Slom čuvene Sampdorije: Kad se nesposobnjakovići zaigraju vođenja kluba

Utorak 13. maj 2025. godine. Stadion Romeo Menti u Kastelamareu. Proćelavi čovek po završetku utakmice odlazi među navijače da ih poslednji put u sezoni pozdravi. Pognute glave ulazi u tunel i kreće se ka svlačionici. Tamo ga sve stiže. Prekrio je lice šakama i počeo da lije suze. Atilijo Lombardo, jedna od najvećih legendi Sampdorije - svestan je, ovo je kraj. On barem pamti slavne dane, kad je tim iz Ligurije bio neko i nešto, baš kao i njegovi saborci sa kojima je trenutno tu - Roberto Manćini i Alberiko Evani. Sva trojica sad doživljavaju da se njihov voljeni klub nalazi u bolničkoj postelji, slabašan, iznemogao. Priključen na aparate.

Sampdorija je ispala u Seriju C. Tako nešto se nikad nije desilo u 79 godina dugoj istoriji kluba. Ovakavog scenarija su se navijači probojavali jer je sve bazdilo da će se nešto tako i desiti. Još u sezoni 2022/23. kad je Samp bio poslednji sa 19 bodova i tri pobeđene utakmice. Ta sezona u elitnom rangu bila je kao ptica zloslutnica za sve ono što će se desiti, a čija je kulminacija došla ove sezone.

Klub sa omčom oko vrata u vidu duga od 175.000.000 evra, skroman igrački kadar i tri promene trenera. Ulazilo se u restrukturiranje i činilo se da stvari kreću na bolje, samo da bi se kasnije utvrdilo kako većina akcija kluba pripada misterioznim singapurskim investitorima koji su uložili 100.000.000, a klub nije znao kako isti novac da vrati. Krenula su previranja u klubu, navijači su bili besni, a izlazak iz mraka još nije bio na vidiku, kao što ga nema ni sad. Kako je to odlično opisano u stihovima Ekatarine Velike.
"Ovde je neko opet napravio grešku, opet je neko hladno tonuo do dna, želim da znam, želim da znam, ko krije tajnu poraza".

Čovek koji je napravio grešku i koji možda i krije tajnu Sampdorijinog poraza ove sezone zove se - Pjetro Akardi. Dobio je ulogu sportskog direktora sa veoma širokim ovlašćenjima. Na mestu trenera u tom trenutku je bio Andrea Pirlo. Akardi je pred medijima govorio kako je čuveni as Milana i Juventusa nosilac projekta Sampdorijinog povratka u Seriju A, nakon što je godinu dana ranije ekipu izvukao iz donjeg dela tabele i odveo je u plej-of. Problem je što je Akardi zapravo radio Pirlu iza leđa, vodivši pregovore sa Pipom Inzagijem. Pirlo je dobio otkaz posle tri utakmice, a nakon njega na klupi su bili Andrea Sotil, Leandro Semplići i sada Alberiko Evani. Akardi je potpuno pogubio konce.

Ništa manju odgovornost za kolaps Sampdorije ne snosi ni predsednik Mateo Manfredi. Iako je znao kakva je finansijska situacija, nije sprovodio skoro nikakve mere. Dorija je po ukupnim zaradama igrača bila druga u Seriji B. Prvi je bio Sasuolo koji je na dominantan način izborio plasman u viši rang. Manfredi za to nije mario, rešio je da uloži 45.000.000 evra kako bi se klub ekspresno vratio u društvo najboljih. Navijači su inicijalno bili u euforiji, ali je tu istu euforiju zamenila strepnja, pretnje, crtanje grafita po trening centru i na kraju - protesti. Pritisak je bio toliki da su igrači i stručni štab u dva navrata morali da se sklone na tajnu lokaciju u Nemačkoj. Nije im pomoglo.

©Reuters

A nije moralo ni da bude sve baš ovako tragično i tmurno. Vratimo se u kraj sedamdesetih, tačnije 1979. godinu. Doriju je tad preuzeo Paolo Mantovani, od omraženog Glauka Loli Getija koji je pristao na prodaju samo pod uslovom da nova uprava preuzme tadašnji dug od 35.000.000.000 lira. Mantovani je pristao i postao predsednik sa punim radnim vremenom, uprkos tome što je imao jak srčani udar i morao je da ugradi pet stentova. Iz Bolonje je doveo supertalentovanog Roberta Manćinija, da bi nedugo zatim otputovao do Kremonezea i vodio šestočasovni razgovor sa Đanlukom VIjalijem nagovorajući ga da dođe na stadion Luiđi Feraris. Čak je bio vrlo blizu da dovede i Roberta Bađa. Zamislite samo ovaj trio u isto vreme i u istom timu.

Posle toga su usledili dolasci Grema Sunesa, Trevora Frensisa, Đanluke Paljuke, Amadea Karbonija, Atilija Lombarda, Srećka Kataneca, Toninja Sereza, Siniše Mihajlovića... Od ranije su tu već bili Pjetro Vjerhovod i Moreno Manjini. Sampdorija je počela da raste kao kvasac, Mantovani jeste trošio puno novca, ali je bio i matematički precizan. Veliki klubovi su počeli da se raspituju za zdravlje Dorijinih igrača. Prvi među njima - Silvio Berluskoni. Čuveni Il Kavaljere je helikopterom došao do trening centra i Mantovaniju kratko i jasno rekao "želim Vijalija". Paolo se složio, ali Vijali nije, toliko je zavoleo Sampdoriju da je odbio skoro duplo veću platu koju mu je nudio Milan.