Rafinja: Rekao sam ženi – ako je Flik pošten dajem mu sedam dana da me zavoli

Međutim, tada kormio Blaugrane preuzima Hansi Flik.
“Posle Kopa Amerike, Hanse me je nazvao i rekao mi da se ipak pojavim na pripremama pre no što donesem bilo kakvu odlučim. Želeo je da porazgovaramo i da mi kaže da računa na mene. To je bio važan faktor u odluci da ostanem. Rekao sam ženi: ako je pošten tip, videće kako igrači pristupaju treninzima, a onda u dajem sedam dana da me zavoli kao igrača. I rekao sam da se neće pokajati. Mislim da je uspelo”, smeje se Rafinja.

Ima i zbog čega. To više nije onaj isti tip koji je uvek imao talenta, ali činilo se i bubica u glavi. Sad već izgleda kao surovi profesionalac.
“Tokom karijere sam iskusio obe strane medalje. Bio sam na onoj kada nisam brinuo o sebi ni najmanje. Sad sam na onoj gde baš mnogo brinem o sebi. Shvatio sam koliko je važno da brineš o svom telu. Na kraju krajeva, od toga živimo. Trudim se da mlađe naučim da to nije trivijalnost, posebno u današnjem, sve zahtevnijem fudbalu. Imaš 70 utakmica, moraš da brineš o sebi, paziš na san, da se zdravo hraniš. To ti je posao. Ako ne vodiš računa o onome što je najvažnije u ovom poslu, a to je tvoje telo, nećeš daleko da stigneš. Mislim da sam to sebi ubacio u glavu još dok sam igrao u Frnacuskoj”.

Naravno, nije sve samo u telu. Ima nešto i u glavi.
“Taj psihološki deo je još važniji od tela. Ako glava nije na mestu, telo neće da odgovori kako bi trebalo. Sredinom prošle sezone, posle povrede, intenzivirao sam rad sa psihologom. To mi je mnogo pomoglo da shvatim gde mi je mesto. Ne samo u fudbalu, već kao čoveku, ocu, suprugu”.

I još jedna stvar je mnogo važna i baš ona je Rafinji donela i status jednog od glavnih likova u svlačionici brazilske reprezentacije.
“Mrzim da gubim. Ni u fudbalu ni u video igrama ni kod kuće… Obuzme me loš osećaj. To me je i dovelo ovde, to što uvek želim bolje, više. I valjda to drugi primate. Kao što sam i ja zumirao starije. Posmatraš ih, vidiš kako se ponašaju. Tako da sam svestan da sam i ja na neki način ogledalo drugima. I želim da kad me pogledaju, vide nešto pozitivno. Želja za pobedom je najvažnija u fudbalu. Ako zadovoljan napustiš teren posle poraza ili čak reija, ne osećaš fudbal kako bi trebalo”.

Kao posledica svega toga i ta još nezvanična kandidatura za Zlatnu loptu.
“Trudim se da ne razmišljam o tome, već da se koncetrišem na ono što radim od početka sezone, na golove, ciljeve. Naravno, imam i svoje lične ciljeve, ali da bdem iskren – Zlatna lopta nije bila među njima. Ciljevi su golovi, asistencije, trofeji sa Barselonom i Brazilom, onda prirodno neko i iskoči. A to što me uopšte smatraju za jednog od favorite za Zlatnu loptu je već jedna pobeda posle svega što sam proživeo u karijeri. To što sam uopšte ovde je velika pobeda”, završio je Rafinja.