Niko mu nije bacao bisere, sam je zasijao: Union Berlin otkupio Andreja Ilića za 7.500.000 evra

Od pakla do raja, do je bio put Andreja Ilića od kad je stigao u Union Berlin kako pozajmljeni igrač Lila. Čitavu polusezonu je proveo van bilo kakve konkurencije za tim, mučile su ga povrede, u jednom trenutku je situacija otišla toliko daleko da je Lil čak razmatrao da raskine pozajmicu. Međutim, preko noći se sve promenilo. Na klupu Uniona seo je Štefen Baumgart i više ništa nije bilo jasno. Neverovatna radna etika srpskog napadača se eksenctričnom treneru veoma dopala, a kao produkt svega, Ilić je zablistao i na 16 utakmica u Bundesligi postigao sedam golova.

Dovoljno da su čelnici tima iz istočnog dela prestonice Nemačke rešili da aktiviraju otkupnu klauzulu u visini od 7.500.000 evra, ostaje samo da Andrej potpiše ugovor,i to na četiri godine, saznaje Mozzart sport. Ilić će postati jedan od najskuplje plaćenih igrača u istoriji kluba, tačnije - četvrti. Ispred njega su Robin Gosens (13.500.000), Josip Juranović (8,550.000) i Taivo Avonji (ista cifra). Union Berlin je u nedavno završenoj sezoni zauzeo 13. mesti, iako je dobar deo proveo u borbi za opstanak, čak je u jednom momentu bio pretposlednji, ali uspeo je da se spase, dobrim delom i zbog golgeterske eksplozije momka koji kod prethodnog trenera Boa Svenson uglavnom sedeo na tribinama, a prednost je imao Džordan Sibači - amerikanac nije postigao nijedan gol na 18 utakmica.

Činjenica da je Union rešio da odreši kesu za njega, verovatno znači da će sledeće sezone biti startnih 11 sa još većom minutažom i očekivanjima nego što je to bio slučaj do sada. Strpljenje i rad su se Iliću ponovo isplatili. Baš kao što je to bio slučaj u svim prethodnim klubovima gde je bio. Iako je često bio otpisivan, potcenjivan, ili stavljan na pogrešne pozicije (u mlađim kategorijama Partizana čak igrao štopera), ništa ga nije pokolebalo. Dokaz toga nije samo ovih sedam golova u Bundesligi, nego i činjenica da je do tog nivoa došao igrajući najpre u Letoniji za RFS, a onda u Norveškoj za Valerengu. Nije baš da su pred njega bacali bisere, štaviše, Andrej je sam morao da zasija i - zasijao je.

Imao je ponude iz Rusije, Belgije i Holandije. Verovatno bi tamo dobio adekvatnu minutažu, međutim, nije hteo da ide i čekao je šansu u Lilu, ali trener Bruno Ženesio je verovao drugim igračima, ponekad ne želeći da komentariše Andrejeve igre u Bundesligi. Sad se možda i češe po glavi i pita se "šta bi bilo da smo ga ostavili?", možda ne bi zavisili samo od Džonatana Dejvida, nego bi imali još jednu adekvatnu opciju u napadu. Čak je i u Lilu imao maler, zato što se povredio na debiju i to samo sedam minuta pošto je ušao u igru. Andrej je posle svega pokazao da je jači od svih pehova i da kad je zdrav, može da predstavlja ozbiljno pojačanje za klubove iz pet najjačih liga. Ovih 7.500.000 evra koje je Union Berlin izdvojio za njega su još jedan pokazatelj toga ili kako je jedan od ljudu koji su imali priliku da prate njegovu karijeru rekao "ovaj mali je uporan kao mazga, zato će i uspeti!".