PRELAZZI: “El Sackicko” – Lampard i Mojes protiv sebe i svojih

Bila je to sjajna godina za britanske serije i filmove. Napokon je neko pokazao da može da se snimi “The Sandman”, okončana je, s anđelima, saga o “Peaky Blinders” (a oni željni još luđe atmosfere odmah su skočili na “SAS Rogue Heroes”), “The Crown” je dosegao neviđenu popularnost i zbog kvaliteta i zbog stvarnog odlaska glavne junakinje, uoči dodele Oskara svi pričaju o “The Banshees of Inisherin”...

I svi ti scenaristi da se saberu, svi ti režiseri da uključe kamere, svi ti producenti da obezbede budžet za marketing, pa neće ni prići ovoj drami, ovom zapletu, ovom epskom okršaju koji se očekuje u subotu u istočnom Londonu.

A ima i naslov, već danima kola po društvenim mrežama.

“El Sackiko”...

13.30: (2,05) Liverpul (3,60) Čelsi (3,80)

Ulog je, jasno, veliki: ko god izgubi u duelu između Vest Hema i Evertona već sutradan će, sve su prilike, ostati bez posla. Ko pobedi, batrgaće se najviše još nedelju-dve pre nego što se i njemu zahvale.

Ali zaplet je ono zbog čega će najveći broj ljubitelja Premijer lige u klasičnom terminu subota-od-četiri biti upravo uz duel koji se igra na najmanje fudbalskom stadionu u prvenstvu.

Što bi se reklo, evo špiceva:

⚫ Dejvid Mojes za goli život igra protiv Evertona, kluba u kojem je napravio ime, i koji ga je (na žalost Mojesa, navijača Junajteda i vascelog fudbala) odveo na Old Traford.

⚫ Frank Lampard za goli život igra protiv Vest Hema, kluba u kojem je počeo karijeru, sve sa optužbama da su ga i tada gurali, pošto je Vest Hem kod Lampardovih generacijama bio porodična stvar.

⚫ Navijači Evertona, koji već nedeljama protestuju protiv gazde Fahrada Moširija, direktora Bila Kenrajta, a bogme i svih ostalih uzdužno i poprečno u klubu, ne bi imali ništa protiv da njihov tim izgubi, ukoliko bi to značilo da se na klupu, da ih spase od ispadanja, vraća... Da, pogodili smo, Dejvid Mojes.

⚫ Obrnuto, naravno, ne važi (u Vest Hemu zazivaju Marsela Bijelsu, i ne možemo da krijemo da nam se dopada kako to zvuči), i opšti je konsenzus da bi Frenkiju Lampardu bilo najbolje da malo poćuti u nekoj od svojih vila, možda nauči još kakav strani jezik, a onda da ponovo gilja po Čempionšipu. Ne nužno ponavljanje razreda, ali makar jedno “Dođi u avgustu” mu ne bi loše palo...

⚫ Ovo je jedna od onih utakmica kada je domaći teren omča oko vrata što se polako steže sa svakim minutom, dok spasonosna tri boda izgledaju veća od Londonskog oka. Jedna od onih utakmica na kojima kvalitet (koji je, uzgred budi rečeno, na strani Vest Hema) ne igra gotovo nikakvu ulogu.

Mojes i Lampard, jedan na zalasku karijere, drugi na njenom početku (ukoliko i bude nastavka?), do ovog su trenutka, do ovog januarskog sraza koji će biti vest makar do nedeljnog okršaja Arsenala i Mančester Junajteda, došli sa dve dijametralno suprotne startne pozicije.

I koliko god to zvučalo neintuitivno usled njihovog (ne)iskustva i (ne)znanja, Škot je više kriv za svoju situaciju no što je Englez za svoju – premda, kao u svakoj dobroj seriji sa mnogo mrtvih (nada i očekivanja, naravno), nije da ima nevinih...

Pre samo godinu dana, Mojes je bio na sedmom nebu, a ostrvske novine – i ne samo one! – pune tekstova čiji je lajtmotiv bio “Mea culpa”. Svi smo se kolektivno ogrešili o Mojesa, bilo je preovlađujuće mišljenje u trenutku kada se Vest Hem borio za Ligu šampiona, za FA kup i za jedan, posle toliko godina, jedan evropski trofej.

Ne može Mojes da kaže da ga posle toga nisu podržali: u klub su, za ukupno, priča se, skoro 200 miliona funti, stigli igrači kao što su Paketa, Skamaka, Kerer ili Ager (Marokanac je, doduše, često bio povređen).

Malo ko od pojačanja se uklopio kako treba, i premda smo svi navijali za Skamaku on deluje kao ona druga krajnost Italijana u Premijer ligi, ali još veći problem je što su Vest Hemovi stameni aduti iz prethodnih sezonu-dve sada neprepoznatljivo bledi.

I Souček, i Coufal, i Benrama, i Fornals, posebno Bouen... Dodajmo na to da ni kapitenska traka očigledno ne može da natera Deklana Rajsa da se oseća dobro ni minut više u dresu s ukrštenim čekićima na grudima, i eto recepta za propast, i za povratak na tačku sa koje se krenulo pre nego što je Mojes došao.

Možda bi mu, kad smo već kod serija i filmova, Gudison Park, čak i ovakav kakav je – a stići ćemo do toga kakav je – bio “safe place”, onaj jedan dobro poznati ormar u koji glavni junak može da se sakrije i prikupi snagu za novi okršaj sa alama...

Jer ništa “safe” nema u plavom delu Liverpula za Frenka Lamparda. Everton je u prošlom kolu stradao od Sautemptona i nastavio tradiciju da pruža ne samo ruku spasa, nego šlauf i toplo ćebence svim klubovima koji su na tabeli u goroj situaciji od “Karamela”.

Statistički gledano, od ljubimca britanskih novinara i legende Čelsija nije bilo mnogo gorih menadžera u slavnoj i predugoj istoriji Evertona. Mnogi su se prisetili čuvenog Majka Vokera, momka koji je sredinom devedesetih sa Noričom napravio čudo i iskorak u Evropi, pa proveden ispod slavoluka da preporodi Everton, samo da bi se jedva spasao ispadanja, preokretom u poslednjem kolu; nikada kasnije od njega nije postao trener.

Navijači Evertona s pravom strahuju od psihološkog tereta koji bi ispadanje nakon duže od sedam decenija moglo da podrazumeva.

Nije to tek prazna priča, pošto je primera tma, od Hamburga u Nemačkoj, do Lidsa u komšiluku, da kada se jedan veliki klub spotakne, to retko kada bude samo na jednu sezonu. Oni pesimističniji – ili možda realističniji – smatraju da bi se trebalo polako pripremati za Čempionšip, i da je katarza, a ne još jedna lažna zora, ono što treba uglednom klubu.

Tu je i potpuno, i opravdano, nepoverenje u vlasnika Moširija i njegovu sposobnost, pa možda i volju, da promeni način na koji se u Evertonu radi. Jedini put kada je ličilo da je Everton zaista klub kakav za sebe misli da jeste bilo je za vakta Karla Ančelotija, ali i to beše isključivo posledica snage i znanja najboljeg trenera na svetu.

Lampard je dobio Moširijevu podršku, no to mu je medveđa usluga kada je reč o tribinama, koje nemaju strpljenja za njegove studije, posebno kada su mu umesto udžbenika date loše kopirane skripte.

Frenki, i to treba da zabrine i one koji ga vole, izgleda kao duboko nesrećan tip, pa bi možda poraz u današnjem britanskom blokbasteru bila najbolja stvar koja, makar na kraći rok, može da mu se desi.

Ali, ako pogledamo unatrag u 2022. i vidimo na šta su sve spremni opičeni engleski scenaristi, nema šanse da bude tako jednostavno i tako bezbolno.

PREMIJER LIGA – 21. KOLO

Subota

13.30: (2,05) Liverpul (3,60) Čelsi (3,80)

16.00: (2,90) Bornmut (3,00) Notingem Forest (2,65)

16.00: (4,20) Lester (3,60) Brajton (1,95)

16.00: (2,70) Sautempton (3,10) Aston Vila (2,75)

16.00: (1,80) Vest Hem (3,60) Everton (5,20)

18.30: (4,40) Kristal Palas (3,50) Njukasl (1,95)

Nedelja

15.00: (2,50) Lids (3,40) Brentford (3,00)

15.00: (1,20) Mančester Siti (6,75) Vulverhempton (14,0)

17.30: (1,95) Arsenal (3,60) Mančester Junajted (4,20)

Ponedeljak

21.00: (3,35) Fulam (3,50) Totenhem (2,25)

***Kvote su podložne promenama