Veliki intervju genijalnog Bonučija: Šampionski tim čine 10 vrhunskih, 10 dobrih igrača i četiri mazge!
Vreme čitanja: 7min | sre. 29.09.21. | 15:11
To je Juventusov način, dodaje legendarni štoper
Maks Alegri je zaokružio jedan ciklus i svima je bilo jasno da je Juventus zreo za smenu generacija. Međutim, prvo Mauricio Sari, pa Andrea Pirlo želeli su da Staru damu našminkaju, učine je atraktivnijom, lepšom, ne tako zatvorenom kao nekada. I pogrešili su. Jer kako Leonardo Bonuči kaže u velikom intervju za ugledni Atletik, kao što je Barselona zasnovana na stilu igre Johana Krojfa, tako i Juventus u svom DNK ima zapisan svoj put.
On se zasniva na beskrompromisnim fajterima. I mada je Juve uvek bio bliži buržoaziji, posebno otkako je klub preuzela porodia Anjeli – beše to još davne 1923. godine – dok je Torino važio za radnički tim, Stara dama je uvek cenila one koji će da iskorače i kada treba da se uzme lopata i počne da se kopa za pobedu.
Izabrane vesti
“Lepo je truditi se da se igra lepo, ali moraš i da se žrtvuješ, da budeš skroman. Davati 100 odsto nije dovoljno, svi moraju da daju 101 odsto. Ako pogledate istoriju i vidite u kojim je erama Juventus osvajao, videćete da su uvek imali 10 vrhunskih igrača, 10 dobrih igrača i četiri mazge u timu. Svi moraju da imaju isti mentalitet i da misle: ‘Ovo moramo da pobedimo’. Nebitno kako. Samo da bodovi stignu kući”, slikovito objašnjava Juventusova legenda Bonuči u intervjuu u kojem se dotakao brojnih tema, od značaja štopera, preko letos osvojene evropske krune i neispunjenog sna da zaigra pod kormilom Pepa Gvardiole, pa sve do saveta o tome kako sačuvati Romelua Lukakua,
A kad priča Bonuči – sediš i slušaš. Posebno kad priča o Juventusu i već pomenutoj smeni generacija. I pogrešnoj ideji da se Juve odrekne tradicije.
“U poslednje dve sezone smo je sklonili na strane, zbog želje da nešto uradimo drugačije, mislilo se da istorija Juventusa može da se promeni. Međutim, ja verujem – a o tome sam pričao i sa Bufonom i sa Kjelinijem – da Barselona pobeđuje tako kako pobeđuje zato što je to njena istorija još od dana Johana Krojfa. Liverpul pobeđuje na svoj način, jer je to njihova istorija. A u Juventusu, imamo svoju istoriju”.
21.00: (3,80) Juventus (3,15) Čelsi (2,25)
Tako je i bilo sve dok Juve nije rešio da “iskoči iz šina” dovođenjem Kristijana Ronalda. Klupski brend je dobio na globalnoj vrednosti, ali na terenu eksperiment nije uspeo. Ne samo Ronaldovom krivicom, već i zato što su njegov dolazak drugi igrači Juventusa pogrešno shvatili.
“To je problem. Ideja da jedan igrač, makar bio i najbolji na svetu, može da Juventusu garantuje pobedu. Kristijanovo prisustvo je imalo veliki uticaj na nas. Sami treninzi sa njim su nam doneli nešto, ali podsvesno su igrači počeli da misle da je samo njegovo prisustvo dovoljno. I počelo je. Malo manje rada na treningu, manje skromnosti, manje žrtve, želje da budeš uz saigrača dan za danom. Videlo se to”.
Tako se i došlo do toga da Juve spas sezone traži u peharu Kopa Italije. Bonuči ipak smatra da je pobeda nad Atalantom imala mnogo veći uticaj od pukog osvajanja trofeja. Plasman u Ligu šampiona je obezbedio tek u poslednjem kolu prvenstva.
“U finišu prošle sezone smo zauzeli četvrto na tabeli i osvojili Kup zato što smo ponovo postali tim. Da si pred te utakmice u svlačionicu ubacio komad drva zapalio bi se koliko je varničilo. Falilo nam je to. Možda smo pre toga samo pokušavali da dodamo loptu Kristijanu misleći da će on sve da nam reši. Ali Kristijanu je tim bio potreban koliko i on nama”.
VIKA JE NEKAD VAŽNIJA OD UKLIZAVANJA
Ronaldo je svakome potreban zbog golova, ali i Bonuči je igrač kojeg bi svaki trener poželeo u timu. Jer iako je Fabio Kanavaro poslednji štoper koji je dobio Zlatnu loptu još 2006. godine cene centralnih bekova u poslednje vreme govore o tome koliko su oni značajni za tim.
“Napadači i najnadareniji vezisti prodaju ulaznice, zabavljaju navijače i prave razliku. I to onu očiglednu, vidljivu. Defanzivci jednostavno nisu na oku navijača i novinara na istom nivou. Mi smo operativci’”, komentariše Bonuči.
Međutim, kad se Mančester Sitiju povredi Emerik Laport kao 2019. ili Liverpul Virdžil Van Dajk 2020. stvari postaju očigledne.
“Ti primeri pokazuju koliko je važno da imaš defanzivca sa karakterom. Nije dovoljno samo da bude odličan u branjenju gola. Mora i da bude sposoban da vodi tim. Pogledajte samo koliki je uticaj Ruben Dijas imao u Mančester Sitiju. Desetka za prvu sezonu u Engleskoj”.
Baš zato se sve manje ljudi čudi kad klubovi izdvajaju ogromne svote novca za štopere, na stranu sada da li baš pogode sa imenima. Ali treba reći da je Mančester junajted dao 87.000.000 evra za Harija Megvajera, Juve 85.500.000 za Matijsa de Lihta, Liverpul 84.500.000 za Van Dajka, Bajern 80.000.000 za Lukasa Erandneza, a Siti 68.000.000 za DIjaza i 65.000.000 za Laporta.
“Sve je manje vrhunskih defanzivaca i to diže cenu transfera. Ako hoćeš velikog igrača moraš da platiš. Te cene su odraz kvaliteta koji su prepoznali insajderi”, kaće Bonuči misleći na skaute, sportske direktor, trenere…
Jer kvalitet štopera nije uvek lako proceniti. I tu Bonuči ima zanimljivo zapažanje.
“Ljudi koji sude o našem kvalitetu, novinari recimo, često ne mogu da uoče male detalje koji razlikuju štopere. Uklizavanje će recimo privući više pažnje nego to što ću ja da se izvičem na saigrača da se pomeri. Ali ta vika je važnija, jer će saigrač da se bolje postavi i ja neću ni morati da uklizavam pošto sam ga upozorio na opasnost koju nije video”.
PROTIV ROMELUA NE SMEŠ NA SNAGU, TRI PUTA UMALO SA GVARDIOLOM
Bonuči ipak zna i da uleti kad treba, pa je tako redak primer čoveka koji ume sa Čelsijevim novim napadačem. Romelu Lukaku u duelima sa Bonučijem nikada nije postigao gol iz igre.
“Lukaku je kompletan napadač, dokazan. Može sam da dobije utakmicu. Kada igraš protiv njega moraš da budeš uključen u igru svih 100 minuta. Nažalost po nas defanzivce, mi ne možemo da se isključimo ni na 10 sekundi, jer tih 10 sekundi može da bude smrtonosno. Protiv Lukakua se ne biješ, ne igraš na blizak kontakt. Umesto toga, budi spreman da se povučeš, jer će on da ti protrčava pozadi. U šesnaestercu, odličan je u jedan na jedan situacijama, tako da ti moraš da držiš nogu ispred njega, da čitaš igru i budeš čvrst. Ako on zauzme svoju poziciju, ako je ispred tebe, nećeš moći da ga zaustaviš”.
Samo još jedan dokaz koliko Bonuči zaista poznaje fudbalsku igru. Ali i on sam ima favorite od kojih voli da uči.
“Sanjao sam da mi je Pep Gvardiola trener. Najbliže saradnji bili smo 2016, bio sam na pragu transfera u Siti, ostali su još samo neki detalji da se reše, ali je onda Juventus rešio da ipak ne prodaje. Onda kad sam išao u Milan, mogao sam u Siti, ali već sam dao reč Rosonerima. Prošle godine sam ponovo razgovarao sa Pepom, rekao je da me želi, ali odgovorio sam mu: ‘Juventus je moja kuća. Srećan sam ovde’. Želeo sam i da se iskupim za taj odlazak u Milan. Ponovo postati Juventusov simbol je nešto najbitnije za mene”.
DEKLANE RAJSU, TO SE NE SME
Inače, kad se večeras susretnu Juventus i Čelsi mnogi će se prisetiti i nedavnog finala Evropskog prvenstva u kome su Azuri predvođeni Bonučijem i Đorđom Kjelinijem savladali domaćina na Vembliju posle boljeg izvođenja penala. Niko to nije očekivao pred početak Eura. Englezi nisu čak ni pre finala. Uporno su ponavljali onu šaljivu, mada van Engleske omraženu krilaticu: “It’s coming home”…
“Nismo na to obraćali pažnju do utakmice sa Španijom. Onda je bes u nama počeo da se gomila. Želeli smo da im pokažemo da nije gotovo. Nisu ga još osvojili. A ta pesma se uporno ponavljala. I onda još izjava Deklana Rajsa koji kaže da su Englezi 10 puta motivisaniji od nas… Pa, to su greške koje prave mladi igrači. To se ne govori”.
Sreća za možda ne toliko mlad, ali na velikim takmičenjima neiskusan tim Italije bila je baš u tome što je u sastavu imala Bonučija i Kjelinima da saigračima objasne šta treba da rade.
“Naš posao je bio da tim držimo u stanju maksimalnog spokoja. Puštali smo im muziku u autobusu, smejali se i šalili. Ali kad bi došao pravi trenutak, oni najharizmatičniji među nama – recimo Salvatore Sirigu ili ja – povukli bi liniju i rekli: ‘Dobro, nema više zezanja. Kad sudija svirne morate da date sve od sebe’. Đorđo i ja znamo da vodimo utakmicu. Mlađi igrači nemaju to iskustvo, ali mogu da računaju na nas. Da ćemo da se našalimo, a onda zajedno da se kao tim pobijemo. To je bila tajna našeg uspeha. To zajedništvo. Mi nismo mogli da dočekamo da se vratimo u Koverćano na roštilj posle utakmice. Da ceo dan sedimo, zajedno gledamo druge utakmice, da ćaskamo i smejemo se. Tih 45 dana su bili ‘belisimi’, zaista jesu”.
Uz tu atmosferu došle su i dobre igre, a onda i rezultat. U koji su istinski počeli da veruju tek posle pobede u najtežem meču turnira. Verovali ili, protiv Austrije u osmini finala.
“Utakmica sa Austrijom je sa fizičke strane bila možda i najzahtevnija. Igrali su u visokom ritmu, sa dosta trčanja. Protiv Španije, zbog njihovog insistiranja na posedu, nismo mogli da igramo našu igru. Ali psihički i fizički najdublje smo morali da zaronimo te večeri protiv Austrije. Kad je sudija odsvirao kraj, znali smo da možemo da idemo do samog kraja. Kad smo uspeli da dobijemo na ružan način shvatili smo da imamo još jednu brzinu u koju možemo da ubacimo”
Ovaj “ružan način” se naravno odnosi na – defanzivnu igru. Možda nekom nije simpatična, ali…
“Kažu da odbrana osvaja titule i to je tačno”.
Jeste. Bar kad imaš štopere kakav je Leo Bonuči.