Barselona večeras ne spava. Barselona večeras ne priča, ona peva. Pleše. Smeje se. Grli prolaznike i nepoznate. Jer Barselona je ponovo šampion Španije i to se slavi baš onako kako dolikuje ovom gradu, na ulici, sa muzikom, sa narodom, sa dušom.

Fudbaleri Barselone, predvođeni Hansijem Flikom, ukrcali su se u autobus sa otvorenim krovom i krenuli u defile kroz srce Katalonije. Povorka je krenula u 18.00 sa stadiona Kamp Nou, a cilj je, simbolično, Trijumfalna kapija. Kao da žele da poruče: ovo nije samo još jedna titula, ovo je povratak identiteta.

I dok se vozilo kotrlja po avenijama, hiljade ruku se vijore u vazduhu, hiljade glasova skandira, a iz zvučnika para etar stari dobri Manu Čao:
"Rambla pa'quí, Rambla pa'llá, esa es la rumba de Barcelona..."

Ulice žive, dišu, igraju. Deca u dresovima Lamina Jamala mašu zastavicama, starija gospoda u beretkama prislanjaju ruke na grudi i pevaju. I svi kao da govore: "Mi smo Barselona. Mi smo Rumbo del alma." (U bukvalnom prevodu "pravac duše" ili "put duše").

Sa svakog balkona po neki barjak, sa svakog prozora pesma. U rukama deca drže improvizovane pehare, neki su čak štampali Flikovu sliku i zalepili preko starog postera Ćavija. Uzduž cele trase, sve od Ešamplea do Gotske četvrti, Barselona je postala jedna dugačka, razigrana, razdragana Rambla.

I baš kako Manu Čao kaže:
"Le merce Bibi Malena, le merce perro chaval, le merce la policía, le merce Abdu Lila, le merce Madmuasel até ponte de Avignon..."
Večeras rumbu igraju svi. I mladi i stari, i policajci koji čuvaju red, i turisti koji ne znaju tačno šta se dešava ali znaju da su na pravom mestu. Čini da se čak i vozač autobusa nakratko uspravio, podigao ruku i viknuo „Visca Barça!“.

A unutar autobusa – prava žurka. Igrači snimaju storije, neki pevaju, neki su već promukli. Pedri nosi megafon, Arauho baca konfete, a Lamin Jamal… pa Lamin deluje ćutljivo, gleda sve to i smeška se kao neko ko zna da je ovo tek početak.

Barselona večeras nije samo šampion, nije samo grad, nije ni samo klub. Barselona večeras jeste rumba.

I dok su se poslednji taktovi proslave približavali Trijumfalnoj kapiji, a poslednji stihovi Manua Čaoa još jednom odjekivali ulicama, ostaje utisak da večeras nije slavio samo jedan tim – slavi čitav grad, čitava ideja. Jer, kako pesma kaže, "Rambla ovamo, Rambla onamo"… To je rumba Barselone.

Neko sa balkona je puštao vatromet. Svetla su prelivala boje crveno-plave, deca viču „Mesi!“, iako on više nije tu, ali... istina je – on je zauvek tu. U svakom koraku ovog grada, u svakom pasu, svakom driblingu koji deca pokušavaju na pločniku.

Hansi Flik, trener sa nemačkom disciplinom i katalonskim osmehom večeras, konačno, ne deluje kao strateg. Večeras je samo još jedan čovek u autobusu koji zna da je deo nečeg većeg od sebe. Dok mu skandiraju ime, on se hvata za srce i šalje poljubac masi. Prizor koji ni Almodovar ne bi bolje režirao.

A, u podnožju Trijumfalne kapije, dok se šampionski autobus približavao poslednjem stajanju, jedan mali dečak uzeo je dres iz 1992. godine (kada je Barsa prvi put osvojila Kup Šampiona), podihao ga visoko i glasno pevao u kameru
„Rambla pa'quí, Rambla pa'llá...“

Večeras, Barseloni ne treba komentator. Ne treba ni statistika, ni analiza. Večeras joj treba samo pesma, samo rumba.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Sviđa se policiji, gospođici na mostu, brazilskom liku... Od Ramble do Ramble "Rumba de Barcelona"

Uživo

Fudbal

Košarka

Odbojka

Rukomet

eFudbal

Basket 3x3

Hokej na ledu

Bejzbol

Ragbi

Stoni tenis

Najava mečeva