Avramović za Mozzart Sport: Nameravam da ostanem u CSKA do kraja ugovora

Heroj i miljenik nacije, veliki borac, a pre svega čovek, tako u najkraćim crtama može da se opiše Aleksa Avramović. Možda je svojim neverovatnim izdanjima, dok je nosio dres Partizan Mozzart Beta, nervirao navijače večitog rivala, ali je borbenošću u dresu reprezentacije Srbije definitivno kupio naklonost svih nam sunarodnika širom zemlje i rasejanja. Pokazao je u više navrata da je spontan, neposredan, iskren, kao i to da je čovek spreman da se baci za svaku loptu, bez obzira da li njegov tim vodi ili gubi sa 20 poena razlike.

Mnogo je Čačak iznedrio velikih košarkaša i trenera, a Aleksa sigurno spada u red velikana koji su 'prali ruke' u Moravi. Odlučio je Avramović da u duhu predstojećih praznika izdvoji deo svog vremena i govori o raznim temama za čitaoce portala Mozzart Sport.

Srpskog reprezentativca dobili smo na relaciji dok je putovao od aerodroma do kuće, posle meča 21. kola tamošnje VTB lige u kojem je ekipa Lokomotive u Krasnodaru nadigrala Aleksin CSKA 69:65.

"Kada ste u Rusiji onda morate da namestite glavu da vas očekuju duga putovanja. Evo, u roku od dva dana smo prevalili put od Moskva do Krasnodara i nazad, što je prilično. Iskreno, vučem i neku prehladu, nisam puno ni igrao protiv Lokomotive, tako da trenutno jedva čekam da stignem kući i da se odmorim", počeo je priču uvek spontani i vidno umorni Aleksa koji je u porazu CSKA od nekadašnjeg učesnika Fajnal fora Evrolige postigao osam poena, uz dva skoka i asistenciju.

Deluje da se bek srpske reprezentacije u potpunosti prilagodio životu u Rusiji.

"Osećam se stvarno fenomenalno ovde. Rusija mi se mnogo sviđa i u potpunosti sam se aklimatizovao. Najlepši grad mi je bez dileme Sankt Peterburg, naravno uz Moskvu, pa mi ni neke velike razdaljine između gradova ne padaju uopšte teško. Naravno, prednost dok sam igrao u Beogradu bila je ta što sam redovno mogao da idem za Čačak kad god sam imao malo slobodnog vremena. To je moj rodni grad i on mi uvek nedostaje. Imamo ovde odličnu ekipu ljudi sa kojom se družim, prvenstveno tu mislim na naše fudbalere koji su Moskvi, a zna se ko je tu Srđan Babić, Milan Gajić i naravno Saša Zdjelar. Međutim, njima je sada pauza u šampionatu".

Iz uvodnih minuta razgovora da se zaključiti da se stvorila prilično čvrsta veza između Avramovića i Rusije kojem po svemu sudeći i te kako odgovara ambijent u kojem se nalazi.

"Imaću malu pauzu, ali praznike nameravam da provedem u Moskvi sa porodicom, stvarno mi je ovde predivno. CSKA je po mom mišljenju najorganizovaniji klub u čitavoj Evropi, bez obzira na činjenicu što zbog trenutne situacije ne igra Evroligu. Imam dvogodišnji ugovor i nameravam da ostanem, da ga odradim do kraja. Možda je neke iznenadila odluka da dođem u Moskvu, pre nego u neku evroligašku ekipu, ali svi oni koji su u mojoj blizini znaju da sam oduvek želeo da igram za neki ovako moćan tim".

Pitali smo Aleksu i za interesovanje iz NBA lige.

"Da li je bilo priče oko mene i timova iz NBA? Pa javljali su mi se neki posle Pariza, naravno o imenima ne želim da pričam. Međutim, sve je to bilo na nekom dugom štapu, pa sam doneo odluku da dođem u CSKA i uopšte se nisam pokajao zbog toga".

Bogdanović kod Jokića: Želje su jedno, realnost je nešto sasvim drugo

Makabi u novoj ofanzivi na Aleksu Avramovića

Sa velikim entuzijazmom priča Avramović i tvrdi da je liga i dalje na najvećem mogućem nivou, bez obzira na to što se ruski timovi ne mogu nademtati u Evroligi i Evrokupu iz dobro poznatih razloga.

"Liga je fenomenalna, imam samo reči hvale za sve timove. Izuzetno je zanimljiva za gledaoce iz razloga što svako svakog može da pobedi, ali je jasno da se kvalitetom izdvajaju Zenit, Uniks, Lokomotiva i moj CSKA. Sve četiri ekipe su skrojene od dobrih domaćih igrača i stranaca sa velikim evroligaškim iskustvom. Kod nas su tu Toni Džekiri, Livio Žan Šarl i Amit Baje. U Kazanju su Ismael Bako, Džejlen Rejnolds, Luj Labejri... Zenit ima Vinsa Hantera i Dvejna Bejkona, a Lokomotiva Okara Vajta i Patrika Milera. Sve ekipe su izuzetno čvrste, domaći igrači onako namazani, prava sovjetska škola, tempo je veoma intenzivan i mislim da bi se prevario svako ko pomisli da je lako igrati u VTB ligi. Smatram da svaka od ove četiri ekipe sigurno ima potencijal da zaigra u Evroligi".

Aleksa se po treći put u karijeri otisnuo van granica Srbije, ali i dalje prati srpske klubove.

"Naravno da pratim Partizan i Crvenu zvezdu u Evroligi, kad god mi to vreme i obaveze dozvoljavaju. Nisam baš onaj fanatik da vraćam unazad da pogledam utakmicu, ali ispratim kad god mogu. Partizan je imao nešto lošiji start, sada stvari dolaze na svoje mesto i nema sumnje da će Željko Obradobić sve to da skocka. Zvezda je stvarno dobra i mislim da i jedni i drugi imaju šanse da doguraju daleko. Što se tiče derbija i njihovih međusobnih okršaja, jasno je da se pobednici u takvim mečevima ne mogu predvideti, tako da je nemoguće reći ko je favorit ove sezone".

Prisetio se bek Armejaca i našeg nacionalnog tima kako mu je bilo dok je branio boje kluba iz Humske.

"Što se tiče mog perioda u crno-belom dresu, zaista sam svašta prošao u te tri godine. Došao sam u Partizan kada je klub bio na nešto nižim granama i kada je igrao Evrokup. Stigao je i Željko, što automatski znači da se cela organizacija podigla na viši nivo jer je on neko ko pokreće ceo projekat i privlač pažnju, on je zaštitno lice. Rasli smo svi zajedno, došli do toga da budemo na rubu plasmana na Fajnal for, osvojili titulu i igrali zaista fantastično. Što se tiče Željka, on je unapredio moju igru, napravio od mene još boljeg igrača. To je nešto o čemu sam govorio više puta, mislim da nema potrebe preterano komentarisati koliko zna čovek koji je osvojio devet titula u Evroligi".

Partizanovo prokletstvo: Nedopustivo je da ne znaš da izvedeš aut

Svaki trener mašta o džokeru poput Dejana Davidovca

Verovatno mnogi ljubitelji igre pod obručima i dalje pate za porazom Srbije od Sjedinjenih Američkih Država u polufinalu Olimpijskih igara. Orlovi su bili bolji većim delom meča od Jenkija, ali na kraju nisu uspeli da nanesu poraz timu koji sa klupe predvodi Stiv Ker.

"Iskreno, nemamo za čime da žalimo što se tiče Olimpijskih igara. Tržali smo se 30 i više minuta protiv onakvog tima Sjedinjenih Američkih Država koji je bio sačinjen od najvećih mogućih zvezda. Na kraju smo se iz Pariza vratili sa bronzom, a sa Filipina sa srebrom, što je fenomenalan uspeh na reprezentativnom nivou. Baš kao što je Željko, tako je i Svetislav Pešić uticao na mene. To su dva vrhunska stručnjaka, legende sporta, znalci".

Međutim, bez obzira na dva velika odličja Avramović najavljuje napad na ono najsjajnije.

"Očekuje nas Evropsko prvenstvo i sigurno je da je glavni cilj zlatna medalja. Nadam se da ćemo svi biti na okupu i da će se jurišati na to zlato. U najuži krug konkurenata izdvajam pre svega Francusku koja je neviđeno jaka. Zatim sledi Nemačka, pa Litvanija, onda Grčka i Slovenija, a želim da izdvojim i Letoniju koja će biti neviđeno nezgodna ekipa, pogotovo zbog činjenice da su jedni od domaćina. Naše je da damo sve od sebe i sigurno je da želimo toliko čekano zlato. Što se tiče mene lično, uvek sam motivisan", zaključio je Avramović.

Nadamo se da će Aleksa kompletirati riznicu trofeja i medalja i sledeće godine zajedno sa Orlovima i selektorom Pešićem stići do krova Evrope, a nama ostaje da zajedno bodrim Srbiju sve do nekog novog balkona.