M. PrelevićPRELAZZI: Bredli Barkola i polukrvni princ
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | uto. 11.03.25. | 08:18
Igraće još mnogo velikih utakmica Bredli Barkola, pa će ih možda igrati i ove sezone, ukoliko Pari Sen Žermen večeras napravi preokret i prođe; ali malo će biti mečeva, kao večeras, kada će imati takvu priliku da ga svi toliko vole i da žele njegov gol
Ako nam je Arsenal, pričali smo skoro o tome, postao primer za klub koji je, ponekad s razlogom, a često iz čista mira, odjednom lako zamrzeti, mora da postoji i suprotni primer? Mora da i zlikovac može da se preobrazi u pozitivca?
Može, i svako dete koje je čitalo – ili gledalo – "Harija Potera" zna da je tamo najbolji lik profesor Severus Snejp. Glavni negativac, od kojeg zazire i mali Hari, ispostaviće se, nije uopšte tako loš, da se bezveze od njega tresao i da ima mnogo gorih, mračnijih sila.
Izabrane vesti
Eto nama, umesto genijalnog, neprežaljenog Alana Rikmana, eto nama odjednom Pari Sen Žermena.
Ako je kolektivni uzdah zbog osećaja nepravde što su Parižani onako poraženi od Liverpula u prvom meču nešto potvrdio, ako su društvene mreže koje su se zapalile zbog "pljačke veka" i "engleske prevare" nešto ukazale, to je da je PSŽ, u očima običnih ljudi, postao pozitivna, ili makar neutralna pojava.
Ne bi se, da se ne lažemo, ronile suze za sjajnom predstavom domaćih da je umesto tih domaćih bio, štatijaznam, Mančester siti, a umesto Luisa Enrikea Pep Gvardiola, pa možda ni Murinjo ili Čolo Simeone (za potonju dvojicu bi se makar moglo reći ono "ko se mača lati..."), ali ne moramo da idemo toliko daleko – zamislimo da je Liverpul, ili bilo koji drugi tim, onako s čarapom na glavi savladao isti taj PSŽ pre samo nekoliko godina.
Ljudi bi seirili. Ljudi bi slavili. Ljudi bi izašli na ulice, grlili se i onda krenuli traktorima na Ajfelovu kulu.
Dobro, mnogo preterujemo, neka ga taj toranj gde jeste, ali shvatate šta želimo da kažemo: PSŽ se do vrlo skoro doživljavao kao odurni PR eksperiment jedne bliskoistočne monarhije, kao epitom propadanja fudbala i bagatelisanja njegove duše, a svaki njihov neuspeh, svaki njihov jalovi pokušaj da se napokon domognu pehara Lige šampiona – jednom su mogli i da ga omirišu – ispraćen je s ciničnim osmesima.
Sada je drugačije, i logično je pitati šta se promenilo.
(©Reuters)Dobro, PSŽ je počeo sa spasavanjem sopstvene duše još otoič kada se nespretno pojavila ona karakondžula zvana Superliga, pa su Katarani, iz političkih, lukrativnih, kakvih god razloga, odjednom bili na "pravoj" strani, a protiv poludele evropske aristrokratije.
Dobro, u međuvremenu su se očitovale i neke druge petromonarhije koje se čak i ne foliraju da su benevolentne, pa će onaj zimski Mundijal biti čaj od kamilice za to što nam sprema Saudijska Arabija za manje od deceniju.
Ali biće da je pre svega do lica, do onih momaka koji igraju – i načina na koji igraju – pa smo spremni, jer takvi smo ljudi, mi fudbalski navijači, i dobro je što smo takvi, i ne bi bilo lepo da nismo, pa smo spremni da oprostimo sve ružne prošlosti.
Večeras će PSŽ, taj na mnogo načina "veštački" klub (što nije direktna aluzija samo na 21. vek) igrati na Enfildu, protiv Liverpula koji je doslovno "European Royalty", koji ima više fudbalske istorije, ovakve i onakve, na tri stepenice stadiona nego što ih Katar i PSŽ imaju zajedno, a opet, zbog načina na koji igraju ove sezone, zbog svega viđenog u prvom duelu, retko ko neće navijati za "dvojku".
Neki je, bogami, i očekuju, i pored, ili uprkos svim onim magičnim evropskim noćima koje je Liverpul umeo da priredi, još od onog čuvenog novembra kada ga je pokorila Miljanova Zvezda.
Lica, dakle. Lica su nekada bila skupa, toliko skupa da je bolelo, da se sve pretvaralo u rijaliti, u kojem je tek ponekad bilo mesta za fudbal. Kako je mogao da vam ne ide na živce klub u kojem u napadu jednu loptu dele – i počesto je jedni od drugih skrivaju – Leo Mesi, Nejmar, Kilijan Mbape i, kao ona otrovna trešnjica na vrhu, Mauro Ikardi?
"Pariski galaktikosi" igrali su nekoliko leta, i bilo je tu spektakularnih predstava, bilo je i trenera koji su zasluživali da imaju mnogo gori tim na raspolaganju, ali to putujuće pozorište ostavljalo je "meh" ukus u ustima, kao ovi Marvelovi ili DC-jevi naštancovani filmovi o superherojima.
Kada je prošlog leta Francuz otišao u Real Madrid, gde mu je i mesto, završena je jedna era, a Pari Sen Žermen, uz svako ono "ali", postao je tim s kojim se opet može koketirati.
Nije, zapravo, od početka ovog veka, kada su na Parku prinčeva zajedno igrali Okoča, Anelka, Ronaldinjo, Poketino i Mikel Arteta, nije bilo simpatičnijeg "rostera". (Stariji će reći da je jednako kultni bio sastav u koji će krajem devedesetih stići Marko Pantelić, a u kojem je glavnu reč vodio Marko Simone. Ali šta ti stariji više znaju i hoće?).
Mladi su, naprženi, lepršavi, čak i Usman Dembele deluje kao dečko na mestu, tojest sjajno se pretvara, sada je tu i Hviča da im da i onaj istočni, kavkaski šmek koji tako dobro ide uz "Grad svetlosti", bilo da se prezivate Kvarachelija ili Aznavur, ali možda je najveće, najprijatnije iznenađenje uspon dečka na kojeg je malo ko tipovao da će biti jedan od vođa tima i generacije.
Bredli Barkola je postao novi, ako i polukrvni princ, u timu koji sve više liči na profesora Snejpa.
(©Reuters)U januaru 2023, i nema komentatora koji na to neće podsetiti ukoliko Barkola napokon savlada Alisona – neće se ljutiti i ako to učine Dembele, Vitinja ili, ne bi mu bilo strano, Fabijan Ruiz, u januaru 2023. Barkola je već imao izvađenu kartu iz Liona za Sankt Galen, gde je trebalo da ode na pozajmicu, budući da se u posrnulom šampionu nije naigrao. Istina, retko se ko naigrao u Lionu poslednjih godina...
Moguće da je ta zima bila neophodni "kvrc" koji mora da se desi u glavi vraški nadarenog klinca sa velikim K, a moguće da je samo, nakon što je pokazao taman toliko da princ odreši kesu, trebalo da padne šaka Luisu Enrikeu, dovoljno mudrom da ne zaboravi svoje korene i dovoljno promućurnom da im ne robuje.
Barkola je u isto vreme i Embapeov naslednik i, makar u percepciji, makar u ponašanju na terenu (čak i ako mu je Žorž Mendeš postao agent), jedan anti-Embape – a to je ono što je trebalo PSŽ-u makar koliko im treba ušati pehar – čak i po tome što je odrastao postepeno, sa svim onim greškama koje su, kada se Kilijan pojavio u punom trku, mogle da budu, i bile su, zanemarene.
Ima nešto baš lepo za gledanje, nešto graciozno kada neko tako pomalo štrkljav, sa višim težištem, počne da dribla, ili se samo da u trk; njegov sunarodnik Ibrahim Konate, vinovnik onog incidenta koji je, tvrde, mogao da bude sankcionisan crvenim kartonom, mogao bi ponešto o tome da posvedoči.
Igraće još mnogo velikih utakmica Bredli Barkola, pa će ih možda igrati i ove sezone, ukoliko Pari Sen Žermen večeras napravi preokret i prođe; ali malo će biti mečeva, kao večeras, kada će imati takvu priliku da ga svi toliko vole i da žele njegov gol.
A ako baš stignu do onoga zbog čega su napravljeni, onda će ih biti lako opet mrzeti.
LIGA ŠAMPIONA, OSMINA FINALA
Utorak
18.45: (1,40) Barselona (5,30) Benfika (8,00), prvi meč 1:0
21.00: (3,05) Bajer Leverkuzen (3,45) Bajern Minhen (2,30), prvi meč 0:3
21.00: (1,35) Inter (4,90) Fajenord (9,50), prvi meč 2:0
21.00: (2,30) Liverpul (3,60) Pari Sen Žermen (3,20), prvi meč 1:0
Sreda
18.45: (2,75) Lil (3,50) Borusija Dortmund (2,65), prvi meč 1:1
21.00: (1,60) Aston Vila (4,30) Klub Briž (5,20), prvi meč 3:1
21.00: (2,60) Atletiko Madrid (3,55) Real Madrid (2,75), prvi meč 1:2
21.00: (1,42) Arsenal (5,00) PSV (8,00), prvi meč 6:1
tagovi
Obaveštavaj me
PSŽ.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
