz rad i znanje i izborio se da bude glavni trener. Ja znam koliko je to teško. To je ravno uspesima ovih naših trenera ovde. Doći u Ameriku i postati glavni trener NBA tima je neverovatno".

Za kraj srpski stručnjak nije želeo da otkriva ko je od momaka sa EP u Beogradu u njegovom tefteru.
"Ima interesantnih igrača u svakoj ekipi. Tu smo da to ispratimo i da vidimo kako napreduju. Svako ko je tu ima šansu da igra na koledžu. Ja sam tu da vidim neke za sebe i da se sastanem sa agentima", zaključio je Jovanović razgovor za Mozzart Sport.