Prva pobeda Marka Jovanovića značajnija od tri boda

O tome kakav će biti trener i u kom pravcu će mu se karijera razvijati može da se diskutuje. Nije zgodno ceniti bilo čije mogućnosti posle samo jedne utakmice i to u nevreme kakvo je opet pogodilo Humsku, niti će utisak o Marku Jovanoviću promeniti ishod meča sa njegovim prethodnim klubom. Poenta je na drugoj strani: nekadašnji štoper, koji je karijeru oblikovao među crno-belima, a okončao je u Pančevu gde će u nedelju dovesti Parni valjak, pobedio je u utakmici važnijoj od prethodne u okviru Mozzart Bet Superlige.

Susret sa niškim Radničkim ponudio je način razmišljanja privremenog rešenja u ulozi šefa stručnog štaba. U situaciji kad svi pričaju kako je potrebno dati šansu talentima iz škole, Jovanović je zagrizao jabuku koju su mnogi izbegavali da uzmu u ruke, pa se tako desilo ono što svi u klubu žele: da se omogući dečacima iz „Zemunela“ osećaj kako je igrati za seniore.

Dimitrije Janković, Zoran Alilović i Matija Stjepanović su ušli s klupe, na terenu je već bio Mihajlo Ilić, što znači da je Partizan odloženi meč pet kola, planiran za leto, okončao sa četovoricom fudbalera iz baze. Iste one baze iz koje je pre deceniju i po na veliku scenu kročio upravo Jovanović i ako neko zna kako je kad dete kluba čeka šansu onda je to upravo Ariljac.

Jovanović se u toj koži nalazio 2007. kad je bio zagledao u Miroslava Đukića, koji je i sam bio na početku trenerske karijere i preuzeo je vođenje tima u sličnim organizacionim i finansijskim problemima, pa je jedno od rešenja bilo oslanjanje na decu iz sopostvenih redova. Baš zato što je svestan kako to izgleda Marko se nije ustručavao, iako je nailazio na otpor u okruženju, po principu „što to radiš, osloni se na starije, mladi će sagoreti, potrebna su nam tri boda“.

Nije ni vreme, ni mesto da se bilo ko busa u grudi, niti je naslednik Sava Miloševića uradio nešto epohalno, ali jeste povukao potez kakav navijači vole da vide. Na 3:1, kad se već nazirao pobednik, stavio je u izlog robu za koju će neko reći da je morala da bude tu od prvog dana sezone, drugi da je falš, treći da je zapostavljena, četvrti da nije trenutak... Tako bi u nedogled mogli da se nabrajaju izgovori, međutim, u situaciji kad klub nema baš mnogo čime da se pohvali, kad se beleži pad posete u odnosu na meč sa Čukaričkim, kad je došlo do kratkog spoja na relaciji Savo Milošević – Predrag Mijatović ovo deluje kao ohrabrenje. Vrednije od tri boda. Značiće dečacima od koji bi neko danas/sutra mogao da bude oslonac prvog tima, a biće od koristi i Marku Jovanoviću u budućem radu, pošto je pokazatelj kako bi trebalo da stisne petlju. Istovremeno je i signal rukovodiocima da je trener, makar i privremeni, spreman da sprovede ideje kakve su uglavnom služile za dodovaravanje navijačima tokom javnih obraćanja.

Takav gest se od Marka Jovanovića očekuje i u nedelju, od 19 časova, kad se Partizan bude trkao sa Železničarom. Da li će se resursi proširiti za Nemanju Trifunovića, koji je igrao kod Aleksandra Stanojevića i nešto malo manje kod Sava Miloševića, hoće li priliku da pokaže šta zna dobiti Ognjen Ugrešić, da li je vreme za pogodak Dušana Jovanovića, manje su važna pitanja od ideje koja ovih dana prožima „Zemunelo“. Nije ni do broja, niti do imena, već jasne poruke kakva se emituje. Ako je Danko Lazović, baš na stranicama Mozzart Sporta, rekao da je potrebno otvoriti vrata izdancima škole, evo Marka Jovanovića koji će tu bravu otključati. Da makar osvetli stazu koju bi trebalo da sledi i trener posle njega, pa da saznamo da li se stvarno grešilo u školi kao što je uvreženo mišljenje ili se samo nije obraćala dovoljna pažnja, te imalo hrabrosti da se dečacima kaže:

„Podijum je vaš“.