Superliga opet napada, sada kao Jedinstvena: Dve prve lige sa po 16, treća i četvrta sa po 32 kluba

Inicijalni plan joj nije prošao i zato se Evropska Superliga vratila sa novim, rešena da isparira novom formatu Lige šampiona. I stoga je kompanija A22, koja stoji iza kontroverzne ideje o Evropskoj Superligi još jednom prilagodila svoj predlog, potpuno ukinuvši originaldnim format zatvorenog takmičenja, sve u pokušaju da ga učini privlačnijim klubovima, ali i navijačima.

I ne samo da je iznela predlog, već i zvanično podnela zahtev FIFA i UEFA za ovlašćenje da nastavi sa svojom idejom, jer prema odluci Suda pravde Evropske unije iz decembra 2023. godine svako takmičenje u kojem su kvalifikacije inkluzivne i meritokratske i koje su u skladu sa celokupnim kalendarom utakmica može biti zvanično registrovano.

Prošlog decembra, pomenuta kompanija sa sedištem u Madridu, objavila je da odustaje od svog plana iz 2021. godine o stvaranju lige od 20 timova sa 15 stalnih članova, i umesto toga predložila novi format sačinjen od tri lige i 64 kluba, međutim, ni tada nije otkrila po kom bi sistemu klubovi pristupali takmičenju. Ali godinu dana kasnije, izašla je sa novom, jasnom idejom o tome kako bi takmičenje izgledalo, iznevši plan o četvoroligaškom formatu, koji uključuje 96 klubova.

A22 veruje da UEFA i FIFA neće imati drugog izbora nego da joj daju dozvolu za pokretanje takmičenja – ili da makar neće nametati nikakve preventivne kazne klubovima zainteresovanim za ideju – pošto je presudom Evropskog suda pravde iz prošlog decembra presuđeno da su evropska i svetska kuća fudbala prekršile zakon Evropske unije. Tada je UEFA, uz podršku FIFA, zapretila da će izbaciti iz svojih takmičenja 12 klubova koji su potpisali zatvoreni format A22 i nametnula im novčane kazne.

A22 i tri kluba koji su odbili da odustanu od te ideje (Barselona, Real i Juventus koji se u međuvremenu povukao), osporili su tu odluku preko španskih sudova, koji su ubrzo slučaj preneli najvišem sudu Evropske unije. Njegova odluka podržala je pravo UEFA i FIFA da deluju kao upravljačka tela, ali jasno stavila do znanja da moraju da koriste ta ovlašćenja na ‘transaprentan, objektivna, nediskriminatoran i proporcionalan‘ način koji ne blokira nove učesnike na tržištu.

IZGLED NOVOG FORMATA

Prva, mada ne i toliko bitna promena novopredloženog takmičenja tiče se njegovog imena, jer bi se umesto Evropske Superlige zvala Jedinstvena liga. Druga se odnosi na format pa bi umesto dosadašnje tri bila podeljena u četiri lige – Zvezdanu, Zlatnu, Plavu i Sindikalnu (Union), sa po 16 timova u prve dve i po 32 u druge dve lige.

One bi bile podeljene u grupe od po osam klubova – po dve u Zvezdanoj i Zlatnoj, odnosno četiri u Plavoj i Sindikalnoj – u kojima bi svako igrao sa svakim dva puta, po jednom kod kuće i na strani. U prve dve lige četiri najbolje plasirane ekipe iz grupa bi takmičenje nastavile u nokaut fazi, dok bi u druge dve po dva prvoplasirana tima iz svake grupe otišla u narednu, eliminacionu fazu.

A ona bi, dakle, krenula od četvrtfinala, koje bi se igralo u dva meča, kod kuće i na strani, nakon čega bi usledila po jedna utakmica polufinala na neutralnom terenu, i to u istoj nedelji kada i veliko finale.

KVALIFIKACIJE

U prvobitnoj ligi postojala je ideja da se neki klubovi automatski kvalifikuju svake godine, ali se u međuvremenu od toga odustalo. Stoga bi svakoj od četiri lige mogli da pristupe svi klubovi koji učestvuju u elitnim rangovima 55 UEFA nacionalnih saveza na osnovu učinka koji su prethodne sezone ostvarili u domaćem šampionatu.

A da li bi klub išao direktno ili bi morao kroz plej-of bilo bi određeno na osnovu evropskog koeficijenta, što iz Kompanije A22 vide kao objektivan i transparentan način rangiranja klubova.

U Zvezdanu ligu čak 12 klubova bi se planisalo direktno kroz domaća prvenstva, dva kroz kvalifikacije dok bi preostala dva mesta popunili šampioni Zvezdane i Zlatne lige za prošlu sezonu. U Zlatnu bi direktno učešće kroz nacionalni šampionat osigural devet timova, a preostalih sedam put bi moralo da traži kroz plej-of. Što se Plave lige tiče, tamo bi 14 timova direktno otišlo zahvaljujući učinku u domaćoj ligi, plus 17 kroz kvalifikacije, dok bi poslednje mesto pripalo prvaku Sindikalne lige u koju klubovi mogu samo kroz kvalifikacije.

Na tabeli ispod možete pogledati koliko bi klubova dala koja zemlja u najboljem slučaju, dakle, ukoliko bi svi njeni timovi dobili sve kvalifikacioni mečeve.

Na narednoj tabeli prikazano je koliko bi koja zemlja imala učesnika u Jedinstenoj ligi u najgorem slučaju, odnosno ukoliko bi svi njeni timovi ispali kroz kvalifikacije.