M. PrelevićPRELAZZI: “Yer boy is growing on me”… Dva Srbina, Škot i Dijego Kosta
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | pon. 20.01.25. | 09:06
Filip Stuparević neće u karijeri postići ono što je obećavao na njenom početku, ali je makar ostvario tu jednu malu pobedu: uspeo je da ga strastveni navijač Mortona zagotivi, da zbog njega još malo više zavoli Srbiju i da ga, malo li je, uporedi sa Dijegom Kostom
Nikad se nismo videli uživo, ali bih mirna srca mogao da ga nazovem prijateljem: zapravo, bio je jedan od mojih prvih "onlajn" drugara, tamo negde još s kraja prošlog stoleća – da, toliko smo obojica matori – na sada zaboravljenom forumu posvećenom jednoj pank grupi.
Već četvrt veka smo, dakle, u ovakvom ili onakvom kontaktu, mada se to u poslednjih nekoliko godina mahom svodilo na čestitanja rođendana i drugih praznika preko Fejsbuka; on je škotski nacionalista, pa me naučio kako se na gelskom kaže "Srećan Božić" ("Nollaig Chridheil a charaid!"), a budući da je brat Škot, a znamo kakvi su Škoti, vrlo pazi da ga čestita onda kada Srbinu treba da se čestita.
Izabrane vesti
Jedini duži razgovori koje smo povremeno vodili u poslednje vreme bili su o fudbalu: prošlog leta – ponavljamo, ober-škotski nacionalista – mnogo ga je zanimalo možemo li da tuknemo Engleze na Evropskom prvenstvu i dobrano se, je li, a nije jedini, razočarao nastupom Srbije.
Od tada se, sve do pre koju nedelju, nismo čuli. Znao sam da se s juga vratio u svoj Grinok, gradić na ušću reke Klajd, u kojem me vazda, kad god stignem, a nikako da stignem, čeka prenoćište i alkohol po izboru, ali ništa više od toga.
Zbog Mika već godinama redovno bacim pogled u onaj odeljak "Škotska 2" u Mozzart ponudi, pa onda na lajvskoru proverim kako stoji njegov klub: prošle sezone dugo su flertovali sa ispadanjem iz Čempionšipa, ali su uspeli da se spasu i da na kraju završe čak kao peti.
Tako ću – i to dosta govori o profesionalnom putu junaka naše priče, koji je odavno ispao ispod modernih radara – videti, negde tamo u decembru, da je ne jedan, nego dva gola, za Morton na gostovanju omrznutim Rejt Roversima ("Nisam otišao na to gostovanje... Ne podnosim Fajf", reći će mi Mik kasnije tog dana) postigao – Filip Stuparević.
Da, onaj negdašnji vunderkind koji je upisao više gradova za svoje 24 godine nego što ću ih ja videti u životu, koji je kada mu je bilo svega 18 godina potpisao za Votford, jednu kariku u lancu ozloglašene porodice Poco, pa se obreo i na Istoku i na Balkanu, sve dok nije stigao u Škotsku.
Madervel, pa pozajmica rang niže, i eto njega u gradu o kojem znam dosta, iako ga nikada nisam video.
"Stuparević, a?", javio sam se Miku, i tako je počela naša redovna korespondencija o bivšoj nadi srpskog fudbala, koji sada nastupa za osvajača Kupa Škotske u sezoni '21-22.
Hiljadudevetstodvadesetprva na dvadesetdrugu...
Na samim počecima ovog insajderskog izveštaja, brat Škot nije bio oduševljen onim što donosi drugi Srbin u Grinoku.
A nije bio oduševljen ni prvim, iskreno. Pre čitave decenije, za Morton će jednu sezonu, pred kraj svoje kratke karijere, odigrati Stefan Milojević.
"Znaš li da je njegov otac bio igrač koji je nastupao i za Zvezdu i za Partizan, a da mu je stric sada Zvezdin trener?", pitao sam ga.
"Hm... čuo sam to. Bio je on čak i okej. Ali previše mekan za centralnog beka".
Bolje da ne pitamo kako treba da izgleda čvrsti centralni bek u drugoj ili trećoj škotskoj ligi...
Vratimo se ovom aktuelnom Srbinu.
Dva gola Stuparevića protiv Rejta? Iznenadili su i najokorelije navijače kluba sa Kapijelou Parka. Hajdemo bez prevoda...
"But he has been very, very, very shit. So fuck knows what's happened today. Long may it continue..."
Jedno mu je priznao odmah: ume da daje golove. Samo mu je, citiramo, loš prvi dodir, previše je lagan i uopšte ne ume da zadrži loptu.
"Znaš one dobre napadače koji mogu da uzmu loptu u poluokretu i da je samo dodaju? On ne može ni ovo prvo. Mora da stane da je primi, i to daje previše vremena odbrani. Ali daj mu je na tacni i pogodiće..."
Te nedelje Filip Stuparević je izabran u idealni tim tri niže škotske lige. Nije to neka prevelika počast, rekli bi i sami Škoti ironično: Čempionšip je ove sezone jako slab. Svi timovi su prošlog leta prodali su sve što je valjalo – sa izuzetkom Falkirka, koji je stigao iz Lige jedan i namerava da se što pre domogne Premijeršipa.
A onda se, protivno očekivanjima škotskog brata, samo nastavilo.
Menadžer Dagi Imri, koji je igrao one sezone sa Stefanom Milojevićem, proglašen je za najboljeg trenera meseca decembra, a vezista Mortona Kameron Bluz za najboljeg igrača u proteklom mesecu. Uz svesrdnu pomoć Filipa Stuparevića.
I tako su, iz nedelje u nedelju, u prozorče Fejsbuka stizali sve povoljniji izveštaji.
"Ye know what? Yer boy is growing on me", pisalo je jedne nedavne subote.
Kao vrhunac entuzijazma, tekst su sve češće pratile i glasovne poruke. Teško razumljive, istina, zbog tog akcenta, ali lep gest.
Ovako izgleda trenutno viđenje Filipa Stuparevića očima navijača drugoligaškog kluba za kojeg on nastupa:
"Znaš one igrače koji izgledaju kao vrhunski sa 17 godina i onda potpišu za neki veliki klub i usavrše tehniku, ali nikada zapravo ne nauče da igraju fudbal? E, Filip je bio takav. Ali sada je shvatio kako da iznudi faul i kako da zadrži loptu i da ne razmišlja o tome da sam postigne gol. I sad zna sve one prljave trikove. Pomalo je kao Dijego Kosta, taj 'shithouse stuff'...”
Ponekad ti, kaže mi Mik, u karijeri treba nadrndani tip iz neke škotske vukojebine od 35 leta da te dobro izudara. Tada naučiš – a čini nam se obojici da to može da važi i za fudbal i mimo fudbala – kada da uzvratiš, a kada da padneš i da plačeš.
Filip Stuparević možda, ili sasvim izvesno – no i veća su se čuda događala – neće u karijeri postići ono što je obećavao kada je postao najmlađi debitant u istoriji Mozzart Bet Superlige, i kada je dao onaj gol Partizanu u Humskoj.
Ma, ni blizu.
Ne može biti dalje od te Humske i te 2017. ni fizički ni mentalno, verovatno: eno ga kisne u najvećem gradu Inverklajda, u drugoj škotskoj ligi, u trenutno sedmoplasiranom sastavu koji ovog vikenda neće imati utakmicu, jer su uspeli već da ispadnu iz kupa, na pozajmici iz trenutno petoplasirane ekipe Premijeršipa.
Ali dečko rođen godinu dana pošto smo se Mik i ja upoznali – ili "upoznali" – na nekom prastarom onlajn forumu uspeo je da ostvari makar tu jednu malu pobedu, nakon što je dobio fudbalske batine od omatorele škotske cepanice: uspeo je da ga strastveni navijač Mortona zagotivi, da zbog njega još malo više zavoli Srbiju (još da smo išta uspeli protiv Engleza...) i da ga, malo li je, uporedi sa Dijegom Kostom.
.jpg.webp)
