PRELAZZI: Jermeni i Turci, ovog puta prijateljski
Vreme čitanja: 5min | sub. 25.03.23. | 08:25
Jermenija i Turska, istorijski arhineprijatelji u tom ćošku Starog kontinenta i drevnih civilizacija, srešće se na utakmici koja bi trebalo, jer to fudbal ume da uradi – sem što će verovatno biti usijanih glava, ali ne treba od njih praviti primere niti ih poopštavati – da potvrdi otopljavanje odnosa između dve nacije
Mnogo fudbalu dajemo za pravo, nekada mu učitavamo natprirodne i potpuno vanfudbalske moći, nekada se zanesemo pa mislimo da se puls jednog naroda i jednog vremena može osetiti ne samo na tribinama, gde neki ljudi mašu zastavama, nego i na terenu, gde nastupaju oni – makar kada smo u ovim reprezenativnim "prozorima" – koji to čine u ime svih nas.
A istina je da fudbal nije toliko snažan, da nije nikakav surogat za surevnjivosti i nacionalne poraze i frustracije; istina je i da može mnogo, da može da drži ogledalo ispred jedne nacije (ili dve), da može da udari pečat na ono što se dešava mimo njega, da bude produžena ruka i diplomatije, ako treba.
Izabrane vesti
Da pošalje naljudskiju sliku, onu od koje se naježiš, čak i ako ono što se događa na travi nema previše veze ni sa vrhunskom igrom ni sa bilo čim što se događalo pre stotinu i kusur godina.
Nešto tako trebalo bi da se dogodi večeras, oko 18 časova po našem vremenu.
Grad je Jerevan, država je Jermenija, kvalifikacije su evropske – mada ima onih koji smatraju da to i nije neka Evropa; zapravo je istinska ili makar iskonska Evropa – a utakmica bi, u nekom drugom dobu, u nekoj drugoj godini možda, bila toliko krcata tenzijama da bi malo ko uopšte pisao o fudbalu.
U nekoj drugoj godini, u nekom drugom mesecu, UEFA bi bila spremna za incidente i uvredljive transparente, hiljade policajaca bi čuvalo glave jermenskim rivalima, palile bi se baklje i stolice, zapadni bi mediji poslali svoje najbolje ili makar najlešinarskije novinare da u priču o jednoj (ne)običnoj fudbalskoj utakmici upletu i krv i zlo i nešto što se dogodilo toliko davno da se ne može zaboraviti; kolateralna šteta bismo u takvim tekstovima verovatno bili i mi sa Balkana, iako smo daleko odatle.
Ali ovaj meč između Jermenije i Turske deluje drugačije, kao što valjda i ljudi deluju drugačije kada se suoče s nevoljama; cinik bi rekao da je napetost između ostalog splasnula i zato što su i jedni i drugi u fudbalskoj krizi glede nacionalnih timova – Turcima to pada unekoliko teže, jer su ipak navikli da im se tu i tamo pojavi neka dobra generacija, pa da opčini i planetu – ali ima nešto mnogo veće od toga.
Nešto zbog čega će prvi meč Grupe D u kvalifikacijama za naredno Evropsko prvenstvo biti prijateljskiji nego što je iko ikada mogao da zamisli.
Jermenija i Turska, istorijski arhineprijatelji u tom ćošku Starog kontinenta i drevnih civilizacija, srešće se na utakmici koja bi trebalo, jer to fudbal ume da uradi – sem što će verovatno biti usijanih glava, ali ne treba od njih praviti primere niti ih poopštavati – da potvrdi otopljavanje odnosa između dve nacije.
A najbolji način, kako smo saznali, da se to dogodi jeste da se neko nađe u nevolji; tada prestajemo da brojimo krvna zrnca i da se sećamo nepravdi od pre jednog veka. Tada se svodimo na ono što jesmo: na osobe sa svojim strepnjama i strahovima, na zabrinute roditelje, na braću i sestre.
Zato je predigra utakmice u Jerevanu mnogo duža od podsećanja na katastrofalni niz jermenskog tima – šest poraza na poslednjih sedam utakmica, od kojih su neki bili baš bolni (1:4 od Škotske, 0:5 od Ukrajine, 0:2 od Albanije, pre toga 0:9 od Norveške) – ili na sporu revitalizaciju turske reprezentacije koju je započeo stari bundesligaški as Štefan Kunc, a koja im je, uz mnogo muke i natezanja, donela povratak u B kategoriju UEFA Lige nacija i optimizam da se mogu vratiti na veliku scenu u konkurenciji Hrvatske i Velsa.
No ovog puta, na veliku sreću svih koji su ljubitelji lepše strane fudbala, ta predigra ne počinje neke 1915. u Otomanskoj imperiji, niti pre koju deceniju u Nagorno-Karabahu, teritoriji oko koje se prelamaju interesi najvažnijeg regionalnog turskog saveznika, već ovog februara, godine 2023, kada je jug Turske i sever Sirije pogodio razorni zemljotres.
Svega pet dana nakon tragedije po obične ljude, otvorena je granica između Jermenije i Turske – prvi put u trideset godina! – kako bi prošao konvoj humanitarne pomoći. Narednog dana, nakon što su predsednik i premijer Jermenije izjavili saučešće Turskoj, ovu je zemlju posetio i ministar spoljnih poslova Jermenije. Njegov turski kolega govorio je o prijateljstvu i saradnji, i nije zvučao neiskreno...
Malo ko je tih dana – biće, kažemo, uvek usijanih glava – otkopavao stare rane, a usled izraza solidarnosti i, usudimo se li se to tako nazvati, prijateljstva, i predstojeći susret Jermenije i Turske u kvalifikacijama poprimio je potpuno drugačiju predigru, i doprineo, drugi put u deceniju i po – ove su se dve zemlje susrele i u kvalifikacijama za Mundijal 2010, kada je Turska slavila oba puta sa po 2:0 – da se priča o fudbalu kao sredstvu diplomatije.
O fudbalu kao pomirenju.
To ne znači da će biti prijateljski i pomirljivo tamo gde je zaista važno.
Turci će baš zbog februarske tuge imati dodatni motiv – fudbal može da usreći, da, to mu je zapravo osnovni zadatak, ako se vraćamo na početak ovog teksta – budući da im je ovo prva zvanična utakmica nakon zemljotresa; a i pored toga što nisu više u prvoj, pa možda ni u drugoj kvalitetnoj grupi selekcija (što se videlo na prošlom Evropskom prvenstvu, odakle su se vratili podvijenog repa iako su smatrani favoritima iz senke), na EP su uglavnom išli redovno.
Jermeni su nakon povlačenja jedinog asa Mhitarjana ostali na vetrometini i bivali zgaženi gde god su se pojavili – utoliko gore jer su im kvalifikacije za Katar krenule sjajno – i sada se pouzdaju u igrače koji su deo jermenske dijaspore, poput mladog Granta-Leona Ranosa iz drugog tima Bajerna, koji je stigao na kratkotrajne pripreme u stilu našeg Lazara Samardžića.
Tu su i dvojica Argentinaca, od kojih zanimljiviju biografiju ima napadač Lukas Zelarajan, pošto nikada nije igrao profesionalno fudbal u Evropi.
I to je istorija koja huji kroz svako jermensko prezime, istorija koja se oseća i u Jerevanu u koji dolazi Turska, istorija koja bi makar večeras mogla da predahne – ako ne budu glasnije usijane glave – u korist sadašnjosti i budućnosti.
KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO - 1. KOLO
Grupa D - subota
18.00: (8,00) Jermenija (4,20) Turska (1,45)
20.45: (1,60) Hrvatska (3,79) Vels (6,25)