Prvi put iz Čuke o menicama za Kovača: Morali smo, nismo imali novca za plate!

Ranije su sarađivali, sad se gledaju ispod oka. Umeli su Čukarički i Partizan poslednjih godina da posluju, što se videlo kad su Danilo Pantić, Kristijan Belić, Bojan Kovačević, Aleksa Janković ili Stefan Kovač prelazili sa Banovog na Topčidersko brdo. Baš slučaj poslednjeg je uticao na pogoršanje odnosa dva crno-bela kluba.

Razlog: Brđani su dva dana posle gostovanja u Humskoj, kad su vodili, a izgubili 1:3 – uz zamerke na suđenje – pustili menicu na adresu viceprvaka Srbije kako bi naplatili potraživanja na ime obeštećenja za transfer centralnog veziste.

Zbog toga su u Partizanu bili ljuti, jer im je ionako zapetljana finansijska situacija dodatno otežana, ali u Čukaričkom ističu da su na taj potez bili primorani. Doduše, objašnjenje je stiglo tek posle dva meseca.

„Moram da objasnim za menice, baš mi je drago za to pitanje, nismo nikad pričali o tome. Najavio sam puštanje menica sedam dana ranije. Pošto je došla nova uprava, lepo sam rekao preko posrednika, mene niko nije zvao. U petak sam se čuo, dan pred utakmicu, sa gospodinom Rasimom Ljajićem i rekao: „Predsedniče, čestitam! Neću doći na utakmicu iz mojih razloga, menice puštam u ponedeljak“. On mi kaže: „Nemoj, molim te“. Kažem mu da moram, jer moram igračima da dam plate i on mi kaže: „Ma, nećeš ti“. Jedina istina je da smo pustili menicu u ponedeljak, jer u tom trenutku nismo imali dovoljno novca da isplatimo plate. One mesečno iznose 300.000 evra, to je za nas dosta! Nikad nismo zakasnili sa platom, moramo toj deci, mlađim igračima, u danu da platimo, jer neki momci dođu iz Prokuplja i ovde treba da žive“, istakao je Vladimir Matijašević, sportski direktor belo-crnih u završnom obraćanju javnosti u 2024.

Čelnik Čukaričkog je naveo da ishod meča igranom krajem oktobra nije uticao na njegovu odluku, već da su koreni problema na drugoj strani,.

„Rekao sam u ponedeljak, javio je sekretar sekretaru da će biti puštena menica i niko se nije obratio. U utorak me zove Rasim i kaže: „Pustio si nam menice“. Utakmica nema veze sa tim. Dan ranije sam rekao da neću pred utakmicu zbog navijača, zbog vas, svega, ali u ponedeljak moram, jer je bio kraj meseca. Čak smo u utorak vratili deo novca što je i on izjavio, ono što nam je trebalo za plate. Uzeli smo, ostatak smo vratili, jer su ljudi ispoštovali. I nije problem što je to Partizan, ko god da je bio. Zvezda isto, pustio bih menicu isti dan, moramo da isplatimo platu. Šta da radim? Meni neko duguje, a ja ne isplaćujem plate igraču. Da imam menice za inostranstvo i njih bi pustio. Nije tu ništa bilo strašno, i nama mogu da puste menicu. To nije bilo zbog utakmice kao što su mnogi rekli, nije tu bio Čukarički, potencirano je baš Matijašević i meni je tu sve bilo jasno odmah. Šta me briga, može da priča ko šta hoće, živim u ovom gradu 25 godina i znam ko šta kaže, znam i ko mi namesti sudije, ako ih namesti. Samo je pitanje hoću li reći ili neću. I to je meni bilo u interesu, pustio sam menicu da bi zaposleni u Čukaričkom primili platu, ništa drugo me nije zanimalo.“

Dodatni problem na relaciji dva kluba jeste broj ulaznica koje je gostujuća delegacija trebalo da dobije za prvi meč Partizana na svom stadionu po dolasku novih čelnika, kad se na tribinama okupilo oko 20.000 gledalaca.

„Zvali su nas i rekli da ćemo imati 19 ulaznica, da bi sekretar zvao sekretara i rekao da imamo osam. Nama nije potrebno ni toliko, nego četiri, ali ako sekretar zove sekretara onda će i naš sekretar zvati njihovog kad puštamo menice. Jednostavno je tako. Sve poštujem, nebitno da li su Zvezda, Partizan, svaka čast. I kad je u pitanju Surdulica, pitajte, da li se nekada nismo čuli da mi zovemo kad dolaze na utakmicu ili gospodu iz Vojvodine, TSC, većinu pozovemo, pitamo da li je nešto potrebno, dočekamo i damo koliko traže. Mali jesmo, ali poštujemo svakoga. Nas tu niko nije ispoštovao, ali ne mogu da grešim dušu, Rasim je zvao u petak i rekao: „Izvini, daćemo koliko god ti je potrebno“. Nije mi trebalo ništa, sad neću ni da dođem. Ne što sam ljut, ali nemojte nas potcenjivati. Nema nas mnogo i da me je neko zvao i rekao imate dve ulaznice, ja bih rekao – dve, u redu! Samo poštovanje, ništa drugo nije bilo u pitanju. Partizanu želim da se vrati, to je dobro za srpski fudbal i nadam se da će se vratiti, ali biće potrebno vreme.“

Pitanje je šta dalje u odnosima dva beogradska kluba. Hoće li rukovodioci Čukaričkog čekati Partizan da reguliše sve što ima za štopera Bojana Kovačevića, koji je u međuvremenu otišao u Kadis?

„Ako budemo imali novca naravno da ćemo ih čekati. Ako ne budemo imali, kako da ih čekamo? Moramo i mi da funkcionišemo. Stvarno gledamo sportski, ali kad je ugrožena plata u Čukaričkom moram da reagujem. Plata kod nas nije kasnila 11 godina i sada zbog drugih da kasni? Nismo mi krivci. Ovo nije bila zla namera, već samo zbog igrača Čukaričkog. Ne mogu da poštujem nekog drugog više od naših igrača“, dodao je Vladimir Matijašević.