Postoji ona stara, hiljadu puta dokazana, da ne treba upoznavati svoje idole. Kada su tamo daleko, obasjani i ulepšani svetlima reflektora, kada su samo ime i ideja, onda su gotovo bezgrešni; kada im se divimo izdaleka, ostaju večno mladi, onakvi kakvi su bili na posterima u našim dečačkim sobama.

Sve je to bilo neuporedivo lakše pre interneta, pre društvenih mreža, pre podkasta, pre hiljadu televizijskih kanala. U šarenim časopisima i sportskim listovima dobijali bismo mutne paparaco fotografije, poneki trač i to je to; ako bi javne ličnosti, među kojima su prednjačili sportisti i muzičari, i dale poneki intervju, on bi prošao kroz milion ruku pre nego što bi tako umiven i ispeglan ugledao etar ili celulozu.

Autobiografije, jednako ispeglane, bile su češće od biografija, jer su idoli živeli u nekom svom svetu, i nisu nam dozvoljavali da u njega gvirnemo.

Bio je to mnogo bolji "društveni dogovor". I za legende, koje se nikada ne bi okliznule - do najšire javnosti stizale bi samo neproverene glasine, u koje niste morali da verujete - i za nas, koji smo mogli da ih volimo i cenimo, a da se nikada ne zapitamo da li je neko od njih loš čovek ili možda neopevana budala.

A onda je došao internet; a onda je stigao Instagram i Tviter i idoli su sami počeli da se "ofiraju"; bili su svuda i sve njihove mane, jednako kao onda prednosti, izašle su na videlo, da svi u njima uživamo, da se svi nad njima zgražavamo.

Eto, na primer, Mat Le Tisje. Najbolja levica u istoriji Premijer lige, onaj nezgrapni, naizgled nespremni, počesto punački tip sa Gernzija koji je voleo samo jedan klub i koji će postati heroj svakome ko je sanjao u crveno-belom na jugu Engleske; Le Tisje je bio Nešto Drugo, bilo kada taj prototip lenje bitange opali loptu po poslednji put na stadionu Svete Marije, bilo kada defanzivci celog popodneva tuku vetropira sa brojem 7 na leđima, bilo kada bi ga zaobišao poziv pod engleski steg, i kada se pravi da ga baš briga za to.

Taj i takav Mat Le Tisje bio je idol, ali ne samo navijačim Sautemptona. Bio je idol, pa, Ćaviju Ernandesu, koji je svojevremeno u jednom intervjuu pričao kako je bio potpuno opsednut načinom na koji ovaj igra fudbal.

"Neverovatni, ma bolesni golovi. Mogao je da igra za bilo koga, toliko je bio neverovatan. A on je ostajao u svom Sautemptonu", tako je zborio Ćavi, tako je i Katalonija gledala u južni Hempšir.

I kada je završio karijeru, veliki Mat je disao za Sautempton; postoje oni snimci kada plače nakon što su "Sveci", već je prošao njegov vakat, ispali iz Premijer lige (a to im neće biti prvi put da ispadnu), i bio je, sve do dolaska interneta i drugih pošasti, bio je neupitni idol mnogima.

A onda se ispostavilo da je, u nedostatku bolje reči, taj idol baš zabrazdio. Od pandemije koronavirusa pa naovamo, Le Tisje je postao sve ono protiv čega se na terenu borio; ukratko, magična levica postao je pripadnik ozbiljno konzervativne desnice, i poklonik svake teorije zavere koja može da vam padne na pamet.

Maske, hemoroidi, vanzemaljci, milijarderi, Afroamerikanci, siromasi, borci za životnu sredinu - svi su, pre ili kasnije, stigli na njegov tapet.

Kao što je nekada iz subote u subotu potvrđivao svoju klasu, tako bi sada svake nedelje padao sve niže, sve dok se i sam nije povukao sa mesta počasnog ambasadora Sautemptona.

##NAJAVA_MECA_8424464##

No postoji nešto još gore; negdašnji idol postao je "meme", pored onoliko snimaka i fotografija koje su fudbal činile umetnošću, njegova slika kako govori "probudite se, ljudi", sada je mnogo poznatija mlađim generacijama...

Nego, možda je svet bio pregrub prema Matu Le Tisjeu. Možda stvarno nisu svuda na svetu čista posla, možda postoji teorija zavere koju će zaista razotkriti, i možda ćemo baš danas, s njim na tribinama, videti krunski dokaz da tu nisu čista posla.

Jer kako drugačije, nego svime što se Matu Le Tisjeu vrzma po glavi, kako bez one kapice od folije objasniti šta to Lester može da uradi Sautemptonu? Kako da čovek, čak i da je najnormalniji na svetu, ne pomisli da je Džejmi Vardi neki ubačeni agent, poslat da uništi jedan klub i jedan grad, gde god da ih sretne.

Nema baš mnogo fudbalskih mečeva koji imaju sopstvene stranice na Vikipediji, naravno, kada odstranite sva ona finala; u Premijer ligi su tu sjajni "Battle of the Buffet", pa "Bitka na Old Trafordu", pa onih 3:2 Sitija protiv QPR za prvu "arapsku" titulu, i među njima, kao uljez – uostalom, to je rola koja Lesteru baš pristaje – datum 25. oktobar 2019. i pobeda Lester sitija nad Sautemptonom, i to u gostima, od 9:0.

Gol Čilvela, pa crveni karton Rajana Bertranda, pa gol Tilemansa, pa po het-trik Ajozea Pereza i naravno Džejmija Vardija (poslednji iz penala, duboko u nadoknadi vremena), i Madison pride, i eto najvećeg poniženja u istoriji "Svetaca".

Kasnije će, znamo i to, i Sautempton i Lester ispasti iz lige, a onda su se našli prošle sezone u Čempionšipu, u jednom od derbija prvenstva, na stadionu King Pauer.

I jedni i drugi jurili su pobedu koja bi im garantovala, ili makar približila, automatsku promociju i povratak u Premijer ligu; Sautempton je nakon sjajnog starta pod Raselom Martinom počeo da štuca, kašlje, da se guši, ali i dalje je bio tu, tik iza Ipsviča, i imali su na umu onih 0:9 kao što ih imaju uvek, kao što će imati i danas.

Le Tisje je sigurno vrteo glavom, kome odgovara, pitam ja vas, kome odgovara da Džejmi Vardi i Lester stalno ponižavaju moj Sautempton, zapitajte se, ljudi, mislite malo svojom glavom, nemojte samo da prihvatite to i da krenete dalje.

"To" je, u ovom slučaju, bilo 5:0 za momke u plavom, i opet het-trik – ovog puta Abdul Fatavu – i opet, neizbežno, Džejmi Vardi, uskoro će napuniti 38 i možda bez "red bula" ne može da pobedi ni teške noge ni mamurluk, ali kad vidi Sautempton...

Videće ih opet, ovog popodneva na Sent Merizu, u susretu dve ekipe koje neguju dijametralno suprotan fudbal – Sautempton ima najveći posed u ligi od ekipa koje ne zauzimaju prva četiri mesta, "Lisice" su mnogo lukavije, pardon direktnije – a koji je prvima doneo jedan bod iz prvih 7 kola, dok Lester ima samo jednu pobedu.

Ništa se neće danas rešiti u oporoj borbi za opstanak, mada ćemo videti neke putokaze: u isto vreme igraju i Ipsvič - Everton, a ta četiri tima upisala su doslovno samo jedan trijumf od početka meča.

I šta god da se desi, neće nestati osećaj da je ponor između Premijer lige i Čempionšipa sve širi i sve dublji.

Slučajnost? Ne bi tako rekao Mat Le Tisje.

PREMIJER LIGA – 8. KOLO

Subota

13.30: (1,47) Totenhem (4,60) Vest Hem (6,50)

16.00: (2,45) Fulam (3,40) Aston Vila (2,85)

16.00: (2,40) Ipsvič (3,45) Everrton (3,15)

16.00: (2,20) Sautempton (3,50) Lester (3,45)

16.00: (1,75) Mančester Junajted (3,80) Brentford (4,60)

16.00: (2,00) Njukasl (3,50) Brajton (3,70)

18.30: (4,90) Bornmut (3,60) Arsenal (1,75)

Nedelja