Umesto prečke, prvi gol Mijatovića od povratka u Partizan

Konačno – gol! Jeste pri nepovoljnom rezultatu, možda neće mnogo značiti, ali je makar nešto pohvalno uradio Predrag Mijatović otkako se vratio na Topčidersko brdo. Dosadašnja pojavljivanja u javnosti bila su prečesta, a neretko na granici tabloidnih, a poslednje - pogodak u metu. Ako je tokom obraćanja navijačima sa raznih televizija i sa prethodne dve konferencije u Humskoj delovalo kao da šutira u prečku, kao onomad u Tuluzu, u ponedeljak je napokon pogodio metu.

Prva osoba koja je direktno prozvala prethodne rukovodioce za nepočinstva u desetogodišnjem mandatu bio je upravo član Radne grupe zadužen za sportska pitanja. Odmah na početku može da se diskutuje da li je njegov posao da se bavi novcem, dugovima, procentima, tužbama i čituljama, ali kad već niko drugi nije – hteo ili smeo – bivši reprezentativac je uradio ono što je trebalo odavno. Udariti iz kluba na Milorada Vučeliča, Miloša Vazuru i Ivicu Ilijeva, jer je zbog njih – da, da, nema zbog koga drugog – Partizan sad na najnižim granama otkako je Mijatović ugledao svet. A ima tome 56 godina.

Ko je hteo da sluša, mogao je da čuje da su Vučelić, Vazura i(li) Iliev radili na štetu crno-belih omogućivši igračima procente prilikom naredne prodaje; da su survali klub u dubiozu tešku 53.000.000 evra; da su huškali dobavljače ili poverioce da tuže crno-bele tek kad su otišli, a samo što su novi čelnici došli; da su čak i čitulje u Večernjim novostima hteli da naplate. Da su ostali, verovatno bi u potpisu stajalo: Pokoj duši, Partizanu. Ovako, narod je mogao bliže da se upozna sa njihovim i nepočinstvima njihovih saradnika. Ako nije znao...

Rasim Ljajić i Milka Forcan su tek zagrebali o toj temi, Danko Lazović nije želeo da zalazi na nepoznat mu teren, nije ni Mijatovićevo da priča o finansijama, ali kad već niko drugi nije, Peđino izlaganje ostavilo je snažan utisak da bi se trebalo obračunati sa bivšima. Jedini je problem što klub nema mogućnost da pokrene procese ili pozove prethodnu garnituru na odgovornost. To će morati neko drugi. Ako hoće. A dosad nije, tako da...

Ostaje Mijatoviću da pominje i opominje. Samo što i on ne bi trebalo da koristi nagomilane probleme doveka kao izgovor. Takvi su da izgleda kao da će proći tri, četiri godine da bi Partizan stao na zelenu granu, međutim, zamka u koju bi zajedno sa ostalim rukovodiocima mogao da upadne jeste ista ona u kojoj su uhvaćeni Vazura i kompanija kad su nasledili Dragana Đurića. Svaki put kad bi bili u problemu (čitaj, uvek) pominjali bi nasleđene dugove, kosture iz ormara, tužbe bivših igrača i trenera, raznih firmi... Isto ono što rade i aktuelni rukovodioci. E, to je zamka.

Vazura, Vučelić i njihovi poslušnici su kukali godinama na Đurića; Mijatović valjda neće godinama na njih, jer bi to onda bilo „baba za dedu, deda za repu“. U redu, potrebno je s vremena ne vreme ukazivati na zlodela prethodnika. Nikako kao alibi, nego da se takvi trendovi zaustave i nikad više u Humskoj ne pojave.

Problemi se rešavaju tako što se s njima uhvati u koštac. I radi. Drugačije od prethodnika, da ne bi sledeći, jednog dana, sazvali konferenciju na kojoj bi rekli: „Gledajte šta je uradio onaj Mijatović, to je skandal!“ Koliko god da traje. A čuli smo da planira da dugo bude u Partizanu.