Uživanje je gledati ovaj tim

Pogodak mladog Kamerunca Karla Eta Ejonga bio je 61. Viljarealov ove sezone u prvenstvu. Više su dali samo Barselona i Real Madrid. Ako Marselinova ekipa u preostala tri meča (kod kuće sa Leganesom i Seviljom, u gostima kod Barselone) postigne osam golova –verujte da može – izjednačiće rekordno klupsko dostignuće iz takmičarske 2004/05, sa Manuelom Pelegrinijem na klupi (eto simbolike), kad je brojala do 69! To je onaj tim koji je opčinio najpre Španiju zauzevši treću pozciju u prvenstvu, da bi u narednoj sezoni igrao Ligu šampiona i stigao do polufinala (ispao od Arsenala), sa Pepom Reinom među stativama, Sorinom u odbrani, Markosom Senom, Kasorlom i Rikelmeom u veznom redu, a Forlanom u špicu. Kao što se sad sećamo tih veličina, možda će za 20 godina ljubitelji sporta otvorenih usta pričati i ovom Marselinovom timu.

Znamo, nije zgodno porediti, niti želimo na taj trusni teren da zagazimo, ali Ajose Peres je barajkatar ekipe koja samo gleda napred i autorizovao je 16 golova, dok ga prati Tjerno Bari, letošnji novajlija iz Bazela (11). Ispostavilo se da je Viljareal rekonstruisao ofanzivnu liniju iz minule sezone, pošto je prodao Aleksandra Serlota Atletiku, rešio se Hosea Luisa Moralesa i Arnauta Danđume, koji su imali sporedne uloge, pustio Bertranda Traorea i – pogodio. Malo je klubova na svetu koji mogu da se pohvale da su uparili dvojicu napadača i od njih napravili ubitačan tandem. Viljareal ih je imao kroz istoriju (Rikelme-Forlan, 40 preciznih hitaca u sezoni 2004/05), imao ih je i lane (Đerar Moreno i Serlot dali 33), ali da dođu iz drugih sredina i da odmah „kliknu“ to se ne viđa baš često.

Marselino Garsija Toral (Reuters)

Peres je doveden iz Betisa, koji je oklevao da mu ponudi novi ugovor i bivši ofanzivac Lestera je prihvatio ruku koju mu je pružio Marselino. Baš kao što se i Bari posle raspucavanja u Švajcarskoj uklopio u profil igrača kakav je na Madrigalu bio Serlot. Nije taj nivo (još), međutim, ako znamo da mu je ovo premijerna sezona u La ligi dvocifren broj pogodaka je zadovoljavajući. Još kad se njima doda Aleks Baena, koji i daje i namešta golove, a kane nešto od pomalo zaboravljenog Nikole Pepea, oporavljenog Jeremija Pina, te veterana Danija Pareha, Viljareal se pretvara u napadačku silu. Za koga god da navijate, uživanje ga je gledati. Svi jure napred, svako hoće da zatrese mrežu i svako zna s loptom. Njih 17 je dalo makar po jedan gol ove sezone, što svedoči da je Marselino formirao ofanzivnu mašinu.

Usput je zaustavio defanzivno krvarenje na suprotnom kraju terena. Kad je zamenio Paćetu – a ovaj nasledio Kikea Setijea – Viljareal je bio u odbrambenom haosu i nije Marselino odmah uspeo da sanira sve probleme, manifestovane kroz 65 primljenih golova. Tako porozan nije mogao u Evropu. Sad je makar pristojan, jer ni 47 kapitulacija nisu za pohvalu, ali jesu napredak u poređenju sa prethodnim ciklusom. Stručni štab je dočekao da se oporavi Huan Fojt i na neki mečevima ponese kapitensku traku, ključeve odbrane poverio je takođe novajlijama Loganu Košti, angažovanom iz Tuluza i Viliju Kambvali, momku bez minuta u Mančester junajtedu.  

Ako hoćete i – podmladio tim. I to za dve godine u proseku. Sa 29,4 godine iz prošle, Viljareal se „našminkan“ na 27,1 godinu. Rešio se Pepea Reine (40), Hosea Luisa Morelesa (36), Etjena Kapua (35), Frensisa Kokelana (33), Manua Trigerosa, Aise Mandija (po 32), Alberta Morena (31). Od igrača angažovanih u prethodna dva prelazana roka samo Ajose Peres kao sigurni starter se nalazi u četvrtoj deceniji života (31). Svi ostali su znatno mlađi. Čak i Pape Gej, kome je tek 26, deluje kao faktor stabilnosti na sredini terena. Ako Viljareal lane nije mogao da se trka sa ostalima, sad dodaje gas baš u završnicama utakmica i na poletnost, na fudbalere u najboljim godinama, lomi rivale. Tako je maltene od početka sezone: čak osam golova je spakovao u 90. minutu ili u nadoknadi. Po pravilu, za – pobedu.

Još nešto karakteriše tim vođen Marselinovom rukom. Igra glavom. Doslovce i u prenesenom značenju. Da bi sportista ostao koncentrisan u završnicama susreta potrebno je da bude miran u glavi. I da njome zadaje udarce. Kao što je učinio Karl Eta Ejong na Montiliviju. Bio je to Viljarealov čak 12. pogodak iz vazduha u ovom izdanju Primere. Verovali ili ne, 23. generisan posle centaršuteva sa leve strane. Tamo se obično pojavljuje Aleks Baena, ali ima i dobre alternative kao što je u subotu veče bio Alfonso Pedrasa. E, zato što svi jure napred i što su sigurni da će matirati rivala, ovaj Viljareal podseća na onaj Pelegrinijev. Igra fudbal kakav svi želimo da gledamo. Napadački, sa dosta smisla, kominatorike, ideja. Skoro svaka njegova utakmica je spektakl. Čak i ako ne dobije. Na primer, na Madrigalu je ove sezone viđen 71 gol, nema stadiona u Španiji na kome je palo više.

Tako uzbudljiv se vraća u Evropu posle sezone odusustva. Biće mu to 16. učešće u 21. veku. Samo da „odluči“ gde će. Red bi bio da uzleti do Lige šampiona. Baš zbog Marselina. Sa Viljarealom je dvaput  učestvovao u grupnoj fazi Lige Evrope, a jednom je doveo tim u predvorje elite, međutim, smenjen je šest dana pre prvog kvalifikacinog meča sa Monakom, avgusta 2016. U međuvremenu su na klupi sedeli Fran Eskriba, Havijer Kaljeha, Luis Garsija Plasa, Unaj Emeri, Kike Setijen i Paćeta. Sa Emerijem je osvojena Liga Evrope 2021, ali ni tad ni pre Viljareal nije igrao ovako atraktivno kao sa Marselinom.

Jedva čekamo da ga vidimo u Ligi šampiona.