Staklena Pepeljuga sa Lavljim srcem ili kako je Depaj postao heroj Atletika

„Memfis je ušao u istoriju Atletika“, komentariše dnevnik AS. Spasonosni gol u poslednji čas, samo koji minut nakon ulaska u igru pretvorio ga je u novog junaka crveno-belih. Nastup Holanđanina u poslednjim trenucima i u produžecima utakmice, zapečaćen neodbranjivim udarcem sa bele tačke - najavom serije penala u koju niko unapred ne bi poverovao, ovaj put je osvojio Metropolitano.

Put koji je Memfis Depaj do sada prešao u Španiji, prvo u Barseloni, i potom u Atletiku bio je pun naslovnica kao „Drama“, „Patnja“ i „Loša sreća“. Neprestane povrede mišića otkada je potpisao za Kolčonerose pretvorile su ga u nepouzdanog, „staklenog“ igrača, ali su one često bile isprepletene sa efikasnošću i atraktivnošću koje gledaoce dovode do besa, jer se pojavljuju tek s vremena na vreme.

Depaj je svestan da može bolje, ali nije besan. Bes je ostavio u svojim ranim godinama, za oca iz Gane koji ga je napustio kada je imao četiri godine, i kuću u koju ga je dovela majka Holanđanka, kao tamnoputu Pepeljugu koju su zla polubraća i polusestre zvali majmunče, tukli i istezali uši kleštima. U PSV-u Filipa Kokua su mu, otkrivši veliki potencijal, dodelili lajf kouča, da ga oslobodi trauma i agresivnosti, što ga je opet pretvorilo u redovnog posetioca žurki, ljubitelja svih vrsta luksuza i neprestanu temu tabloida. Ovo ga je rano osudilo na klupu u Mančester Junajtedu koji ga je od PSV-a kupio za 35.000.000 evra i zauzvrat samo tražio da se fokusira na fudbal.

Ipak, Memfisove fudbalske sposobnosti nisu dovođene u pitanje. Pre odlaska u Englesku bio je, sa samo 20 godina, najbolji strelac holandske Eredivizije, a nakon neuspeha u Mančesteru, novu priliku je dobio u Olimpiku iz Liona, gde je proveo skoro pet sezona, pomogavši timu da se bori za titulu i da stigne do polufinala Lige šampiona.

Bio je reprezentativac Holandije od najmlađih kategorija, deo tima koji je osvojio bronzu na Mundijalu u Brazilu 2014. Ronald Kuman ga je odlično znao i doveo ga je za sobom u Barselonu. Memfis je stigao sa iluzijom da će zaigrati sa Mesijem, ali samo koji dan kasnije kolo sreće se okrenulo, i umesto igre i uživanja dobio je tešku ulogu da sa ostatkom tima nadomesti odlazak najveće zvezde. 

Nakon dobre prve sezone, u drugoj je postao potpuno nevidljiv. I tada ga se setio prijatelj kojeg je nedavno pre toga stekao u glavnom gradu Katalonije. Antoan Grizman je ubedio Simeonea, Migel Anhela Hila i samog Memfisa da njih dvojica moraju da igraju zajedno.

„U španskom fudbalu ne postoji napadački par sa više mašte i više kvaliteta u povezivanju“, piše Dijego Tores za El Pais i dodaje da su ih samo povrede sprečile da ostvare svoj plan. U sredu su se zakratko podudarili u najboljem izdanju, na nesreću Intera.

„Trudim se da se uklopim i istovremeno istaknem“ nedavno je objasnio Holanđanin koji sebe smatra „drugačijim igračem“. Osim što ne pati od nedostatka samopouzdanja, drugačiji definitivno jeste. U svakom smislu. Simon Zvartkruis, novinar koji je pre nekoliko godina sastavio njegovu biografiju „Lavlje srce“ tvrdi da „sa Memfisom uvek možete očekivati neočekivano“.

Pored fudbala više godina je i rep muzičar, a njegov najveći hit „No Love“ preslušan je preko 12.000.000 puta na Spotifaju. Žurke i dalje voli, što je nedavno pokazao u velikom stilu za svoj 30-ti rođendan u madridskom Kazinu – gde su gosti bili i mnogi igrači Reala. Grizmanu je za jubilej poklonio zlatni prsten u stilu NBA, a nedavno nam je prikazao i svoj najnoviji Ferari. Za vreme pandemije mu je društvo pravilo mladunče lava i tigra, na užas društava za zaštitu životinja. Uz to, ima svoj modni brend i posebno zna da iznenadi (i razveseli) okolinu modnim kombinacijama.

Ova ekscentrična ličnost se i te kako primećuje i na terenu. Voli spektakl i rizikuje da bi ga gledaocima pružio. Što deluje pomalo šokantno na Metropolitanu, stecištu gladijatora i radnika. Kolut napred sa pokušajem da izvede scorpion kick protiv Lacija primer je egzibicije na koje Kolčonerosi nikako nisu navikli, a možemo samo da zamislimo Simeoneovu „sreću“. Uvek deluje pomalo preterano, na ivici gubljenja lopte ili ravnoteže dok se oslanja na odbrambene igrače. Međutim, istovremeno ostavlja utisak da je u stanju da izvede svaki potez koji zamisli, u čemu često i uspeva.

Čolu je jasno da je Memfis kvalitetniji igrač od Morate. U stanju je da kreira igru dalje od kaznenog prostora, da drži loptu u nogama, uz sjajne kombinacije, kontrolu lopte, i ubitačne udarce na gol. Katalonski Sport se pita šta još treba da učini da bi ga stavio u prvu postavu.

Sa polupovređenim Grizmanom i protiv svog bivšeg kluba, Barselone, večeras ćemo ga verovatno videti. Ali na duže staze, Simeone i Atletiko traže kontinuitet za povremene bleske magije i spektakla. Žele Memfisa u punom sjaju.