Voša – Partizan 2010: Najprljaviji meč u istoriji Mozzart Bet Superlige

Poslednjih godina rivalitet između Vojvodine i Partizana je prilično izražen i utakmice su neizvesne, sa promenljivim ishodima, bilo da se igra u Novom Sadu ili Beogradu. Često su to mečevi sa mnogo golova, sa dosta tenzije na terenu i na tribinama, ali makar – nikad dosadni.

Ipak, jedna utakmica se posebno izdvaja iz tog šarenog mnoštva. Odigrana je 3. oktobra 2010. godine na „Karađorđu“. Vojvodina je pobedila 2:0 ekipu Partizana koja je mesec dana ranije izborila plasman u Ligu šampiona. Ipak, ono što je specifično za taj duel je da je to zvanično najprljaviji meč u istoriji Mozzart Bet Superlige Srbije!

U protokolu stoji da se utakmica završila sa četiri crvena kartona, po dva na obe strane, od kojih su dva bila direktna, dok je sudija Vlado Glođović iz Vrbasa pokazao i devet žutih kartona. Sa terena pre kraja su otišli Nikola Lazetić i Georgi Merebašvili iz Vojvodine, te Nemanja Tomić i Milan Smiljanić iz Partizana.

Pred današnji sudar na „Karađorđu“ (18.30) po jedan čovek iz oba tadašnja sastav će ponovo biti akter derbija: Slobodan Medojević na terenu kao kapiten Vojvodine i Marko Jovanović, ondašnji štoper, a danas pomoćni trener u Partizanu.

Pa, prilika je da se prisetimo tog meča koji je ušao u almanahe domaćeg fudbala. Jasno, lepša su sećanja koja nosi Medojević.

„Kompletno smo ih nadigrali tu utakmicu! Meni je u pamćenju ostala ta sezona i rivalstvo sa Partizanom. Mislim da je te godine bilo veće rivalstvo između Vojvodine i Partizana, nego između Zvezde i crno-belih. Sećam se da smo ih dobili obe utakmice i na JNA i na Karađorđu. Dobili bismo ih i u Kupu Srbije, al su nam to „maznuli“, smeje se iskusni vezista novosadske Stare dame.

Ondašnji štoper, danas pomoćni trener Partizana Marko Jovanović se slaže da je tada prštalo u duelima ova dva kluba.

„Nekako su u to vreme utakmice sa Vojvodinom bile veoma napete, posle je bilo i ono finale Kupa... Slažem se da su tada možda i veće tenzije bile između nas i Voše nego sa Zvezdom. Odnosno, više su nam Lale pravile problema nego večiti rival. Ako me pitate zbog čega je bilo tako – zaista ne znam. Novosađani su imali tada odličnu ekipu, odlične igrače. Mi smo igrali Ligu šampiona, bili dominantni u prvenstvu. Ipak, u tu utakmicu smo ušli dosta umorni, igrali smo u ritmu subota – sreda, nedostajao nam je Mladen Krstajić, kojeg je trener Stanojević odmarao. Vojvodini je bilo baš stalo da nas pobedi, verovatno upravo iz razloga što smo ušli u Ligu šampiona, pa da pokažu da su bolji od nas“, priseća se Jovanović.

Brujalo je tada da je crno-bele ponelo što su ušli u Ligu šampiona i da su malo nadmeno izašli na teren „Karađorđa“.

„Mi smo te sezone imali momačku ekipu, sa mnogo „fajtera“. I trener Kiza (Zoran Milinković prim. aut.) je voleo malo tvrđi fudbal, većinu mečeva smo dobijali 1:0, 2:0... Imali smo nazad fizički jake igrače, koji su voleli da igraju agresivno. Takav fudbal nas je krasio u prvih nekoliko kola, pre tog meča sa Partizanom. Sa druge strane, oni su se duži niz godina ponašali nadmeno i pred tu utakmicu smo rešili da im pokažemo da na „Karađorđu“ to ne prolazi. Mislim da su shvatili poruku (smeh). Atmosfera je bila fantastična! Na istočnoj tribini su tada bili gostujući navijači, ali osim istoka, svi su navijali za Vojvodinu. Lepo smo ih svi zajedno poslali nazad za Beograd“, zadovoljno se smeška Medojević.

Koliko je bilo rivalstvo dva kluba govori i da su igrači Partizana imali „ribanje“ uprave već u svlačionici posle utakmice, iako su mesec dana ranije ostvarili jedan od najvećih uspeha u novijoj istoriji kluba.

„To smo posle mi igrači komentarisali između sebe, kako se zbog tog poraza digla bura kao da smo ne znam šta izgubili. Opet, i to je neki pokazatelj šta je Partizan, uvek moraš da pobediš. Malo pre toga smo ušli u Ligu šampiona, ali smo izgubili od Vojvodine i - drama. Imali smo posle toga sastanke... Šef Sale Stanojević nam je bio sve vreme podrška, ali rukovodstvo kluba...“, priča Jovanović.

Obojica aktera utakmice se odlično sećaju detalja meča, iako je prošlo skoro 15 godina od tada.

„Sećam se kao da je juče bilo. Nikola Lazetić i Nemanja Tomić su se pokačili. Bio je prvo duel njih dvojice kod aut linije, ali se akcija nastavila. Međutim, oni su nastavili sa kontaktom, mislim da mu je Lazetić udario ćušku, pa mu je Nemanja uzvratio. Van akcije su se sukobili i obojica su dobili direktne crvene kartone. Za Merebašvilija se ne sećam zašto je dobio drugi žuti, dok ga je Smiljanić zaradio zbog oštrog starta. Bio je toliko revoltiran odlukom sudije da ga je čak pokojni Bata Butorović smirivao kod kućice“, evocira sećanja Slobodan Medojević.

Pamti i Jovanović momenat kada se sve „zapalilo“.

„Došlo je do sukoba između Lazetića i Nece Tomića, snimile su to i kamere, sve se jasno videlo. Ali, nije sve bilo samo na terenu, dešavalo se dosta toga ružnog i posle utakmice. Na kraju se sve smirilo i drago mi je što poslednjih godina, osim velikog rivalstva tokom meča, nije kao što je bilo tog dana“, konstatuje Jovanović.