Skauzer našeg tima biće jedan od mnogih u kraljevskoj palati

Tada se Aleksander Arnold oglasio u miks zoni. U svakom narednom intervjuu za vlasnike tv prava, priča o njegovom ugovoru, potencijalnom odlasku, budućnosti bila je tabu tema.

Liverpul je pre kraja 2024. godine odbio ponudu Real Madrida od oko 25.000.000 evra da Trenta dovede na Bernabeu šest meseci pre kraja sezone. Englez nije talasao, ostao je profesionalan do kraja, dočekao da drugu titulu u Premijer ligi proslavi sa krecatim Enfildom.

Verovatno je i tada, dok je otpozdaravljao publici koja mu je skandirala „The Scouser in our team (Skauzer u našem timu)“, doživeo momenat introspekcije i pitanje, treba li da napusti one što im je za života ostavio uspomenu na najčuveniji korner u istoriji Enfilda (Da, znamo svi koji je…). Šta god da je, gledajući užarenu, crvenu tribinu tada prošlo kroz njega, odluka se nije promenila. Znao je da novi stepen fudbalskog napretka može da doživi samo van zone komfora.

Trent na proslavi titule (Reuters)

Sudeći na osnovu Atletikove priče, koju su potpomogla svedočenja neimenovanih izvora bliskih fudbaleru, prve maglovite misli o napuštanju dečačkog kluba Trentu su se javile 2023. Tada je prvi put u karijeri ušao u poslednje dve godine ugovora. Verovao je da će novi potpisati pred takmičarsku 2023/24, kada mu je Jirgen Klop namenio ulogu zamenika kapitena (nakon Milnerovog odlaska). Usledio je natabilan period u sportskom sektoru sa promenama direktora, a onda i meteorit na Enfildu oličen u najavi Klopovog odlaska. Dok je prioritet novog prvog operativca Ričarda Hjuza bio Arne Slot kao zamena, vreme je prolazilo. Trent je aprila prošle godine dobio ponudu da produži saradnju, ali tada je već mozak bio podeljen na dve particije.

Bes i razočaranje će mnoge Redse navesti da napadnu Trenta u žustrim raspravama po mrežama ili pabovima, neosnovanim tvrdnjama kako je krenuo putem novca. Lako oboriva teza budući da je u Premijer ligi mogao da postane jedan od najplaćenijih defanzivaca, a da će u Realu ući o određeni platni razred, daleko od Embapeovog, ispod Vinisijusa i Belingema, koji ga čeka raširenih ruku u Madridu. Svakako će dobiti bonus za potpis, ali da je zaista novac pričao, njegov agent bi već od prvog januara započeo licitaciju po Evropi.

Reprezentativac Engleske je na pameti imao samo jedan klub i ko može da ga krivi što je poželeo da zaigra za Real Madrid? Odlazili su Kraljevski klub ‘99 Stiv Mekmanaman, pet godina kasnije Majkl Oven kao vlasnik Zlatne lopte i verovatno najtalentovaniji Englez koji je zarolao loptu…

Idealan trenutak da rekreiramo reči koje je Jirgen Klop uputio Filipeu Kutinju 2017. godine kao poslednji pokušaj da ga odvrati od odlaska u Barselonu (mada je Liverpul od tog transfera zaradio 135.000.000 evra).
„Ostani ovde i klub će napraviti statuu u tvoju čast. Otisni se u Barselonu, Bajern ili Real Madrid i bićeš samo još jedan od mnogih.“

Barselona je progutala Kutinja, kao što je Majkl Oven nestao među Galaktikosima. Zato omaleni majstor fudbala danas ne voli da ide na Enfild, jer zna da mu ljubav tamo nije uzvraćena. Iako je svakim sprintom i slalomom, isti taj Enfild svojevremeno dizao sa stolica i bacao u trans.
“Trenutak kada sam odlučio da odem u Real Madrid je trenutak kada sam izgubio kontrolu nad svojom karijerom i percepciju o njoj”, otovrio se pre nekoliko meseci Oven čije su reči gotovo da mogu da budu upozorenje za Trenta. Sigurno se i Majkl pita šta bi bilo kada bi bilo da je ostao u Liverpulu. Da li bi bio najbolji strelac u istoriji kluba, da li bi Redsi ranije prekinuli šampionsku sušu, da li bi mogao u istu rečenicu sa Stivenom Džerardom (iako nije skauzer)?

Statuu ispred Enfilda imaju Bob Pejsli, Bil Šenkli i Džo Fegan, osvajači Kupa Evropskih šampiona sa Liverpulom u 20. veku. Nema je ni Stiven Džerard, mada je statua iz Klopove izjave više metafora. Naravno, ne bi je dobio ni Kutinjo, niti bi bila sagrađena Trentu sve i da je ostao do poslednjeg dana igračke karijere i još koji put pokorio Premijer ligu ili Evropu. Ali dok je pričao o statuama, Klop je ustvari pričao o emocijama. Jače su i postojanije od bilo kakvog spomenika. Koliko grad koji je disao za vas može da bude surov kada ga napustite i kako grad u kojem ste samo stranac lako može da vas usisa i proguta.

Kako reče Majkl Oven u intervjuu iz novembra prošle godine - “Trent ima moj broj telefona.“

Ako ga je zvao za konsutaciju, Trentu su jasne posledice njegovog izbora. Sigurno je svestan da je slavlje na Enfildu upravo postalo davna prošlost. Da se šou nastavlja bez njega, da u klubu već aktivno razmišljaju o zameni, da se navijači okreću preostalim herojima.

Devet godina imao je iza sebe grad i stadion koji mu je čuvao leđa… Koji ga nikada nije ostavio samog dok je jurio za svojim snovima. Na ulicama Liverpula ostaje mural običnog Skauzera koji je ostvario svoje snove, spakovao kofere i krenuo na daleki put u nepoznato, u grad u kojem će biti sam češće no što je navikao.
"Ovaj klub je bio ceo moj život – ceo moj svet – 20 godina. Od Akademije pa sve do sada, podrška i ljubav koju sam osećao od svih unutar i van Liverpula ostaće sa mnom zauvek."

Trеntova ljubav ostaje, ali teško da će ikada više biti obostrana. Nekada dečak sa ulica Liverpula, heroj Enfilda, ljubimac grada... Od danas i zvanično stranac koji je ostrvsku palatu zamenio velelepnijim zamkom. Mural će vremenom bledeti i teško da će i ko poželeti da se lati farbe, boje, spreja i obnovi uličnu umetninu. To je deo ceha koji plaćate kada poželite život na najvišoj fudbalskoj nozi, daleko od korena.