Đurašković replicirao Feđi Dudiću: Dokle više Mornar?

Prototip je idealnog sagovornika za medije Feđa Dudić. Ništa šablon, nikad stereotipne fraze, tako opšteprisutne na ovdašnjoj sportskoj, pre svega fudbalskoj sceni. Ima trenera kojima je prava muka izvući naslov iz izjave, kod stratega Radničkog iz Kragujevca uglavnom su to slatke muke - koji od nekoliko bombastičnih izabrati...

Često opširan, gotovo redovno emotivan, neretko pogrešno protumačen. Nije ovo prvi put da nešto što kaže izaziva reakciju njegovih kolega. Uostalom, i sam je o tome govorio posle pobede nad TSC-om u gostima (2:0) pre par dana, naglasivši da mora da bira reči, jer se na njega u srpskom fudbalu ne gleda samo kroz rad na terenu.

A provukao je na istoj pres konferenciji i to da ga još peče letošnja eliminacija od Mornara iz Bara u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije:

„I dalje nam stoji ožiljak od Mornara, ali da odigramo tu utakmicu još deset puta ne bi se to desilo.“

Emotivni Feđa Dudić: Doneo sam nešto u srpski fudbal, a nekom smeta što energično vodim ekipu

E, ova izjava odjeknula je čak do Jadranskog primorja. Našoj redakciji javio se Zoran Đurašković, strateg aktuelnog crnogorskog vicešampiona i kragujevačkog „dželata“ u evropskim kvalifikacijama i, skupštinskim rečnikom, zatražio repliku:

„Nije ovo prvi, ni drugi, a vala ni treći put da gospodin Dudić pominje tu utakmicu u kontekstu neke (ne)sreće ili nezasluženog prolaska Mornara u narednu rundu. Hajde i to da im i dalje stoji ožiljak, ništa sporno, ali da se to ne bi ponovilo da odigramo još deset utakmica? Pa, kako on to može da zna? To već malo zaboli i izaziva u meni potrebu da se osvrnem na utakmicu čiji sam bio akter, baš kao i moj kolega iz suparničkog kluba“, ističe Đurašković za Mozzart Sport i vraća film na poslednji dan jula, utakmicu koja je otišla u produžetke, pa u penale, umalo „ušla“ u avgust i na kraju donela ukupnu pobedu njegovom timu:

„Pre svega, to nije bio jedan meč, nego dvomeč. Mi smo prošli dalje nakon ukupno više od 210 minuta fudbala, a čak ni produžetaka, a kamoli penala ne bi bilo da nismo primili gol u osmom minutu sudijske nadoknade revanš meča. Mi smo posle žreba znali da je Radnički izraženi favorit, zbog većeg budžeta, šireg rostera, utoliko je naš uspeh veći. Prvi put smo izašli u Evropu i napravili najveći uspeh u istoriji crnogorskog klupskog fudbala. Prošli smo Dinamo Tbilisi, prošli smo Radnički Kragujevac i ko zna šta bi bilo protiv Pakšija, da nismo dobili dva crvena kartona u prvoj utakmici, takvi primili dva gola u devetom i desetom minutu sudijske nadoknade, jedan iz penala...“

Detalj sa utakmice Radnički 1923-Mornar u Leskovcu (@MN Press)

Da neko ne pomisli da su ovo sada „repovi“ verbalnog sukoba koji se dogodio još tokom revanš utakmice u Podgorici, kada su i Dudić i Đurašković bili isključeni i morali su na tribine pre kraja...

„Ma to je bila kratka rasprava, jer se on obratio našoj klupi, ali sve se tog momenta i okončalo. No, dobro je da ste me to pitali, jer ja baš želim da naglasim da osećam najdublje poštovanje prema Radničkom kao klubu, Kragujevcu kao fudbalskoj sredini i ljudima koji trenutno vode taj klub i rade sjajan posao. Gotovo celu igračku karijeru proveo sam u Srbiji, dobro znam te ljude, tu sredinu, napravili su odličnu ekipu koja, po meni, ima kvalitet da i ove sezone izbori plasman u Evropu. Ali u tom momentu, kada smo se sastali krajem jula, mi smo bilo bolji tim, pokazali smo više i zasluženo smo prošli dalje“.

I zaista je Zoran Đurašković dobro poznato ime malo starijim ljubiteljima fudbala u Srbiji. Svojevremeno najbolji strelac šampionata SR Jugoslavije u dresu Mladosti iz Lučana (sezona 2001/02), tri godine kasnije osvajač Kupa Srbije i Crne Gore sa Železnikom, tresao je mreže rivala i u dresu Smedereva, ukupno postigao preko 100 golova za ova tri kluba.

Zoran Đurašković - Finale Kupa SCG 2005. godine (@StarSport)

Već na startu trenerske karijere napravio je istorijski rezultat sa Mornarom, mada je ekipa na početku aktuelne sezone, nakon ispadanja iz Evrope, zapala u možda i očekivanu rezultatsku krizu, jedno vreme boravila na samom začelju tabele domaćeg šampionata, da bi sada vezala tri pobede i vratila se u trku za visok plasman.

„Da vam kažem, ja više volim da gledam mečeve Mozzart Bet Superlige Srbije nego engleske Premijer lige. Sve pratim, dobro sam upoznat i pogledajte u kakve su krize upadali pomenuti Radnički iz Kragujevca, nakon samo dve utakmice u Evropi, Vojvodina sa onakvim igračkim kadrom i vrhunskim trenerom Božidarom Bandovićem nakon četiri evropske utakmice, ili čak i TSC, koji je za sada odigrao samo tri meča na međunarodnoj sceni. Sve je to bilo za očekivati, ali smo se stabilizovali. Radimo neke istorijske stvari, nama je praktično jedna utakmica sa Dečićem odlučivala da li ćemo biti šampioni. Prvi put smo imali A reprezentativca kojeg smo prodali, prvi put se za naše igrače raspituju drugi klubovi. Susrećemo se i sa naglo povišenim očekivanjima ovdašnje javnosti od maltene dojučerašnjeg drugoligaša, ali sve su to faze kroz koje klub mora da prođe dok kontinuirano raste“, zaključio je 49-godišnji stručnjak.

Kao da nije bilo dovoljno. Dve utakmice (u Leskovcu 1:0 za Radnički, u Podgorici 2:1 za Mornar), produžeci, penal serija. Sad i takozvano treće, ili koje je to već po redu, poluvreme...