M. RadičevićSaša Stamenković za Mozzart Sport: Dok me zdravlje služi, neću izgovoriti - dosta je bilo
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | sub. 31.05.25. | 08:04
Prekaljeni čuvar mreže govorio o još jednoj uspešnoj sezoni, porodici, Crvenoj zvezdi, kolegama...
Neko je jednom rekao, kasnije i napisao da su golmani kao vino, što stariji, to bolji. U nekim prilikama, bez namere da se neko naljuti ili daleko bilo nađe uvređenim, ova izreka je nekada znala da bude obična poštapalica ili izraz kojim bi trebalo tek da se nešto kaže, da se pojača epitet, istakne kompliment... Pa ipak, u slučaju Saše Stamenkovića, golmana Mladosti iz Lučana, izreka je apsolutno na mestu i imala je mali “milon” potvrda i opravdanja.
Sada nabrajati sve od početka karijere prekaljenog čuvara mreže, do današnjih dana, zahtevalo bi mnogo prostora, previše informacija, a u takvim okolnostima, kao po nekom nepisanom prvilu, obično nešto bude zaboravljeno, a onda se ispostavi da je baš to bilo najvažnije. Mnogo je toga što popularnog Stamenka svrstava u red golmana koji su ostavili više nego upečatljiv trag u srpskom fudbalu.
Izabrane vesti
Koliko je među stativama požrtvovan, dominanatan, više nego pouzdan, dotle je van terena iskren, druželjubiv, obično nasmejan. Tako je i razgovor za Mozzart Sport počeo upravo negovim pitanjem:
“Izabran sam za najboljeg golmana?”
Ni sledeće pitanje nije bilo potrebno:
“Lepo, baš lepo... Još se moje ime našlo i u timu sezone, pa kako da ostanem ravnodušan posle takve jedne odluke. Kada takvo priznanje stigne od “sedme sile” onda ne može da me ostavi ravnodušnim, taman da sam satkan od kamena”, priča Saše Stamenkovića.
"POHVALA I PRIZNANJA NIKAD DOSTA"
Treninzi i naporan rad, više nego ogromno iskustvo, doprineli su da junak ove priče, prigrli još jedno priznanje, koje mu ruku na srce nije jedino u dosadašnjoj karijeri.
“Bilo je i ranije priznanja, brojnih pohvala, a da budem do kraja iskren, toga nikada nije dosta. Tako bar ja razmišljam, bez obzira na protekli golmanski staž, na godine... Eto, mene i ovaj izbor motiviše da nastavim dalje, da još bolje branim, da doprinosim uspesima kluba čiji sam član u tom trenutku. Te pohvale predstavljaju i vid dodatne odgovornosti, jer je valja opravdati već na sledećem koraku, a za mene je to naredna sezona.
Da li je to potvrda da će publika u Srbiji i dalje da gleda Stamenkovića među stativama?
“Mnogi me to pitaju (osmeh), ali moj odgovor je za sada uvek isti. Prosto, sve dok je prisutna ovakva želja, posebna energija, motiv i najviše dok me zdravlje služi, neću da izgovorim reči - dosta je bilo”.
Kako je iz Vašeg ugla izgledalala sezona, koja će posle revanš mečeva baraža za popunu elitnog ranga, da ode u arhvu?
”Ako ćemo iskreno, nije posebna tajna da je kvalitet lige pao u odnosu recimo na vreme od pre dvadesetak godina, kada sam ja počinjao karijeru. Ali, treba biti optimista, treba verovati da će kvalitet da bude bolji, a prvenstvo interesantnije. Što se mog kluba tiče, Mladosti je negde ostvarila planirano, igrali smo u pej-ofu, ali iskreno, mislim da smo mogli da napravimo i više, da se borimo za izlazak u Evropu. Pokušaćemo da u narednoj sezoni budemo na još višem nivou”.
“U ZVEZDI JE BILO I TEŠKO I LEPO”
Dupla kruna je ponovo u vlasništvu Crvene zvezde, kluba u kojem ste ostavili trag?
“Zvezda je bila dominatna i na kraju je zasluženo osvojila trofeje. Kvalitetan tim vođen rukom iskusnog trenera opravdao je očekivanja i nema tu ništa posebno da se doda”.
Kada smo već kod kluba iz Ljutice Bogdana 1a, kako bi opisao perioed boravka na najvećem srpskom stadionu?
“Pre svega, ponosam sam na te tri sezone. Da budem iskren, možda nisam ostavio neki poseban trag, verovatno zbog ne toliko osvojenih trofeja, ali u isto vreme, mogu da budem i zadovoljan sa tri provedene sezone, 96 zvaničnih utakmica. Bio sam u Zvezdi u teškom periodu, ali sam gledao da uvek dajem maksimum, pre svega zbog grba koji sam nosio, armije navijača. I dan danas uživan poštovanje Delija. Kažu da teška vremena stvaraju velike ljude, tako da gledam na taj period. Bilo je teško, ali i lepo”.
Ko je osim saigrača najzaslužniji za još jednu uspešnu sezonu?
“Krenuo bih od porodice. Ne samo ove, već i svih proteklih godina oni su bili moj stub, na koji sam uvek mogao da se oslonim. Od perioda kada su me vozili na treninge do današnjih dana. Imam do sada šest-sedam osvojenih trofeja i bez lažne skormnosti, ja uvek govorim da su to njihovi trofeji, da su oni šampioni. Zasluge pripadaju i Zlatku Zečeviću, treneru golmana, jednom predivnom čoveku, koji svoj posao radi najbolje što može, a njegove zasluge za moje odbrane su baš ogromne”.
Kako gledate na golmanski potencijal u našim klubovima i da li biste nekoga izdvojili?
“Hoću prvo da kažem da smo kriterijume spustili ispod nivoa. Šta to znači? Danas, kada golman uhvati prvu loptu, mi kažemo bravo. E, sada još jedna paralela: kada sam ja počinjao, to se podrazumevalo da moram da uradim. Zato danas pričam da golmani moraju sami da se istaknu, a ne da ih drugi izdvajaju. I potrebno je uvek birati boljeg, a ne manje lošijeg. Svakako da imamo dobre golmane, štaviše, da ste nekog od njih proglasili najboljim, uopšte ne bi bila greška. Kada ovo kažem pre svega mislim na Aleksandra Jovanovića, Željka Samčovića, Marka Miloševića, Balšu Popovića...”
“NISAM NI MAŠTAO O DRESU REPREZENTACJE”
Da li su već u pripremi planovi koji će uslediti posle stavljanja tačke na karijeru?
“Ljudi planiraju, Bog se smeje (osmeh). Završio sam UEFA A licencu, želim i dalje da se usavršavam i trenerski poziv je nešto gde sebe vidim u budučnosti. Konkretno, više vidim sebe kao trenera golmana, eventualno kao pomoćnika šefa stručnog štaba, a nikako da budem prvi trener”.
Dres reprezentacije ostao je neostvaren san, ako se izuzme učešće na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.godine?
“To vidim kao posledicu toga da nikada, ali iskreno, nikada nisam maštao ili sanjao da branim za reprezentaciju. Tako da je i to izostalo”, završio je priču Saša Stamenković, koji i na ulasku u petu deceniju života potvrđuje konstataciju sa početka teksta, da su golmani kao vino.
.jpg.webp)
