Strah dolazi posle! Čekajte da se „Udarni ovan” pojavi pred kapijom

Nije bio prva želja Mikela Artete, prednjačio je Benjamin Šeško. I da je Edu ostao sportski direktor Arsenala, danas bi verovatno Slovenac podigao šal slavnog londonskog kluba. Njegov naslednik, Andrea Berta, imao je drugačije planove iako je dao šansu Šešku. Klub je procenio da su izdaci za špica kojeg su smatrali razvojnim projektom, a ne gotovim proizvodom, jednostavno previsoki. Kao u igri toplo-hladno, Lajpcig i Beni ostali su u zapećku, a Berta sredinom juna otputovao na Menorku da opipa puls Sportinga.

Posle sastanka na Balearima, klub mu više nije kupovao avionske karte za Nemačku. Išao je tamo gde Sunce jače greje, gde dan traje duže i posle nekoliko letova u Lisabon, pre tri dana konačno dogovorio transfer koji se juče zvanično desio.

Naravno, jedna od najvećih evropskih transfer sapunica ovog leta ne bi se ni dogodila da se na kraju klupski senatori i Arteta nisu saglasili da je Šveđanin glavna meta (od Aleksandera Isaka se odustalo onog momenta kada je Njukasl izborio mesto u Ligi šampiona, Votkins je nakon leta pao u drugi plan, razmišljalo se i o Hulijanu Alvaresu), bombarder kojeg Arsenal neće čekati, egzekutor spreman da sa prvim pojavljivanjem na terenu poželi Premijer ligi dobrodošlicu u svoj svet.

I cena je igrala značajnu ulogu, a uz nju i sve ono što je Đekereš bio spreman da uradi kako bi obukao dres Arsenala, kako bi mu i dvadesetak godina kasnije kod srca stao grb koji je zaljubljeno nosio kao klinac. A išao je reprezentativac Švedske zbog Arsenala prilično daleko. Pristao na smanjenje plate, zaratio sa Sportingom zbog pogažene reči i prekršenog džentlmenskog sporazuma, odbio da se pojavi na julskom okupljanju zbog čega mu je oduzeta mesečna plata od 350.000 evra! Pa ni svi ti napori nisu slomili šampiona Portugalije. Morao je i Đekerešov agent Hasan Četinkaja da se odrekne pripadajuće menadžerske provizije od 10 odsto (oko 7.000.000 evra!?), a kada je Sporting pravio probleme oko karaktera bonus isplate i kada je Mančester Junajted pokušao sa otmicom Šveđanina, drugi strelac Evrope je zagrmeo „Samo Arsenal i nijedan drugi klub”. I kakvu je onda poruku Arsenal primio? Da na Emirejts stiže čovek spreman da glavom probije zid kako bi mu doneo titulu koju čeka od 2004. godine i večnih „Nepobedivih”. Da stiže moderni Berserker, nordijski ratnik bez krzna i mača, ali olujnog sprinta, surovog udarca, sa bogatom paletom improvizacija u šesnaestercu.

Arsenal je dobio čoveka koji ne traži prostor, već koji prostor stvara. Telo atletskog sprintera koji obožava prostore iza leđa čuvara i u čije su štucne švajcarski nožić za protivnički šesnaesterac. Retko kada neće imati rešenje kako da pošalje loptu u okvir gola.

Ponekad deluje kao fudbaler čijim telom ne upravlja taktika, već da taktika uz njega dobija novu formu. S tim u vezi, možda će Arteta morati delimično da modifikuje i prilagodi svoj fudbal novom „target man-u”, da ponekad manje okoliša, zaigra direktnije i fokusiranije na tranzicionu igru.

A opet, u ovom trenutku, u elitnom fudbalu ne postoji fudbaler oko kojeg kruži veća polarizacija mišljenja. Da li je sposoban da isporuči Arsenalu 20+ golova i šampionsku titlulu, uz neizostavne opservacije da je ipak nema iskustava u pet najjačih liga Evrope, da je davao golove raznim Kaza Pijama, Estorilima, Estreljama, Vizelama i Farenseima... Da je od 97 golova, dao 20 iz penala, da je samo pet postigao glavom, a da tim delom tela u takmičarskoj 2024/25 nema nijedan prvenstveni pogodak. Zaista, neubedljiva igra glavom može da bude nedostatak zbog Arsenalovog prepoznatljivog insistiranja na prekidima, ali kao što rekosmo, da bi krenuo ka epitetu blistavog fudbalskog uma, Arteta će morati da menja i prilagođava.

Preispitivači, nepovoverljivci, pesimisti zaboravljaju, a druga škola mišljenja podseća da je prošle jeseni het-trikom rastavio Gvardiolin Siti na proste činioce, da je bio ozbiljan faktor u Ligi šampiona, godinu dana ranije i u Ligi Evrope, da se nadavao golova u derbijima sa Portom i Benfikom, te da se tokom mandata u Koventriju kroz Čempionšip dobro upoznao sa ostrvskim fudbalom u čiji bi intenzitet i duel igru trebalo s lakoćom da se uklopi.

Kuriozitet je da je došao kod trenera oko kojeg poslednje dve godine takođe vlada neverovatna podeljenost javnosti. Da li je pravi čovek na pravom mestu budući da je za pet sezona doneo samo trofeje FA Kupa i Komjuniti Šilda i to na samom startu samostalne trenerske karijere, pitaju se jedni. Drugi će reći da je posle turobnih godina, Arsenal sa Artetom dosegao preko potrebnu stabilnost i da iz godine u godinu napreduje i pomera letvicu.

Možda upravo simbioza Arteta – Đekereš sruši neke i podeblja neke druge narative. Sezona 2025/26 pokazaće šta će isplivati na površinu.

Da je spreman da gine za Arsenal već je pokazao, da ne preza od pristiska govori hrabro prisvajanje Anrijeve 14-ice! Izabrao je sveti dres za mnoge najvećeg u istoriji kluba, jednog od petorice koji su u 21. veku postizali 20+ ligaških golova za Arsenal. Anri je to radio u pet uzastopnih sezona, nakon njega i Emanuel Adebajor, Robin Van Persi, Aleksis Sančez i najsvežije, Pjer Emerik Obamejan koji je davao po 22 gola u uzastopnim sezonama 2018/19 i 2019/20. Međutim, tada je Arsenal bio grupa građana (koju je Arteta sve do jednog najurio iz kluba) bez jasne hijerarhije, vizije, timskog balansa i individualne brojke Gabonca nisu ostavile dubok trag.

Znali su mnogi dupli blokovi Premijer lige prethodnih sezona da zaustave Arsenal u njegovoj, neretko predvidivoj igračkoj kombinatorici. Tobdžije su znale kako sa engleskom aristokratijom, uživali u derbijima, a mučili se sa slabijim rivalima usmerenim prvenstveno na čuvanje sopstvenog gola. Upravo se u tim proklizavanjima protiv Evertona, Fulama i njima sličnih videlo koliko im je nedostajao „Udarni ovan”, poput srednjevekovnih skalamerija za razbijanje kapija i osvajanje tvrđava.

Na nivo Premijer lige prostor u odnosu na Portugaliju biće mu suženiji, ali ne zaboravimo i da će ka Šveđaninu lopte slati majstori poput Bukaja Sake, Martina Edegora, Deklana Rajsa… I da ne zaboravimo još jedan bonus kvalitet 189 centimetara visokog golgetera. Periferni vid i osećaj za dodavanje… 28 (tri sezone zaredom, računajući i Koventri dvocifren broj asistencija) je kroz dve godine u Sportingu rezultiralo golovima saigrača.

Sa Martinom Subimendijem i Kristijanom Nergordom, Arteta je utegao Arsenalov vezni red do savršenstva, a sa Đekerešom navala će dobiti dimenziju nepredvidivosti. Nema pozicije u šesnaestercu iz koje ne može da opepeli, desnom ili levom nogom, sasvim je svejedno. Vicešampion Engleske će u perspektivi biti efikasniji, ali i atraktivniji za oko posmatrača.

Ruke isprepletanih prstiju preko lica kao najava straha. Sejao ga je negativac „Bejn” u “Betmenu” na kojeg proslave golova neodoljivo podsećaju.
„Sada nije vreme za strah, to dolazi kasnije”, kaže Bejn u jednoj od scena kultnog blokbastera.

Đekerešov transfer u Arsenal bio je blokbasterski i čeka se nastavak. Još nije vreme za strah. Sve dok Berserker ne istrči na travu i dok se „Udarni ovan” ne pojavi pred vratima premijerligaša. Strah u očima isijava tek kada (bedem) počne da puca.