Veče kakvo ogoli srž većeg problema: Svilenkast korak, visoka inteligencija i Engleska bez osećaja
Vreme čitanja: 5min | pet. 15.11.24. | 11:38
Na primeru Kurtisa Džonsa još jednom se pokazalo zašto je odlazak Gereta Sautgejta sa mesta selektora jedan od najboljih mogućih poteza Gordog Albiona
Dva finala Evropskih prvenstva i po jedno polufinale i četvrtfinale Svetskih prvenstava. Geret Sautgejt je rezultatski gledano bio najuspešniji selektor Engleske još od Alfa Remzija i šezdesetih godina prošlog veka, ali je za sve vreme mandata provejavao u javnosti veliki upitnik nad njegovom stručnošću. Mnogo je raznih manjih detalja na kojima se to ogleda, ali dovoljno velikih da ogole Sautgejtov kukavičluk i nesposobnost FA da odstupi od svega što na prvi pogled ima i jedan promil šanse da bude rizično, u neku ruku nekonvencionalno i hrabrije od prilaženja problemu linijom manjeg otpora.
Kurtis Džons je prethodne večeri u 24. godini dočekao da prvi put zaigra za seniorsku reprezentaciju Engleske i blago je reći da je oduševio. Spektakularan gol petom, 68 preziciznih dodavanja od mogućih 70, nekoliko iznuđenih faulova i još štošta. Statistika kaže da je u prethodne tri godine za A tim vicešampiona kontinenta debitovalo skoro 40 igrača, ali da nijednog momenta mesta nije bilo za momka koji je prethodno prošao sve mlađe kategorije i bio među najzaslužnijima za titulu na Evropskom prvenstvu za igrače do 21 godine, odigrao skoro 150 utakmica za Liverpul i na nivou jednog od najjačih klubova sveta izgledao i više nego dostojanstveno u momentima kada je trebalo zakrpiti brojne rupe u veznom redu Crvenih.
Izabrane vesti
Godinama je filozofija engleskog tima usmerena isključivo na igrače koji imaju prirodno urođene spektakularne fizičke predispozicije, samo što koliko god to bilo važno u savremenom fudbalu, često se sa insistiranjem pretera. Kao da su Englezi baš preterali, jer su u prethodnim godinama dodatno oslabili osećaj (koji je doduše kroz čitavu istoriju bio upitan) za prepoznavanje momaka koji bar u određenim situacijama i protiv određenih protivnika mogu da donesu specifičan kvalitet. Neće Kurtis Džons proturiti loptu kroz noge trojici igrača ili prošpartati pored aut-linije brzinom od trideset i kusur kilometara na čas, ali će sve uraditi pametno, školski, uz maksimalnu borbenost, ali uz dosta više od onoga što se naziva "alibi-igrom". Kao da je mladi Skauzer bio preterano normalan po svim parametrima, da bi bi deo tima koji vrvi od velikog ega i fudbalera koji su za razliku od njega još od pionirskih dana bili "bogomdani" za elitan fudbal i status zvezda.
Oskudni radnički gradić Tokstet, u blizini Liverpula. Industrija i trgovina ograničeni na pristaništa i nekoliko ulica. Stambeni kvartovi, sa mešavinom starih kuća u nizu i malih stanova koji podsećaju na socijalističke, nastale posle Drugog svetskog rata i onih koji su nasleđeni iz Viktorijanskog doba. Tokom tog najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva, čakl je i čuvena 13. brigada Slobodne Francuske legije stranaca bila je stacionirana u Tokstetu, kultna po tome što je iz Liverpula krenula u bitke za Dakar i Librivil na zapadu Afrike. U svakom je smislu Kurtis Džons od ranog detinjstva navikao na skromnost. Tokstet je bio teško pogođen ekonomskom stagnacijom i nezaposlenošću još od krajem sedamdesetih, što je kulminiralo nemirima u julu 1981. godine. Iako su učinjeni pokušaji da se ovo područje obnovi i poboljša životni standard, značajni problemi sa nezaposlenošću ostali su i u 21. veku. Mnoga viktorijanska imanja u ovoj oblasti i dalje leže napuštena i čekaju obnovu. Odatle je Kurtis kao devetogodišnjak otišao na trening Liverpula i ostao tu i 14 godina kasnije, klasičan primer klinca iz kraja.
Svake je sledeće sezone nalazio Džons sve veću ulogu kod Jirgena Klopa počevši od sezone 2018/19 kada se prvi put pojavio, a sve je kulminiralno prethodnog proleća kada je često bio među startnih 11 usled ogromnog broja povreda veznih igrača Crvenih. Kod Arnea Slota je u potpunosti procvetao, a koliko mu leži stil igre Holanđanina priznao je i sam.
„Osećam da sam sada u trenutku kada najviše uživam u fubdalu. To kažem u smislu stila igre koji mi odgovara i ljubavi koju dobijam od trenera i osoblja. Arne i njegovo osoblje su došli i primenili stil igre kakav meni najviše odgovara. Samo pokušavam da igram slobodnog uma, da budem onaj tip igrača kakav sam bio i sa devet godina, da razmišljam na generalno sličan način, samo mnogo brže nego tada".
Stiven Džerard se iz Saudijske Arabije, gde mu preti otkaz i spočitavaju mu da i previše vremena provodi gledajući Liverpul, oglasio posle sinoćne Džonsove partije protiv Grčke.
"Neko bi u Fudbalskom savezu Engleske trebalo da bude kažnjen novčano što Kertis nije ranije bio deo reprezentacije. Svi odgovorni za to". Možda je Džerard bio u određenoj meri preoštar i subjektivan budući da se radi o igraču njegovog Liverpula, ali ovog puta teško da je legandarni kapiten šestostrukog šampiona Evrope bio u krivu.
Ovo je Džonsu treći poziv u reprezentaciji Engleske, ali 23-godišnjak do sinoć nije uspeo da izađe na teren u takmičarskoj utakmici. Ušao je u provizorni tim Gereta Sautgejta za Evropsko prvenstvo, ali je bio među sedmoricom suvišnih. Pozvan je o u oktobru zajedno sa bekom Njukasla Valentinom Livramentom, nakon što su se Kobi Majnu i Morgan Gibs-Vajt povukli zbog povrede. Međutim, nije bio na raspolaganju da igra za Karslijevu ekipu protiv Finske i Grčke, povukao se samo tri dana kasnije da bi bio sa svojom partnerkom Safi Kan, koja im je rodila ćerku Žizel.
Džons je pravi miljenik Karslija, pošto je postigao pobedonosni gol u pobedi Engleske nad Španijom od 1:0 u finalu Evropskog prvenstva za igrače do 21 godine protiv Španije u leto 2023. Odigrao je 20 utakmica za Englesku do 21 godine i postigao pet golova kao jedan od Karslijevih najistaknutijih igrača.
Kao da je svime prikazanim na travi Olimpijskog stadiona Spiros Luis u Atini, Kurtis Džons ogolio jedan od segmenata koji svi zajedno čine srž problema i činjenice da Engleska od 1966. godine nema trofej s velikog takičenja. Sautgejtovim odlaskom utisak je da će i se to promeniti, već se promenilo i dolaskom vršioca dužnosti Lija Karslija. Tomas Tuhel bi po svemu što je uradio u pređašnjoj trenerskoj karijeri (iako je bilo i upitnih odluka), trebalo da razume da će neko u timu morati i da radi nešto drugo osim da "klade valja". Kurtis Džons je tu i mogao bi da svojim primerom otvori mesto budućim igračima sličnog profila, da prebaci fokus saveza i na njih. Da i Englezi konačno shvate da nije sve u grmaljima i atletama "nadljudskih" predispozicija, da je nešto i u korišćenju mozga, razmišljanju, odgovornosti, skromnosti, upornosti...