PRELAZZI: Crveni đavoli i ljuti Španci – Ko posle Šerifa sme da se smeje Linkolnu?

Krenite, recimo, od Kalemegdana, tamo gde stoji – ili je i njega progutala korona – onaj tip sa zmijom. Pravo na Terazije, pa do Slavije, dole do Čubure i skroz do Južnog bulevara, onda uzbrdo, obodima Vračara ka Cvetkovoj pijaci. Odatle možete drito Bulevarom, a možete malo da se spustite od gungule i vreve ka tek nešto tišim uličicama Bulbuldera. Dalje Vukov spomenik, pa pravo do Savezne skupštine i onda gornjim Dorćolom do polazne tačke.

U ovih dvanaestak kilometara lagane šetnje, a valja požuriti jer letu i lepim danima skoro je kraj, opisali ste nepravilni romb površine oko sedam kvadratnih kilometara.

Eto, baš toliki je Gibraltar, zemlja – dobro, formalno prekomorska teritorija Ujedinjenog Kraljevstva – u kojoj se u prvom kolu igrala utakmica grupne faze jednog evropskog takmičenja, kada su crveno-belima na noge došli crno-beli iz Soluna.

Samo, za razliku od promenade u kojoj bi neko mogao da vas zgazi, a sreli biste baš mnogo ljudi, slična kilometraža ispod Stene, kako nazivaju ovu državicu, verovatno bi vam podarila pogled na više majmuna nego ljudi.

21.00: (1,07) Kopenhagen (15,0) Linkoln Red Imps (35,0)

Jer ljudi ima svega 32.000 (svi bi, a da ne moraju da se stisnu, mogli da se smeste na, recimo, stadion Parken, gde će im večeras domaćin biti FK Kopenhagen), a majmuni su ionako malo važniji: legenda, u koju je verovao i Vinston Čerčil, pa je strogo vodio računa o njihovoj populaciji, veli da će dok bude bilo berberskih makakija na Gibraltaru on biti pod upravom Britanaca.

Linkoln Red Imps, najtrofejniji klub Gibraltara i jedan od retkih koji je, a i to nedavno, sebi prikačio epitet profesionalnog, što znači da više ne važi ono da će vam se na gostovanju na krajnjem jugu Iberijskog poluostrva suprotstaviti isključivo umorni pekari, zbunjeni policajci, veseli hranitelji makakija i ostali rekreativci, nego ljudi koji ponosno u polje “zanimanje” mogu da upišu i “fudbaler”, bio je najbolja ovoletošnja priča i bolja reklama novom takmičenju pod okriljem UEFA od svih viceva da je Liga konferencije napravljena samo da bi Totenhem možda nekada osvojio bilo kakav trofej.

“Crveni đavolčići” svojim podvigom – tukli su luksemburške i letonske predstavnike, isprsili se Slovanu iz Bratislave, skupo prodali kožu protiv Kluža – deluju kao šljašteći bilbord, kao fudbal u svoj svojoj radosti i kao još jedan glasni i jasni argument svima koji su se s pravom protivili i samoj pomisli na neke zatvorene sisteme kao što je “Superliga”, pomerimo se s mesta kada pomislimo na taj zombi-projekat.

A posle utorka uveče i trijumfa Šerifa na stadionu “Santjago Bernabeu”, ko može da bude dovoljno glup da bilo kome kaže da ne sme da sanja o udarcu na “ancien régime”?

To što će grad-država imati evropski fudbal sve do kasne jeseni, i što će dojučerašnji amateri i ljubitelji trčanja za loptom, pa još iz kluba koji nije dobio ime i dresove po nekom velikom sastavu, već po aktuelnom engleskom trećeligašu (i dalje je živo bratstvo sa Linkoln Sitijem, sa kojim se često odigra pokoja prijateljska utakmica; njihov osnivač Čarls Polson bio je pod uticajem svog ortaka i biznismena Rega Brerlija, koji je poklonio prvu garnituru dresova), videti Kopenhagen, Solun i (opet) Bratislavu više je uradilo za fudbal ove godine od tri prelaska Mesija u Pariz ili povratka Kristijana Ronalda u Mančester i tek nešto manje od onog projektila Luksemburžanina u dresu kluba koji dolazi iz nepriznatog dela Moldavije.

A ako usput i oni iznerviraju malo Špance, to je samo bonus.

Jer premda svega nekoliko stotina metara od čuvene Stene već počinje Španija, i premda im imena i prezimena, uključujući i kapitena Linkoln Red Impsa Roja Čipolinu i ponajboljeg igrača Grema Torilju, kao i jezik (gotovo svi znaju “ljanito”, neku čudnu mešavinu engleskog i andalužanskog narečja španskog) odslikavaju da su kroz vrata Sredozemlja prolazile i na njima se zadržavale raznorazne nacije, oni su ponosni podanici britanske krune, koji ono “God Save the Queen” pevaju za koji decibel jače od svojih sunarodnika sa Ostrva.

“Mi fizički nismo ostrvo, ali kao da jesmo”, govorili su i pre nego što je na njihove prozore zakucao Bregzit, ostavivši ovo parče teritorije koje Španci merače još od Sporazuma u Utrehtu, 1713. godine – njime su Britanci dobili na staranje 426 metara visoki kamen na mestu gde se sreću Mediteran i Atlantik – u još komplikovanijoj situaciji nego što je bila.

Za vreme fašizma u Španiji, general Franko je umeo da preko leđa žitelja Gibraltara podstiče prekopotrebna nacionalistička osećanja u svojoj zemlji, pa je tako blokirao teritoriju 1969. godine, sve sa isključivanjem vode; iz inata, princ Čarls i princeza Dajana baš su tamo proveli medeni mesec 1981, jer je, i pored povratka demokratije na Iberijsko poluostrvo, embargo potrajao sve do 1985.

Održana su i dva referenduma, 1967. i 2002. godine. Na tom prvom, za prenošenje suvereniteta na Španiju izjasnila su se 44 birača. Više od 12.000 bilo je protiv. Pre dvadeset godina, broj “Španaca” se učetvorostručio, pa se tako za opciju podeljenog suvereniteta izjasnilo 187 glasača. Ali, šta je to naspram 17.900 koliko je glasalo da Gibraltar ostane isključivo britanski?

Zvanični London tada je saopštio da se bez pristanka naroda nikada neće promeniti status Gibraltara, a Španci su godinama bili uspešni samo u jednom: u sprečavanju da fudbalska reprezentacija Gibraltara postane članica UEFA, iako su se za to zdušno zalagali fudbalski savezi Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske.

Kada je i ova prepreka pala, 2014. godine, klubovi su – a to se mahom odnosi na Red Imps – počeli da igraju Evropu. Isprva sa dečjim bolestima i kao topovska hrana i rivalima i likovima koji preziru “rekreativce”, pa smatraju da samo bogati, odakle god da njihovo bogatstvo dolazi, smeju da se bave ovom ozbiljnom rabotom.

A onda, polako, sa sve više uspeha.

Svet je prvi put zaista čuo za Linkoln Red Imps kada su, u na debiju Brendana Rodžersa, tukli bivšeg prvaka Evrope, Seltik, sa 1:0. Gol je tada postigao pripadnik Ministarstva odbrane Li Kaskjaro, bili su tu i jedan taksista i carinik, a na njihovoj klupi sedeo je žestoki Urugvajac za kojeg bi stari novinari rekli da je “naše gore list”, Hulio Cezar Ribas Vlahović, sadašnji selektor nacionalnog tima.

Čitav ovaj sportsko-spoljnopolitički kontekst važan je da bi se shvatilo zašto je baš Gibraltar, a ne neki drugi fudbalski “patuljci”, poput Malte, San Marina, Andore, ili nešto većih, a jednako klupski neuspešnih, kao što su Bosna i Hercegovina ili Crna Gora, dogurao do toga da ima predstavnika u grupnoj fazi nekog UEFA takmičenja, da se njihovo ime na žrebu nađe tik uz jednog evropskog prvaka (Fajenord) ili finaliste najvažnijeg evropskog takmičenja (Partizan, Roma i Totenhem).

Tu su i ponos, i hrabrost, i južnjačka želja za igrom, i ostrvska ljubav prema fudbalu, koja pobeđuje ne samo kolege liliputance, nego i činjenicu da na onih sedam kvadratnih kilometara ima mesta samo za jedan fudbalski teren, i to tek odnedavno renoviran.

Neki bi rekli da im nije teško da se dobro razumeju na terenu i da ginu jedni za druge, jer svi žive na najviše petnaestak minuta udaljenosti, pa je teško sakriti se...

Pa svejedno, ako i stradaju večeras, pa i ako budu pregaženi i u preostale četiri utakmice – a neće baš u svakoj – nema veze, opet su najbolja reklama za ovo takmičenje koje su mnogi nipodaštavali, opet su skrenuli pažnju na svoje kopneno ostrvo i na klub simpatičnog imena i porekla.

Još ako sve to, pride, bude iznerviralo ponekog Španca, utoliko bolje...

LIGA KONFERENCIJE – 2. KOLO

Četvrtak

Grupa A

18.45: (3,50) Alaškert (3,15) HJK Helsinki (2,35)

18.45: (2,20) LASK (3,50) Makabi Tel Aviv (3,450)

Grupa B

18.45: (1,23) Partizan (7,00) Flora (14,0)

18.45: (1,35) Gent (5,30) Anortozis (10,0)

Grupa C

18.45: (8,00) Zorja (4,70) Roma (1,45)

18.45: (2,70) CSKA Sofija (3,35) Bode/Glimt (2,80)

Grupa D

18.45: (1,35) AZ Alkmar (5,50) Jablonec (9,50)

18.45: (2,45) Kluž (3,20) Randers (3,25)

Grupa E

21.00: (1,92) Fajenord (3,70) Slavija Prag (4,20)

21.00: (1,45) Union Berlin(4,50) Makabi Haifa (8,50)

Grupa F

21.00: (1,07) Kopenhagen (15,0) Linkoln Red Imps (35,0)

21.00: (1,38) PAOK (4,90) Slovan Bratislava (10,0)

Grupa G

21.00: (4,10) Vitese (3,50) Ren (2,00)

21.00: (1,10) Totenhem (12,0) Mura (30,0)

Grupa H

21.00: (2,80) Omonija (2,85) Karabag Agdam (3,15)

21.00: (1,50) Bazel (4,50) Kairat (7,25)

***Kvote su podložne promenama