Zauzdajte ovog divljeg pastuva, srpski fudbal to traži

Svetla reflektora su posle drugog kola uperena ka Kragujevcu i fudbalerima Radničkog. I mora tamo da bude, jer će za vjek i vjekova ostati zapisano da je ekipa Feđe Dudića dala četiri gola Crvenoj zvezdi, prvi put u domaćim okvirima još od 2013. godine i za crveno-bele turobnog dana u Ivanjici. Pričaće se i danas i sutra o moćnoj partiji šumadijskog kluba, ali i pored toga što su spakovali poker pogodaka u mrežu Omrija Glazera, potez kola viđen je na drugoj adresi. U Humskoj, gde je gostovao OFK Beograd.

Taj lažnjak mladog Lazara Jovanovića, kada je naterao Makedonca Dimoskog da odleti na jug u sedećem položaju, potom i mirno čuvanje lopte pored Jovana Miloševića, još jedan je dokaz vanserijskog talenta. Nećega što srpski fudbal traži. Bila je to čista kreacija nadarenog deteta, i što je za srpski fudbal i Crvenu zvezdu posebno važno – nije Jovanovićev lažnjak nikakav izolovani incident. Ponavlja one poteze nabijene fudbalskom prozom i poezijom tokom čitavog proleća. Jer se pre lažnjaka na stadionu Partizana, pričalo o voleju protiv IMT-a, potom i partiji kada se preko puta OFK Beograda našao niški Radnički.

Videli smo da je Lazar Jovanović u elementu i u dresu omladinske reprezentacije, pošto je nosio ekipu Aleksandra Lukovića u kvalifikacionom ciklusu protiv Izraela, Belgije i Norveške. To je jedan teg priče, jer se i pre dolaska u Crvenu zvezdu znalo da je sin legendarnog Milana Laneta Jovanovića retka zverka, priznao je i Nenad Milijaš da je kod vrhuške srpskog šampiona agitovao svojim imenom i autoritetom kada je u pitanju momak 2006. godine. Drugi je onaj sada već karakterstični deo o supertalentovanim momcima rođenim u Srbiji. Da li mogu da se u dovoljnoj meri odupru mladalačkim bubicama i prestanu sa infantilnim ponašanjem, jer to se u savremenom fudbalskom dobu ne trpi.

Na terenu je Lazar Jovanović pravi divlji pastuv. Teško je direktnim rivalima da ga obuzdaju kada se licem okrene ka golu, još teže je trenerima da se bore sa njegovim mladalačkim prkosom i ne baš reprezentativnim ponašanjem. Pre dve godine baš je Aleksandar Luković precrtao Lazara Jovanovića sa spiska kadetske selekcije zbog, kako je navedeno, nediscipline. Bila je to prva velika čvrga koju je dobio krilni fudbaler rođen 2006. godine, ali ne i poslednja.

Kada je došao u Crvenu zvezdu Jovanović se susreo sa ozbiljnim očekivanjima. Sa vrlo strogim  sistemom Vladana Milojevića, i to kada je klub sa Marakane imao pritisak ulaska u Ligu šampiona. Blago rečeno – Jovanović se nije snašao. Bio je dečak u društvu ozbiljnih fudbalskih profesionalaca, spoznao je to na teži način.

Znate sigurno priču o druženju Lazara Jovanovića sa poznatim Jutjuberom veće pre jesenjeg derbija. I nije mu to bio jedini mali greh, pokušao je Vladan Milojević da ga lakim trenerskim zamkama izvede na pravi put. Na primer tražio je od njega da putuje sa omladinskim timom u Novi Pazar kako bi dobio minute. Nije Jovanović bio voljan. Morao je da prolazi teške sastanke sa direktorima Terzićem i Mrkelom, posebno sa tadašnjim kapitenom Urošem Spajićem. Bili su ljudi iz Zvezde vrlo revoltirani, na granici pucanja kada je reč o Jovanovićevom pristupu van terena, ali nisu odustajali.

I to je za svaku pohvalu. A tek će biti ako i u bližoj budućnosti ne odustanu od malog Laneta, nego ga zauzdaju. Nema srpski fudbal baš tako veliki rudarski basen, da iz njega izvlači dijamante svaki dan. Suviše nam je mala baza supertalentovanih igrača, da bismo sledeli primer iz Holandije. Primera radi tamo je Rišairo Živković kao, u tom trenutku, najtalentovaniji igrač generacije zakasnio na grupni sastanak i odlazak na trening. I odmah je eliminisam iz ozbiljnih priča. Za sva vremena. Jer nije postojala samo jedna, nego pet „gladnih alternativa.

Da krenemo od dalek prošlosti. Igrači retko viđenog talenta i nemirnih misli, poput Milka Đurovskog i Dejana Savićevića, nisu u svojim danima u Crvenoj zvezdi bili baš personifikacija uzornih sportista i profesionalaca. Neko se bavio njima od jutra do mraka. Jer je to bio jedini put da svi dobiju korist.

Oni koji se bave fudbalom u ovoj zemlji znaju da postoje ljudi koji su izgubili kosu ili dobili sede, jer su morali da se bave Lukom Jovićem i Nemanjom Radonjićem. Ali su istrajali i zbog finansijske i zbog sportske koristi.

Sada srpski fudbal traži od Crvene zvezde da zauzda divljeg pastuva iz Novog Sada. Jer za takavom kreacijom baš vapimo. Vreme Dušana Tadića je prošlo, vreme Lazara Jovanovića može da dođe. Za to će biti potrebno mnogo, mnogo živaca, emocija, individualnih razgovora, možda i verbalnih napada i rigidnog izbijanja bubica iz glave. Ali taj proces mora da bude odrađen. Koliko god bio drug.