Big Man Deda

Sinoć je u pirejskoj Dvorani mira i prijateljstva dobio verovatno najnezahvalniji posao, da se u reketu nosi sa gorostasima poput Mustafe Fala i Nikole Milutinova. Trebalo mu je tek nekoliko fizički snažnih duela, čisto da pročita namere protivnika, a kada je pronašao svoj modus operandi, uradio je sve što je struka od njega mogla da zatraži. Pod svojim košem je, fudbalskim žargonom, uštopovao dvojicu dominantnih centara trenutno najbolje ekipe u Evroligi, dok je na drugom kraju parketa vrlo inteligentno širio odbranu Olimpijakosa i terao je da konstantno istupa iz zacrtanih taktičkih zamisli.

Ukratko, dok su se svi pitali kako će Crvena zvezda da se pripremi za centre Olimpijakosa, malo ko je pomislio na to kako će pirejski sastav da reaguje na nisku postavku beogradskih crveno-belih. Već u prvom napadu, kada je samo iskoračio unazad i dodavanje Nemanje Nedovića pretvorio u trojku, videlo se da bi centri Olimpijakosa mogli da 'puknu' tamo gde su najslabiji, samim tim da se uruši i kompletna defanzivna postavka. Samo jednom je dozvolio Falu da se razmaše u fazi napada, drugi put ga je faulirao i poslao na liniju slobodnih bacanja. I oba puta je promašio. Već treći put Davidovac je Fala naterao da skrivi faul u napadu i potpuno ga ubacio u kontraritam...

Teško da bi Crvena zvezda mogla da ostvari jednu od, ako ne i najveću pobedu na strani u Evroligi ove sezone - uzimajući naročito u obzir činjenicu da je ekipa bila desetkovana - da svako ponaosob nije uradio tačno ono što je bilo zacrtano po planu Janisa Sferopulosa i izgarao preko gornje granice mogućnosti, a ovakve pobede stižu upravo kroz skup sitnih detalja koji prave razliku.

U slučaju Dejana Davidovca to su prošle večeri u Pireju bile stvari koje nisu opipljive kroz statistiku. Poneo je možda i najveći teret na svojim leđima igrajući na centarskoj poziciji, mada ne sme i ne može ništa da se oduzme od Džona Brauna, Nikole Kalinića i Rokasa Giedraitisa koji je ipak najveći utisak ostavio spektakularnom paljbom i cepanjem mrežica... Sa Davidovcem Crvena zvezda je dobila mobilnu 'peticu', kome su neke od glavnih vrlina košarkaška inteligencija i sposobnost adaptacije. Bio je tokom godina sekundarni, pa u nekim situacijama primarni kreator Crvene zvezde, znao da bude i dželat kao što je to bio slučaj u Blaugrani, ali i da nosi težinu fizički najzahtevnije pozicije na terenu. I da svaki put uradi posao bez greške. I bez pogovora.

"Igrao sam i na 'petici', Olimpijakos ima problema sa visokim igračima. U tom nekom 'smol-bolu' ja sam bio 'petica'. Ispostavilo se da mi je to odgovaralo. Dobra utakmica od početka do kraja. U drugom poluvremenu smo ih slomili", rekao je Davidovac posle susreta sa Olimpijakosom u Beogradu, kada je takođe bio džoker Janisa Sferopulosa.

Nešto više od tri meseca kasnije, ponovo se izdigao protiv pirejskih crveno-belih i bio jedan od presudnih faktora. Ima među zvezdašima verovanje da je period nakon Kupa vreme kada se Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac bude, najviše da bi se uvukli pod kožu večitom rivalu. Nije ove sezone ni jednom, ni drugom, uloga nalik nekim iz ranijih godina, ali obojica su oličenje zvezdaštva, esencija onoga što jedan košarkaš Crvene zvezde treba da nosi u sebi - bespoštednu borbu kad god je na parketu i da uvek bude spreman da pruži najbolje od sebe. Tako je proteklih meseci znao da kaže kako nije nezadovoljan manjkom minuta i drugačijom ulogom, odnosno da nema problem sa rotacijama Janisa Sferopulosa, u kojim nekada nije bilo mesta za njega ni u dvanaest...

Tako razmišlja neko ko pre svega voli svoj klub i dres, ali i neko ko ima karijeru ispunjenu uspesima i velikim pobedama, titulama. Ne može svako da bude Nikola Jokić i Stef Kari ili Kendrik Nan i Valter Tavares. Mora neko i da bude vojnik kluba i radi sve poslove, pa makar nekada bili i prljavi ili najteži.

E, to je Dejan Davidovac. Zvezdaš do koske. Plejmejker, krilo i centar. Big Man Deda.