PRELAZZI: Titula sa zvezdicom

Najgora stvar koju ste tada, pre “samo”, pre čak pet godina, mogli da kažete navijačima Liverpula, beše da je ta titula “sa zvezdicom”.

Šta, zar nije Liverpul imao zilion bodova prednosti, zar nije doživeo samo jedan poraz i to, beše li, od Votforda, zar nije pre nego što je stala cela planeta bio na svega nekoliko bodova od toliko željene, toliko čekane titule, prve u eri Premijer lige, prve pod Jirgenom Klopom.

Kako bi iko pri čistoj svesti i zdravoj fudbalskoj pameti mogao da ospori tu sezonu, u kojoj je aktuelni evropski prvak, predvođen (ne)ponovljivim trozupcem Salah - Firmino - Mane, čistio sve pred sobom?

A opet, nije li čitavo to proleće zaslužilo jednu veliku, groznu zvezdicu, sitnu ali tešku fusnotu, nije li sve bilo bizarno, a najbizarniji od svega beše fudbal?

Nasnimljeni navijači, Bože nas sačuvaj, prazne tribine, igrači koji nisu smeli da se pozdravljaju jedni s drugima, a zamisli da se zakašlju…

I onda ta proslava titule, bizarna, slatko-kisela, sa rahmetli Džordanom Hendersonom koji se pravi da je sve isto kao godinu dana ranije u Madridu, ali niko ne može da nas ubedi da je isto.

Gledao sam tu predstavu sam u stanu, jer se i mom napaćenom organizmu prikradao virus - to ćemo ozvaničiti koji dan kasnije - popio sam piće, nazdravio momcima, odgovorio na nekoliko poruka, i sve vreme imao utisak da nešto nedostaje.

Katarza? Iskupljenje? Spasenje? Olakšanje?

Ili samo, heh, samo, obična sreća?

Eh, onima koji su bili u tom gradu beše neuporedivo teže: na snazi je bila zabrana okupljanja, mada to nije sprečilo šačicu najupornijih, najokorelijih, da dođu ispred stadiona i zapale poneku baklju; no mora da su se i oni, čim se plamen ugasio, čudno pogledali:
”Ne bi trebalo da bude ovako, zar ne?”

(©Reuters)

Ko je bio u tom gradu ili, još bolje, ko je doživeo taj grad na pravi način - njegove ljude, njegove velike dnevne novine sa crvenom glavom i crvenom dušom, njegov otpor svemu što makar izdaleka zamiriše na “engleštinu”, na kraju krajeva, i njegova dva velika fudbalska kluba (Liverpul i rezerve Liverpula, da se pomognemo starom forom Bila Šenklija) - zna kolika je to bila grehota, koliko se sudbina, da je tako nazovemo, još jednom surovo poigrala sa Kopom.

Bila je to, mesecima, pa i godinama, najgora stvar koju možete da kažete navijačima Liverpula: da je 19. titula bila sa zvezdicom. Ali, nije li cela ta godina bila jedna prokleta fusnota u našim životima, nije li sada, kada se osvrnete, sve to jedna bizarna magla u kojoj su se u talasima smenjivali strepnja i skepsa?

Da li iko može da se zakune da su se proleće i leto 2020. godine stvarno desilo, ili smo sve to samo blago neprijatno sanjali, sve skupa sa Džordanom Hendersonom koji “fejkuje” najtananije, najiskrenije emocije?

Ta titula je, i to nije nikakva pokuda Jirgenu Klopu i njegovom timu, jer za to nisu bili nimalo krivi, imala nešto što ju je činilo čudnom. Da ne upotrebimo neku težu reč.

Imala je zvezdicu, ma koliko ju je kasnije ponosno nosila, kao najžešće odlikovanje.

Možda i instinktivno, ili podsvesno, ili skroz namerno, pristalice svih drugih klubova u Engleskoj osećaju da je to, taj nesigurni stav, taj pa poremećaj, u navijača Liverpula, slaba tačka koju treba gađati.

Sada kada smo svi postali psiholozi, sada kada svi imamo traume, lako smo naučili i neke nove izraze: tako se, recimo, uvrežio “imposter sindrom”, osećaj kod nekih osoba da su manje vredne, da su “prevaranti”, da su uzele nešto što im ne pripada, bez obzira na to koliko su uspešne, vredne, koliko su priznanja dobile.

Ona titula iz 2020, uništena nekim virusom koji više niko nikada i ne pominje, trebalo je da bude katarza, a postala je žig s kojim su se navijači Liverpula srodili. Mada su svejedno želeli što pre da ga speru.

Sad, što nisu uspeli, to da se drugi zahvale Pepu Gvardioli i nizu drugih slučajnih i hotimičnih okolnosti.

Zbog tog “imposter sindroma”, jednako koliko zbog onih sezona kada su se Klop i Pep jurili do samog kraja i prvi nikada nije stigao drugog, kao ono o kornjači i zecu, zbog svega toga, Liverpul je idealna meta, pa im je ovih dana jednostavno raskopati stare rane.

Lako vam je, kažu, kada je Siti podbacio; lako vam je kad nema Rodrija (?!); lako vam je juriti se s Arsenalom, jer koga je ikada uhvatio Arsenal; lako vam je jer je ovo, vele, najgora sezona Premijer lige u poslednjoj deceniji i duže; lako vam je jer su svi u krizi; lako vam je toliko da ova titula ima zvezdicu.