Šta su Maradona, Mesi i Kristijano u polju, to je Kurtoa među stativama

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)

Čuvenoj frazi da čovek u životu treba posaditi drvo, odgojiti dete i napisati knjigu, u poslednje vreme se dodaje i - napraviti dokumentarac. Dugačkom spisku serija i filmova koji svedoče o fudbalerima, klubovima, trenerima, takmičenjima i koji neprestano niču na internet platformama, želeo je doprinese i Tibo Kurtoa. Po vlastitim rečima, da bi pokazao kako je tekao oporavak od prošlogodišnje povrede i koliko je teško gledati utakmice sa tribina.

Belgijanac se vratio pred kraj prošle sezone i branio pet mečeva, sačuvavši mrežu netaknutom u finišu Primere i Lige šampiona, u kojema se Real krunisao sa oba trofeja. A u sezoni 2024/2025 obećava da će sve nastaviti, u najmanju ruku po starom, ako ne i bolje. Dok u prvim kolima prvenstva i na premijeri u novoj Ligi šampiona, njegove kolege iz suparničkih timova kao Ter Štegen i Oblak deluju nesigurnije nego ikada, Kurtoa ponovo plaši napadače sa svojom džinovskom figurom među stativama, iako je u subotu veče protiv Espanjola postigao – autogol!? A u medijima je postala aktuelna debata o tome da li je zasenjen i Iker Kasiljas, iznenađujuća ne toliko zbog izbora jednog ili drugog, koliko zbog činjenice da je Real tako brzo uspeo da pronađe još jednog vanserijskog golmana.

Protiv Sosijedada minulog vikenda, Kurtoa je odigrao svoju 100. utakmicu bez primljenog gola, dok je u Ligi šampiona, protiv Štutgarta, praktično sam zaustavio Nemce i zalečio prosečan start Reala u Evropi. Nakon što je proglašen za MVP-a ovog poslednjeg meča, sam Kasiljas je objavio poruku: „The best“ na društvenim mrežama, dok je Santjago Kanjisares bio izričitiji u pohvalama: „Kurtoa je Maradona, Mesi, Kristijano na mreži. Najbolji golman kojeg sam video u životu“.

Crvenim tepihom na premijeri dokumentarca „Kurtoa. Povratak broja jedan“, koji se od 20. septembra može videti na platformi Prajm video, prošetao je skoro celi tim Reala. Serija od četiri epizode je prvenstveno bila zamišljena kao priča o golmanima, ali se pretvorila u svedočanstvo o tome kako se fizički i mentalno prevazilaze teške povrede koje nekada sportiste izbacuju iz ringa privremeno, ali su ponekad u stanju da im unište karijeru.

Prva epizoda počinje vriskom Belgijanca na treningu i rečju koja je najveći bauk svakog fudbalera – ukršteni ligament. Operacija, oporavak, a zatim beskonačno jačanje mišića u teretani i golmanski treninzi u ležećem položaju koji su konačno potrajali celu sezonu. Kada je u martu pomislio da može da se vrati, pretrpeo je još jednu povredu – i to meniskusa drugog kolena. Sasvim dovoljno da mentalno obori svakoga, ali... Golmani su posebna sorta, a Kurtoa je poseban golman. Takav da je čak i Real Madrid odlučio da ga čeka, i stavi u igru u finalu Lige šampiona, bez obzira što se Andrej Lunin pokazao kao zamena na nivou.

Kurtoa tvrdi da je sada bolji, snažniji. Noge su mu jače i sa trenerom golmana, Luisom Ljopisom mnogo je radio na igri nogom. Ako je postojala mogućnost poboljšanja, „Tibu“ ju je iskoristio:

„Sada sam kompletniji golman“.

Nije neophodno da objašnjava. Dovoljno ga je videti. Real još uvek nije pronašao pravu igru ove sezone. Greši u presingu i u odbrani, nije uverljiv, ni pouzdan. Kurtoa se vratio kao da se ništa nije dogodilo, i bez imalo stresa radi svoj posao izvanredno kao i uvek, da bi timu dao mogućnost da se sabere. U pravu je Santjago Kanjisares, i u pravu je novinar Asa, Tomas Ronsero, kada kaže da se radi o golmanu koji trenutno, ali i ne samo trenutno, ima najveći odlučujući uticaj na rezultate. Dovoljno je videti finale protiv Liverpula 2022, sa 12 odbrana, od kojih će neke ući u anale sprečenih pogodaka. 

Gigant pred golom je specijalista da koristeći veličinu zakloni potpuno viziju napadaču, ali i da se brzo istegne ako bi neko pokušao da ga predribla. Veoma ga je teško pobediti u vazduhu jer je viši čak i od mnogih Realovih košarkaša, ali ni igra nogama mu nije slaba tačka, i ako je verovati, od ove sezone ju je još doterao.

Konačno, Kurtoa je oduvek imao izuzetan osećaj za čitanje igre i protivničkih napadača koji je sa vremenom dodatno izoštrio. Pre dve godine je u podkastu „Thibaut talks“, na primer, objasnio kako brani jedanaesterce i osporio mnoge koji smatraju da je uspešnost penala u najvećoj meri sreća. Ili da Real Madrid pobeđuje zbog „magije“. Od statistike izvođača, njihovih poslednjih penala, trikova koje koriste, pa do dužine zaleta – postoji ogroman broj informacija koje iskusan čuvar mreže može da primeni pre nego što se baci na jednu ili drugu stranu.

Reuters

U dokumentarcu, međutim, vidimo da nije uvek bio golman. A da nije uvek bio ni visok. Počeo je kao levi bek, a kada je prebačen na golmansku poziciju u mlađim kategorijama Genka, konkurentski čuvar mreže je bio čak pola metra viši od njega. Čak i kada je sa 17 godina debitovao u belgijskoj prvoj ligi, nije dosezao dva metra sa kojima sada blokira napadače. Ono što je na izgled imao uvek je sigurnost u svoj talenat.

Jedan od zaslužnih za osvajanje belgijske lige 2010/11 praktično nepobeđenog Genka, shvatio je da mu je Belgija postala mala. Od Genka ga je kupio Čelsi, da bi odmah potom počela njegova madridska avantura – ona crveno-bela. Stigao je u Atletiko samo koji mesec pre Dijega Simeonea, doživeo uspon, ali i ostao na samo koračić od trofeja Lige šampiona koji je, kasnije će se pokazati, bio odlučan da stavi u svoju vitrinu.

Na putu ka finalu Lige šampiona 2014, kada je izvučen par Atletiko - Čelsi, Žoze Murinjo je zahtevao da se aktivira takozvana „klauzula straha“. A kada je UEFA odbila da zabrani Kurtoi da igra protiv kluba u čijem je vlasništvu, zapretio je golmanu da će narednu sezonu sedeti na klupi. To na kraju nije mogao sebi da priušti, iako je takmac u Čelsiju još uvek bio legendarni Peter Čeh.

Kurtoa je hteo da se vrati u Madrid – što iz privatnih, što iz profesionalnih razloga. Potpisao je za 2018. i ljuti protivnici su mu se pretvorili u klupske kolege. A ovakve izdaje Atletiko ne oprašta. Pre prvog derbija na Metropolitanu, ploča sa njegovim imenom je pokrivena plišanim pacovima, a ka njegovom golu je celo poluvreme sa juga stadiona letelo sve što su Kolčonerosi stigli da dohvate.

„Sada sam na pravoj strani istorije“, bila je rečenica koja je razgorela bes crveno-belih.

Tražili su izvinjenje koje nisu dobili.

„Derbiji bude ekstremne emocije, to je njihov čar“, objašnjava sada Tibu.

Verovatno ga zbog toga i nije interesovalo da smiri duhove.

Nije bežao od polemike ni u belgijskoj reprezentaciji. Kada je Boba Martinesa zamenio Domeniko Tedesko, nekada najboljem golmanu Mundijala 2018. zasmetalo je mnogo štošta. Prekipelo mu je kada mu je novi selektor uskratio kapitensku traku upravo u meču koji je obeležio stoti nastup Kurtoe sa Crvenim đavolima i kada je njihov privatni razgovor o tome javno izneo na pres konferenciji.

Više se nije vratio, pa sada reprezentativne pauze koristi kao odmore koji obećavaju da će, u sezoni u kojoj će umor generalno biti veliki problem, njegova figura na golu biti zaista zastrašujuća. Ono što je sigurno je da samog Tibua teško da iko i išta može da zastraši. Čak ni ukršteni ligament.