Vladan Milojević: Kada u Srbiji uvedete disciplinu, odmah ste diktator

Pred Crvenom zvezdom je žestok raspored u finišu jesenje polusezone. Crveno-beli sutra igraju protiv Tekstilca, dok bi u sredu, na San Siru, velikom senzacijom mogli da produže san o plasmanu u narednu rundu Lige šampiona.

I pored toga Vladan Milojević je pronašao vremena da održi zanimljivo predavanje na Nacionalnom seminaru za trenere i da sa najbližim saradnicima Nebojšom Miloševićem i Ivanom Vučetićem održi zanimljivo predavanje. Govorio je Milojević o metodologiji rada, načinu pripreme utakmice, ali se i prisetio pređenog puta od 2017. godine do danas.

Bilo je tu zanimljivih anegdota o izgradnji evropske Crvene zvezde i tome kako je verovao u projekat od samog početka, mada je oko kluba vladala negativna atmosfera i niko nije verovao da će crveno-beli preko Sparte iz Praga i Krasnodara doći do grupne faze Lige Evrope.

„Ključna utakmica je bila protiv Sparte iz Praga. Odigrali smo fenomenalno taj dvomeč. Znate zašto? Zato što sam uveo, ili smo moj stručni štab i ja uveli disciplinu. A kada uvedete disciplinu u Srbiju odmah ste diktator. To je kod nas tako. Sećam se posle tog meča ljudi su čekali u redu karte za Krasnodar. To kada sam video, rekao sam igračima: 'Momci, sada nema nazad, moramo kako znamo i umemo.' Ne postoji lepša stvar nego kada probudite strast i emociju kod ljudi. Dok toga nema među partnerima, sve je onako... Ali kada to probudite“, poručio je Vladan Milojević.

Pokušao je najbolji Zvezdin trener u ovom veku stručnjacima iz brojnih sportova da objasni razliku između najtrofejnijeg srpskog kluba 2017. godine i ovog današnjeg.

„Zvezda je kao klub bila Bugarska, sada je Francuska. Kada sam došao u Zvezdu, mi nismo imali ni saunu, ni mesto za oporavak, samo teretanu. Uvek ponavljam saradnicima i igračima da naš cilj mora da bude da nešto ostavimo iza nas. Važno je da imamo sve prateće stvari, jer vi ne shvatate pod kakvim smo mi naporima. Igramo na svaka tri dana, tu su putovanja, teški tereni, mečevi u Ligi šampiona. Ciljevi samo rastu. Do pre neki dan sve je što se nas tiče bilo crno, sada je bilo“.

„SVI HVALE DINAMO, MI UŠLI U LIGU ŠAMPIONA SA JEDNIM STRANCEM“

Prisetio se Milojević prvog ulaska u Ligu šampiona, odnosno kulminacije rasta jednog kluba zaključno sa duelom u Salcburgu.

„Samo bih voleo da podsetim da smo se mi prvi put plasirali u Ligu šampiona samo sa domaćim igračima. Do te sezone oni su igrali u manjim klubovima, Napretku, Vojvodini, Zemunu. Ali imali smo stvarno predan rad. I dozu sreće, ali sreća prati hrabre. Ili bolje rečeno one koji su posvećeni, koji stvarno rade. Taj naš uspeh ovde kao da malo nije propraćen. Svi potenciraju koliko Hrvata ima Dinamo Zagreb, mi smo igrali samo sa Benom. Kao trener sam rastao, znam da će biti onih koji će reći igra se deset na deset, kao što četiri točka ima 'ferari' ili neki drugi automobil“.

On se prisetio dana u Čukaričkom i svog uticaja na dalji razvoj tog kluba.

„Znate da sam proveo vreme na Banovom brdu. Mnogo vremena sam bio uz gazdu Čukaričkog Dragana Obradovića. On me je naučio da ljudi prave sistem. Potrebno je da se okružite ljudima koji imaju znanje. Ali isto tako ljudima koji to znanje znaju da prenesu. Ja se uvek trudim da se okružim pametnim ljudima u stručnom štabu, da nemam oko sebe klimoglavce. Mi nikada ne sučeljavamo mišljenja, a česte pohvale mogu da vas uljuljkaju. Mi ovde volimo da izazivamo strahopoštovanje, da sve bude u rukama jednog čoveka. Eto, videli ste šta se nama desilo. Do pre nekoliko dana mi smo bili najgori, nismo znali ništa. Onda su krenuli hvalospevi, toliki hvalospevi da je teško ostati i hodati po zemlji“.

„NISAM JA HARI POTER, DA SAMO MAHNEM ŠTAPOM“

Kroz ovogodišnje iskustvo Crvene zvezde Vladan Milojević je govorio o potrebnom kontinuitetu.

„Mi smo protiv Bode Glimta imali jedan tim, protiv Benfike drugi, u nastavku Lige šampiona treći ili četvrti. Odradili smo specifične i kratke pripreme. Uz sve to imamo mnogo reprezentativaca. I odmah nam je bio potreban rezultat. Ovde vas svi gledaju kroz rezultat, ali ja nisam Hari Poter, da mahnem onim štapićem. Mi imamo problem sa kontinuitetom, ali ljudi moraju da shvate da smo prinuđeni da prodajemo najbolje mlade igrače. Ne samo mi, nego i drugi klubovi iz okruženja“.

Objasnio je zašto je važno u svlačionici imati igrače u jeseni karijere.

„Kada sam došao u klub rekao sam legendi kakva je Nenad Milijaš da ne sme da gleda lično. Da se ne osvreće na minutažu. On je tu bio da zagrli mlađeg igrača, da ga usmeri. Kao što je nekada bitnije to što Andrija Maksimović pored sebe ima Kataija i Ivanića, nego trenera. Zamislite njegovu reakciju kada ih vidi“.

„SA OVIM GODINAMA NE BIH IZDRŽAO OVO ŠTO SE DEŠAVA MALOM ANDRIJI“

O ulozi mladih igrača.

„Pogledajte samo šta je u sedam dana snašlo Andriju Maksimovića. Ja sa ovim godinama to ne bih znao da iznesem. On je dete, a mi živimo u vremenu gde se sve traži odmah. Mnogo protoka informacija. Izuzetno je bitno da igrač u takvim vremenima bude stabilan, iz stabilne porodice. Mi imamo odličnu omladinsku školu, Nikola Jelić radi ozbiljan posao. Ali iz svake generacije ne možemo da uzmemo deset igrača. I tako svake godine. Morate sve to da uskladite. Da procenite kada je trenutak. Mladi igrač je kao lepi cvet, ali kada ga uberete ne sme da uvene“.

Prisetio se na koji način je pravio taktiku za dvomeče protiv PSŽ-a i strategiji za Ligu šampiona.

„Morate da znate kakav profil igrača imate, da vidite oružje sa kojim raspolažete. Često čujem komentare: 'Vidi ovi se opet povukli, daj stisnite gore.' Pa, stisnuli bismo mi, ali nekada ne možemo“.